Tviter bez nacista zaista postoji u ovoj zemlji

Tviteraši koji su se virtuelno odselili u Nemačku izjašnjavaju se različito. Neki kažu da ne primećuju mnogo razlike. Drugi, poput Pereza, primetili su da više ne vide nacionalističke naloge dok vrte lajnu.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

 

IzvorCBNS // FotoPixabay

 

Pre par godina, jedan prijatelj je pozvao Karla Pereza u virtuelni svet, obećavajući da tamo nema nacista. Taj svet se nalazio u Nemačkoj.

Perez, koji koristi rodno neutralne zamenice, nije odleteo od svoje kuće, koja je u Koloradu, kako bi izbegao mržnju koja se može videti na internetu. Ne, Perez je jednostavno promenio lokaciju svog Tviter naloga.

„Od tada više nisam viđao nacionalistički sadržaj”, rekli su.

Perez nije sam u pokušaju da izbegne more mržnje tako što će praktično skočiti u virtuelni svet Nemačke. Međutim, lokalni stanovnici i istraživači kažu da nemački Tviter nije baš utopija interneta, kako je neki zamišljaju.

Mi nismo raj društvenih medija bez ikakvog govora mržnje”, rekao je Stefan Džreja, stariji tumač zakona o medijima i upravljanju na Hans-Bredov-Institutu u Nemačkoj.

„Iako je već teško pronaći izraze nacizma i rasizma na Tviter nalozima u Nemačkoj, još uvek postoji puno kodiranog sadržaja koji prolazi kroz pukotine”, rekao je on.

Korisnici Tvitera često ukazuju na kompanijsku politiku sadržaja u Nemačkoj, i tvrde da bi trebalo da bude u stanju da identifikuje i ukloni naciste sa platform i u drugim regionima. Kada je Morin Kolfred saznala za filtriranje nacista, rekla je da je „zadivljena što Tviter to nekako uspeva da uradi u Nemačkoj”, i pitala se „zašto to ne mogu svuda da rade”?

Ova teorija pretpostavlja da Tviter ima filter koji koristi za otkrivanje govora mržnje u Nemačkoj i odlučuje da ga ne primenjuje na drugom mestu. Ali to nije tako. Nemački zakon jednostavno zahteva da Tviter brzo ukloni neke oblike govora mržnje sa svoje mreže.

Nakon Holokausta, Nemačka je usvojila zakone koji sprečavaju govor mržnje i pohvale nacizma. Nemački su zakonodavci 2017. godine odobrili novi predlog zakona, koji je trebalo da donese konkretne smernice za online izražavanje.

Prema zakonu, poznatom kao NetzDG, kompanije za društvene mreže mogu da se suoče sa novčanim kaznama u iznosu od 50 miliona evra ukoliko ne uklone „očigledno nezakonit” sadržaj u roku od 24 sata, nakon što su postavljeni na adresu, ili u roku od 7 dana u komplikovanijim slučajevima.

U izjavi za CNBC, portparol Tvitera izjavio je da se „njegovo sprovođenje u Nemačkoj zasniva na izveštajima NetzDG”.

„Tviter je u decembru 2017. godine proširio svoju politiku za zabranu naloga povezanih sa nasilnim, ekstremističkim grupama na globalni nivo”, rekao je portparol.

Kada se sadržaj na Tviteru uskraćuje u nekoj državi zbog njenih lokalnih zakona, ova društvena mreža objavljuje objašnjenje zbog čega nešto ne može da se prikaže.

Međutim, Tviter se i dalje uveliko oslanja na korisnike koji će prijavljivati sadržaj za koji veruju da krši pravila.

„Apsolutno je tačno da je ovde mnogo manje nacističkog sadržaja nego u Sjedinjenim Američkim Državama”, rekla je Džilijan Jork, direktorka međunarodne slobode izražavanja u fondaciji „Electronic Frontier” sa sedištem u Nemačkoj.

„Ali, ipak morate da prijavite da biste ga uklonili”, dodala je ona.

Previše dobro da bi bilo isitnito

Neposredno pre skupa nacionalista 2017. u Šarlotsvilu, koji je okončan nasiljem, Kolford je pokušala da smisli sve što je bilo u njenoj mogućnosti, da bi isključila mržnju koja je kuljala u tom trenutnku na Tviteru. Mutirala je ključne reči i heštegove. Koristila je razne aplikacije koji nisu baš najbolje funkcionisale na mobilnim uređajima.

„I onda sam pokušala ovo”, rekla je Kolford o prebacivanju lokacije njenog profila u Nemačku.

Ipak, tviteraši koji su se virtuelno odselili u Nemačku izjašnjavaju se različito. Neki kažu da ne primećuju mnogo razlike. Drugi, poput Pereza, primetili su da više ne vide nacionalističke naloge dok vrte lajnu.

Kolford je rekla da je na kraju prebacila lokaciju sa lokacije iz Nemačke, ne zato što joj nije radilo, već zato što je radilo previše dobro. Osećala se primoranom na virtuelni povratak odatle, usled osećaja obaveze da prijavljuje uznemiravanje i pomaže drugima.

 

Sloboda govora u Nemačkoj i Americi

Kada je u pitanju korigovanje sadržaja, zakonodavci i kompanije se bore sa ključnim pitanjem: Ko bi trebalo da bude zadužen za prilagođavanje govora na internetu?

Zakoni u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj odgovaraju na ovo pitanje na način koji u velikoj meri odražava njihove vrednosti u vezi sa slobodom govora. U Nemačkoj je nacionalna istorija nacizma i genocida duboko uticala na zakone o slobodi govora.

„Da biste zaštitili demokratiju, ponekad biste morali da ograničite veoma važna demokratska prava”, rekao je Jen Polman, koji je na postdoktorskim studijama u Nemačkom istorijskom institutu u Vašingtonu, opisujući nemački način razmišljanja.

„A to se sigurno zasniva na iskustvu nemačke demokratije koja je oteta i pretvorena u nacističku diktaturu”, istakao Polman.

Polman, nemački istraživač koji živi u SAD već deset godina, video je obe strane spektra. U SAD, rekao je, postoji veći osećaj da će „sve više i više takvog govora dovesti do pozitivnog ishoda”.

Sjedinjene Države nemaju nacionalni zakon koji bi zabranio govor mržnje. Američki zakonodavci, posebno konzervativci, obično su skloni da privatne kompanije prepuste same sebi, da čine šta im je volja, osim u slučaju ilegalnog ponašanja. Zagovornici ovakvog praktičnog pristupa tvrde da on omogućava razvoj inovacija, i da je to razlog zašto su se američke kompanije podigle do statusa svetskih lidera.

Građani obe zemlje imaju različita očekivanja od svojih vlada na osnovu kulturoloških normi.

„U mnogim evropskim zemljama vlada će zaštititi vaš govor i zaštititi vas od potencijalno štetnih vrsta govora koje mogu naštetiti društvu”, rekla je Ana Boh, kandidatkinja za doktorske studije sociologije u Stanfordu.

Jork, pak, upozorava na opasnost da vlade moderiraju govorom, pogotovo kada je u pitanju parodija i satira.

Ona zaključuje da bi „fokus trebalo da bude da korisnici ove društvene mreže imaju više kontrole nad svojim sajber iskustvom”.