Zbog lažnih vesti u Srbiji opada poverenje u nauku

Vanredno stanje i pandemija plodno su tlo za dezinformacije, posebno u tabloidnim medijima. Dve trećine analiziranog netačnog sadržaja nastalo je u Srbiji, dok tek jedna trećina potiče iz inostranih izvora.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Bojan Stekić

 

„Netačni sadržaji o korona virusu imaju izrazit viralni potencijal“ glasi jedan od zaključaka grupe srpskih istraživača lažnih vesti mesec dana nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji zbog COVID-19.

Istraživači su u periodu između sredine marta i sredine aprila detektovali 43 različitih i lažnih priča („narativa“) koje su se širile putem 241 sadržaja u tradicionalnim i onlajn medijima, a zatim se umnožile stotine i hiljade puta kroz društvene mreže. Samo na Fejsbuku ti tekstovi su šerovani više od 220.000 puta, dakle u proseku 927 puta po tekstu.

Naročito viralne bile su lažne vesti sa pozitivnom intonacijom. Najviralnija lažna vest u Srbiji bila je da je Kina 29. marta navodno proglasila kraj epidemije – međutim, tačno je da je kineska vlada taj dan ublažila restriktivne mere. Tu vest je prenelo najmanje 43 srpskih medija, a dostigla je gotovo 47.000 šerova na Fejsbuku, pokazala je analiza fact-checking istraživača pod vodstvom Stefana Janjića i Tijane Bumbić Femić.

Na pitanje kakve posledice mogu da imaju tekstovi koji šire dezinformacije i laži vezane za virus korona urednik portala „Fake News Tragač“ Stefan Janjić odgovara: „Ključna negativna posledica je opadanje poverenja u nauku. “

On dodaje da „se kao čovečanstvo nalazimo pred izazovom u kojem se ne vidi tačno rešenje“.

„Ljudi iz straha posežu za lakšim rešenjima i teorijama zavere. 5G ehnologija, obračun Amerike i Kine, laboratorijski proizveden virus – svi ti narativi doprinose tome da se smanjuje poverenje u nauku. Dok je kratkoročna posledica da dezinformacijama možete da ugrozite nečije zdravlje i život“, rekao je Janjić za Vugl.

On smatra da postoje dva razloga zbog čega se plasiraju lažne vesti koje su zapravo krucijalne za ljudske živote.

„Prvi je komercijalni. Mediji zarađuju od tih bombastičnih naslova, pozitivno ili negativno intoniranih, ali smo uvideli da su viralniji ovi za pozitivnim predznakom. Recimo da je Ronaldo pretvorio sve svoje hotele u Portuagalu u bolnice ili da je pronađen lek protiv raka, ljudi više šeruju optimistične nego pesimistične vesti. Sa druge strane, najveći broj lažnih vesti se deli iz najbolje moguće namere. Vi pošaljete nekom svom dragom, bilo to rođaku, prijatelju, partneru savet kako da se izleči, a zapravo time nanosite štetu, jer su to sve neproverene informacije“, objašnjava naš sagovornik.


 

VIDI NA VUGLU:

SRBIJA: SVE NAŠE EPIDEMIJE

NI KORONA NE SPREČAVA „ADD ME, BLOK SAM“ EKIPU DA OPERIŠE

NE, COVID-19 NIJE NAPRAVLJEN U LABORATORIJI JER JE TO NEMOGUĆE


Vanredno stanje i pandemija plodno su tlo za dezinformacije, posebno u tabloidnim medijima. Dve trećine analiziranog netačnog sadržaja nastalo je u Srbiji, dok tek jedna trećina potiče iz inostranih izvora.

Posebno zabrinjava činjenica da većina medija ne reaguje na fact-checking istraživanja. Čak 95% raskrinkanih lažnih narativa i dalje je dostupno na internetu, bez ikakvih ispravki i intervencija, pokazuje analiza.

Istraživanje o dezinformaciji u doba korona virusa radi tim fact-checkera, uz podršku DW Akademije, a finansirano je od nemačkog Ministarstva za razvoj i ekonomsku saradnju. Detaljni izveštaj će biti predstavljen početkom maja.