Zašto su mladi glasali za Bajdena

„Bajdenova kampanja bila je zaista dobra po pitanju mladih ljudi. Mislim da je njegov klimatski plan imao mnogo veze sa osvajanjem njih”

Foto: Pixabay

Izvor: Vox

Odziv mladih glasača porastao je kao odgovor na ključna pitanja poput pandemije, rasizma i klimatskih promena. Milenijalce i Generaciju Z mogu označiti kao „rasejane“ generacije, ali na ovim američkim izborima, ipak, nisu izgubili fokus. Mladi širom zemlje igrali su ključniju ulogu nego 2016. godine.

Naime, analiza Centra za informacije i istraživanje o građanskom učenju i angažovanju (CIRCLE), sa Univerziteta Tufts, 6. novembra pokazuje da je odziv mladih glasača (starosti od 18 do 29 godina) ove godine porastao za oko 8 procenata u poređenju sa 2016. godinom. Na osnovu preliminarnog rezultata, 53 posto birača sa pravom glasa, glasalo je na ovim izborima naspram 45 posto u 2016. godini.

Glasanje mladih takođe je imalo veću težinu u celini. Veći procenat ukupnih glasova stigao je od mladih: CIRCLE procenjuje da će ove godine taj udeo iznositi 17 procenata u poređenju sa 16 procenata 2016. godine.

„Ono što vidimo od mladih glasača jeste da postaju pouzdaniji, ali i sve uticajniji“, rekla je Hiter Greven, direktorka komunikacija za „NextGen America”, zagovaračku grupu usredsređenu na angažovanje mladih birača.

Ovogodišnji odziv birača u svim starosnim grupama mogao bi biti najveći u više od 100 godina, prema preliminarnoj proceni politikologa Majkla Mekdonalda sa Univerziteta u Floridi, pokazuje da je možda glasalo preko 160 miliona ljudi. A s obzirom na to da su mladi glasači jasno preferirali bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, skok u njihovom učešću mogao je da utiče na njegovu pobedu u ključnim državama.

Mladi glasači pomogli Bajdenu da pobedi

Dok su mladi glasači favorizovali Trampa u nekolicini država, 62 odsto mladih glasača širom zemlje glasalo je za Bajdena, u poređenju sa 35 odsto za Trampa, prema procenama  “The New York Times”-a.

Greven je rekla da je „NextGen America” u početku imala zabrinutosti zbog Bajdenove kandidature, jer nije stvorio puno uzbuđenja kod mladih u svom predizbornom ciklusu. Ali rekla je da mu je usredsređenost na određena pitanja, poput klimatskih promena, na kraju pomogla da se razlikuje od Trampa među mladim glasačima. Ona dodaje da „mladi glasači vide kod Bajdena da se on bavi pitanjima koja su im važna, a da je takođe i dovoljan razlog da glasaju za njega, jer su videli Trampovo funkcionisanje u Beloj Kući”.

U nekim kritičnim državama, gde je bila žestoka borba za glasove, kao npr. u Džordžiji, procenjeno je procenjeno da je 21 odsto mladih ljudi podržalo Bajdena, dok je za Trampa glasalo 18 odsto.

Dalje, u Džordžiji 90% mladih Afroamerikanaca je dalo glas Bajdenu, dok je na nivou čitavih Sjedinjenih Američkih Država njih 86% glasalo za njega.

Šta je mlade zapravo privuklo

Oni koji su glasali za Bajdena, stavili su u prvi plan pitanja oko kovida-19, problema rasizma i klimatskih promena, dok je mladim glasačima za Trampa bilo najbitnije pitanje ekonomije.  Istraživanje CIRCLE je pokazalo da je 40% mladih od maja i juna počelo da više prati vesti, tokom pandemije, i da su, može se slobodno reći, bili najviše ekonomski pogođeni.

„Verujemo da su ekonomske posledice zbog korona virusa imale i politički uticaj na mlade”, rekla je Ebi Kis, zamenica direktora organizacije CIRCLE, te je dodala da “njihovo praćenje vesti I ekonomska kriza povezana sa povećanim zainteresovanjem da učestvuju u u izborima”.

Istraživanje je takođe pokazalo da je skoro 80 ​​odsto mladih uvidelo da je pandemija pokazala koliko odluke političara utiču na njihov svakodnevni život.

„Bajdenova kampanja bila je zaista dobra po pitanju mladih ljudi. Mislim da je njegov klimatski plan imao mnogo veze sa osvajanjem njih”, istakla je Greven.

https://twitter.com/thebmbennett/status/1324719550894641152?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1324719550894641152%7Ctwgr%5Eshare_2&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.vox.com%2F2020%2F11%2F7%2F21552248%2Fyouth-vote-2020-georgia-biden-covid-19-racism-climate-change

Budući obrasci kako će mladi glasati nisu postavljeni, ali Greven vidi glasanje mladih kao rastuću političku snagu kojoj bi političari trebalo da posvete više pažnje u budućnosti.

„Ako ste u nekom trenutku na pogrešnoj strani, gde nisu mladi glasači, može biti veoma lako da će vam nedostajati glasovi“, zaključuje sagovornica.