VATRA, SUZAVAC, ZNOJ I KRV: ZAŠTO SU GRAĐANI SRBIJE NAPUSTILI HONG KONG?

VATRA, SUZAVAC, ZNOJ I KRV: ZAŠTO SU GRAĐANI SRBIJE NAPUSTILI HONG KONG?

U junu ove godine, u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu, izbili su najmnogoljudniji protesti u novijoj istoriji, koji su na ulice izveli više od milion ljudi. U početku mirna okupljanja pre dve nedelje eskalirala su u svakodnevne sukobe policije i demonstranata, u kojem stradaju ljudi i javna imovina. Na mestu trenutno najužarenijih protesta na planeti našla se i grupa srpskih studenata, koja je ovih dana napustila Hong Kong

Piše: Jovana Georgievski (jovana.georgievski@vugl.rs)

// Foto: Unsplash (Claudio Schwarz)


Vatra i suzavac

Prvog petka u novembru, dvadesetdvogodišnji student Aleks Khou umro je u bolnici od posledica pada sa garaže na parkingu četiri dana ranije. Iako okolnosti njegove smrti ostaju nerazjašnjene do kraja, pretpostavlja se da je Khou pao dok je bežao od suzavca tokom policijske akcije rasterivanja demonstranata. Upravo ova smrt bila inicijalna kapisla za radikalizaciju protesta na univerzitetu u Hong Kongu: studenti su blokirali pojedine fakulete i kampuse, a policija je eventualno odlučila da ih odatle istera.

Tako je u ponedeljak 18. novembra policija upala na Politehnički fakultet. Deo fakulteta posledično je izgoreo u požaru, a u pokušaju studenata da se odbrane od policije Molotovljevi kokteli leteli su u oba smera. U tampon zoni malog rata između policije i demonstranata na Politehničkom fakultetu našla se i grupa od oko 1.000 studenta za koje je bilo previše opasno da napuste kampus. Ostanak unutar kompleksa koji policija pokušava da preuzme u svoje ruke nije obećavao da će izaći nepovređeni.

„Haos je počeo u nedelju (10. novembra) popodne“, priča za Vugl dvadesetogodišnji Marko Nađ, koji je u Hong Kongu na sportskoj stipendiji na Univerzitetu City.

„Predavanja su u ponedeljak i utorak otkazana sukcesivno, a u sredu te nedelje stiglo je obaveštenje da je semestar završen“, kaže Nađ i dodaje da su studenti iz inostranstva tada obavešteni da mogu da napuste Hong Kong ukoliko se ne osećaju bezbedno.

„Želeo bih da kažem da se ja konkretno, a verujem i moje kolege, nismo se osećali ugroženo do četvrtka-petka te nedelje, kada je univerzitet naredio evakuaciju, a mi smo napustili kampus“, kaže Nađ.

Anđela Janković, koja ima 21 godinu i studira međunarodni biznis na Univerzitetu Tilburg u Holandiji, smatra da je prava sreća što se nikome od srpskih studenata ništa nije dogodilo. Anđela je u Hong Kongu bila na razmeni, sa planom da tamo provede zimski semestar. Međutim, sa radikalizacijom protesta, našla se u situaciji da kartu za odlazak iz Hong Konga promeni za koji mesec unapred.

„Generalno smo bili bezbedni, ali nikada se ne zna kada će se desiti napad i gde“, priča Anđela.

„Politehnički fakultet još uvek je u blokadi. Nismo znali da li će zapaliti fakultet ili će biti sitan napad, pa nam je zato rečeno da odemo što pre“, priča Anđela. Ona ističe da su srpski studenti bili u sigurnoj zoni, ali da im „nije bilo svejedno dok stižu konstantna upozorenja od fakulteta“.

Anđela kaže da je treća nedelja novembra, poslednja koju su srpski studenti proveli u Hong Kongu, bila strašna.

„Blokada glavnih puteva lepljenjem cigli, bilo je suzavca, a bilo je čak i strela“, ističe ona (studenti su tokom blokade Politehničkog fakulteta koristili improvizovano oružje, između ostalog, strele i katapulte, prim. nov).

„Univerziteti su svim međunarodnim studentima savetovali da zovu svoje ambasade“, prepričava Anđela.

„Tako smo mi pozvali naš konzulat i zamolili da nas sklone van kampusa, prevezu, dok smo u međuvremenu tražili način da zamenimo ili kupimo karte kako bi se vratili u Srbiju“, jasna je Anđela.

Međutim, odgovor je bio da Ambasada nema fond za povratak kući, preneo je tada N1.

Da Ambasada Srbije u Kini inicijalno rekla da ne može da pomogne sa kupovinom karata potvrđuje i Marko.

„Policijsku pratnju nismo tražili jer se nismo osećali specijalno ugroženo“, kaže Marko i navodi da, nakon što je od univerziteta stiglo obaveštenje da se studenti evakuišu iz smeštaja u kampove (koji su dalje od aerodroma) u pomoć je priskočio profesor Marko Škorić iz Srbije, koji predaje na Departmanu za medije i komunikacije na Univerzitetu City. Profesor je grupu srpskih studenata sklonio u svoj stan, odakle su u narednih nekoliko dana odlazili na aerodrom i napuštali Hong Kong.

„To je bilo na njegovu ličnu inicijativu, pozvao nas je da budemo tamo, hranio nas je, i uradio sve što je trebalo na najbolji mogući način“, kaže Marko.

Anđela i Marko navode da je većina studenata sama kupila karte, dok je Srbija obezbedila karte za troje studenata koji nisu bili u prilici da ih sami isfinansiraju. U Srbiju se vratilo desetak studenata, a izvesno je da će zimski semestar završiti preko interneta.

„Nadležni u Hong Kongu smatraju da je njihov grad vrlo bezbedan, kako danju, tako i noću. Preporučuju opšte mere opreza“, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije u sekciji sa informacijama o trenutnoj bezbednosnoj situaciji.


Zašto građani Hong Konga protestuju?

Hong Kong zvanično ima oko 7.500.000 stanovnika (dakle, reda veličine Srbije bez Kosova, prema poslednjem popisu). Ima status specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine od 1997. godine. Pre toga, bio je deo britanske imperije. S obzirom na svoj specijalni status (ali i britansko nasleđe), Hong Kong ima set sopstvenih zakona koji ostrva na kojima grad leži čini oazom slobode. Zahvaljujući tome, Hong Kong je umnogome ostao izvan seta represivnih politika koje Kina uvodi poslednjih godina. Ovog leta, donet je novi zakon, koji predviđa da se sloboda koju uživaju stanovnici Hong Konga suzi.

Protesti su počeli kada su lokalne vlasti usvojile zakon koji je omogućava hapšenja i izručenja ljudi koji su krivično gonjeni od vlasti zemalja sa kojima Hong Kong nema ugovor o ekstradiciji, među kojima su kopneni deo Kine (Mainland China) i Tajvan. Stanovnici se pribojavaju mogućnosti da bilo ko se nađe u Hong Kongu (čitaj: bilo ko politički nepododan u očima kineske vlade) padne u šake policije. Zabrinutost se pogotovo odnosi na političke disidente iz Kine, koji često beže u Hong Kong kao najbližu bezbednu zonu.

Sa kakvim oblicima represije se suočavaju stanovnici Kine?

Kina je pre dve godine uvela sistem socijalnih kredita, koji funkcioniše zahvaljujući tome što gradske kamere snimaju vaše ponašanje, koje se potom kroz niz mera nagrađuje ili kažnjava. Ako ste u očima kineskih vlasti dobar građanin, možete da zaslužite pojedine svakodnevne olakšice: ne morate da platite depozit ako iznajmljujete stan preko agencije, ako rentate auto i slično. Međutim, ako padate na lestvici (jer ste bacili opušak na ulici, kupili određenu količinu alkohola u prodavnici ili ako na bilo koji način kritikujete vlast), vaš skor pada, a sistem uvodi sankcije: nalozi na društvenim mrežama će vam biti zatvoreni, neće vam biti dozvoljeno da putujete svuda čak ni po Kini - jednostavno nećete moći da kupite kartu za voz, jer vam buking neće biti odobren. Prema ograničenom broju svedočenja kineskih građana koji su pogođeni ovim merama, sistem socijalne kontrole se, pored pomenutih mera, implementira se kroz pozive u policiju na saslušanja i zastrašivanja, naročito za kritikovanje vlasti.

Sistem socijalnih kredita još uvek ne funkcioniše u punom obimu, a očekuje se na će tokom 2020. njegova primena proširiti. Dok kineska vlada tvrdi da se sve radi u cilju stvaranja bolje i bezbednije Kine, zapadni mediji upozoravaju na stvaranje "prve digitalne diktature na svetu".

Danas (25. novembar) je deveti dan otkako policija blokira Politehnički univerzitet u Hong Kongu, na kojem su se desili najbrutalniji sukobi između demonstranata i policije. Prema poslednjim informacijama, pedestak studenata još uvek se nalazi u zgradi, dok je više od stotinu uhapšeno tokom nedavnih sukoba policije i demonstranata.


Hong Kongu je juče imao i prve lokalne izbore, shvaćene kao referendum o demokratiji i slobodama. Glasalo je oko 3 miliona ljudi, a prema preliminarnim rezultatima, vladajuća partija koju podržava zvanični Peking izgubila je 243 fotelje i spala na 57. Prodemokratska struja pobedila je u 17 od 18 opštinskih saveta i gotovo učestvorostručila broj mesta u lokalnoj skupštini, osvojivši 389 poslaničkih mesta.

?>