ISTRAŽIVANJE: DRUŠTVENE MREŽE NE UTIČU NA MENTALNO ZDRAVLJE

ISTRAŽIVANJE: DRUŠTVENE MREŽE NE UTIČU NA MENTALNO ZDRAVLJE

Svi pričaju o tome kako društvene mreže mogu da budu loši za mentalno zdravlje. Međutim, postoji istraživanje koje tvrdi da to i nije baš tako.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

Izvor: Science Daily // Foto: Pixabay


Vreme koje tinejdžeri provode na društvenim mrežama poraslo je za 62,5 odsto od 2012. godine i dalje raste. Samo prošle godine, prosečni tajming koji adolescenti provedu na takvim sajtovima i aplikacijama je u proseku dva i po sata dnevno. Kritike su najčešće upućivane uz tvrdnju da je previše buljenja u ekran okidač za povećanje depresije i anksioznosti.

Međutim, novo istraživanje Sare Kon, profesorke sa Univerziteta u Brigemu, kaže da vreme koje oni provedu na društvenim mrežama nije direktno povezano sa povećanjem anksioznosti i depresije.


„Proveli smo osam godina pokušavajući da shvatimo odnos između vremena provedenog na društvenim mrežama i depresije koja se razvija među mladima. Ako su oni povećali svoje prisustvo na takvim medijima, da li to znači da su ranije bili manje depresivni? Odgovor je ne. Došli smo do zaključka da vreme provedeno na socijalnoj mreži nije ono što uzrokuje ankisoznost ili depresiju“, rekla je Kon u svojoj studiji.

Mentalno zdavlje je veoma kompleksno gde ne postoje egzaktni „stresori“ koji su okidači za depresiju i anksioznost. Ova studija samo pokazuje da nije nužno da vreme provedeno na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru može da bude štetno za mentalno zdravlje među adolescentima.


„Nije toliko bitan faktor provođenja vremena za većinu klinaca. Primera radi: dva tinejdžera mogu da koriste istu socijalnu mrežu isto vreme i da rezultat toga bude skroz drugačiji“, rekla je ona.


Cilj istraživanja jeste da pomogne društvu da prebrodi debatu oko tehnofobskih pitanja i da se shvati kontekst koristi ovakvih platforma.

Kon ima predloge kako može da bude zdravije korišćenje mreža.

Prva je da budete aktivan korisnik, da komentarišete, šerujete, postujete i lajkujete ostale sadržaje. Ograničite sebe da minimum sat vremena pre spavanja ne koristite, jer san je jedan od najvažnijih faktora za mentalno zdravlje. „Ako ste tamo da biste došli do informacija i konektovali se sa ostalima, to mora da ima više pozitivnog efekta nego da budete na tim mrežama samo kada vam je dosadno“, istakla je Kon. Istraživanje je urađeno na uzorku od 500 mladih od njihove 13. do 20. godine koji su radili upitnike jednom godišnje tokom osam godina.


Ukoliko vas nešto tišti ili razmišljate o samoubistvu, molimo vas da okrenete SOS telefon za prevenciju suicida 011/7777-000, koji je na raspolaganju 24 sata dnevno ili besplatnu liniju Centra Srce 0800-300-303, svakog dana od 17 do 23 časa.

?>