Zašto i mladi umiru od korone

Ovaj ogroman raspon ozbiljnosti slučajeva Covid-19 deo je onoga što ga čini užasnom zdravstvenom krizom. Blagi ili asimptomatski slučajevi mogu da prošire bolest na najugroženije, koji mogu mnogo patiti, a u nekim slučajevima čak i umreti.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

Izvor: VoxGuardian // Foto: Bojan Stekić

 

Covid-19 se širi svetom, a sve češće se susrećemo s novom zagonetkom pandemije: bolest odnosi i živote mladih ljudi dobrog zdravlja.

Neosporno je da su na udaru novog virusa SARS-CoV-2 pre svega osobe starije od 70 godina i hronični bolesnici, posebno oni koji pate od dijabetesa, visokog pritiska, kardiovaskularnih i respiratornih problema, zatim onkološki pacijenti, odnosno pušači.

U najgorim slučajevima Covid-19, virus ne samo da napada i uništava tkivo u plućima, već i pokreće preveliku reakciju imunološkog sistema, stvarajući opasne nivoe upale. Mnogi od ovih pacijenata nisu u stanju da samostalno dišu, a neki umiru u bolničkim odeljenjima intenzivne nege ili kod kuće.

Za ostale s blažim Covid slučajevima, boravak u bolnici može se završiti bez potrebe za veštačkom ventilacijom. Mnogi od njih preležu ovu bolest kod kuće, u krevetu sa groznicom, trudeći se da se izoluju od ostatka svog domaćinstva. Još više ljudi – možda između 25 i 50 odsto svih zaraženih – uopšte ne oseća simptome Covid-19.

Ugledni časopis Lancet Infective Diseases nedavno je objavio najnovije procene smrtnosti od Covida-19

Primera radi, utvrđeno da je globalna stopa smrtnosti 1,4 posto za osobe mlađe od 60 godina. Za one starije od 60 godina stopa smrtnosti skače na 4,5 posto. Što je starija populacija, to je veća stopa smrtnosti. Kod onih starijih od 80 godina, Covid-19 ima stopu smrtnosti od 13,4 posto.

Ovaj ogroman raspon ozbiljnosti slučajeva Covid-19 deo je onoga što ga čini užasnom zdravstvenom krizom. Blagi ili asimptomatski slučajevi mogu da prošire bolest na najugroženije, koji mogu mnogo patiti, a u nekim slučajevima čak i umreti.

No, dramatični izveštaji iz Italije, Francuske i Španije, ali i iz SAD-a, ukazuju i na zabrinjavajuće slučajeve zdravih ljudi mlađih godina koji su izgubili bitku s Covidom-19.


VIDI NA VUGLU:

VUGLANJE, PILOT EPIZODA: HOĆEMO 5G!

SRBIJA: SVE NAŠE EPIDEMIJE

ZBOG LAŽNIH VESTI U SRBIJI OPADA POVERENJE U NAUKU


„Mnogo mladih pacijenata bez komorbiditeta razvije teški oblik bolesti. Voleli bismo unapred da znamo kome će stanje da se pogorša. Znamo samo da se to događa naglo. Jedan dan su dobro, a već drugi dan im je potrebna intubacija, što je jedan od najstrašnijih delova ove bolesti“, rekla je Rošel Valenski, profesorka na Harvardu i načelnica Odeljenja za zarazne bolesti u Glavnoj bolnici u Masačusetsu.

„Ono što vidimo kod Covid-19 vredi i za tuberkulozu, malariju, odnosno sve zarazne bolesti koje pogađaju čovečanstvo. Neki dobro kontroliraju uzročnika infekcije, a drugi umiru. To je ono što nazivamo enigmom zaraze. Frustrirajuće je da je odgovor na enigmu različit za svaku bolest. Biološki putevi koji dovode do teške bolesti prouzrokovane jednim virusom možda nisu isti putevi koji dovode do teške bolesti izazvane nekim drugim virusom. Svaka infekcija zahteva posebno istraživanje“, rekla je dr Žan-Loren Kazanova, genetičarka sa Univerziteta Rokfeler.

Kako među mlađim zdravim ljudima nisu poznati činioci rizika za Covid-19, naučnici nude nekoliko objašnjenja. Prvo je da su možda ti ljudi bili samo naizgled zdravi, ali su u pozadini ipak imali neka potencijalno rizična zdravstvena stanja koja nisu bila otkrivena ranije, što je pospešilo njihovu osetljivost na Covid-19.

Prema drugoj teoriji, za razvoj lakšeg ili težeg oblika bolesti ključno je tzv. virusno opterećenje, odnosno količina virusa kojoj je pojedinac bio izložen pri infekciji. Na tu mogućnost naučnici su upozorili još tokom prvih nedelja epidemije u Kini, gde je najveća smrtnost bila među starim ljudima, ali je Covid-19 bio fatalan i za mnoge mlađe medicinske radnike koji su bili izloženi velikim količinama virusa.

„Osoba s velikim virusnim opterećenjem ima više virusnih čestica od one s manjim opterećenjem. Još ne znamo koliki uticaj virusno opterećenje ima na simptome osobe zaražene Covidom-19. Važno je doznati postoji li veza između velikog broja virusa i loših ishod“ rekla je za Guardian virusologinja dr Alison Sinkler sa Univerziteta Suseks.

Slično misli i dr Angela Rasmusen, virusologinja sa Univerziteta Kolumbija.

„U ovom trenutku stvarno ne znamo utiče li količina virusa koja je ušla u organizam ili način na koji se osoba zarazila na ozbiljnost bolesti. Mislim da verovatno utiče“, rekla je ona

Prema trećoj teoriji, kao i kod mnogih bolesti, i kod Covida-19 važnu ulogu ima „genetska lutrija“.

„Vrlo je moguće da neki od nas imaju specifičan genetski kod zbog čega je verovatnije loše odgovoramo na zarazu“, izjavio je virusolog dr Majkl Skiner s londsonskog Imperijal Koledža.