UZ KAKVU (POP)KULTURU SU MLADI POLITIČARI U SRBIJI ODRASTALI?

UZ KAKVU (POP)KULTURU SU MLADI POLITIČARI U SRBIJI ODRASTALI?

Pored šturosti, uštogljenosti i zvaničnosti koju im politički život traži, i mladi političari su odrastali uz nekakvu muziku, filmove, stripove i ostale ne tako zanemarljive (pop)kulturne drangulije.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay


Svaka generacija je imala svoja obeležja, svoju vrstu muzike, svoje idole i raznorazne faktore koji su uticali na njen dalji razvoj i formiranje. Trendovi se konstatno menjaju, pa tako i ove generacije rođene tokom devedesetih više ne mogu da pohvataju šta zanima ove koji su rođeni u nakon 2000. godine.

Međutim, stanje u Srbiji je u poslednjih tridesetak godina postalo veoma surovo za nešto bezbrižniji i mladalački duh. Situacija je takva da mladost ili se iseljava iz ove zemlje, ili ostaje zaglavljena da se bori za svoje parče hleba. Sa druge strane, oni mladi, koji su direktno ušli u politiku, ostavljaju utisak kao da su naglo porasli, te su se odmah uhvatili u koštac sa teretom koji ovde već godinama u vazduhu lebdi.

Ipak, pored te šturosti, uštogljenosti i zvaničnosti koju im politički život traži, i ti mladi ljudi su odrastali uz nekakvu muziku, filmove, stripove i ostale ne tako zanemarljive (pop)kulturne drangulije.

U razgovoru sa njima pokušali smo da proniknemo koje su to stvari sve bile.


Pavle Grbović (Pokret slobodnih građana)

„Generalno sam nepoverljiv prema trenutno popularnim sadržajima, jer mislim da živimo u doba sveopšte inflacije. Uvek sam se opredeljivao za ono što preživi zub vremena, to mi je verodostojniji znak kvaliteta nego brojke koje govore o broju preglede ili tiražu. Što se tiče muzike, moj talenat je na nivou Vučičevog smisla za humor, što mi je veoma žao. Na moje oblikovanje kao društveno svesnog bića je svakako značajnu ulogu imala književnost, čemu je doprinelo to što mi majka radi u biblioteci pa sam oduvek bio „na izvoru“, ali i rad sa sjajnom profesorkom u srednjoj školi. Dostojevski, Selimović, Pekić i Orhan Pamuk, bukvalno tim redosledom, su u različitim fazama mog, verovatno još nedovršenog, odrastanja imali presudan uticaj.“


Dimitrije Gašić (Dosta je bilo)

„Još pre mog rođenja, tata je iz Londona, gde je radio, donosio ploče i kasete Tine Tarner, Deep Purplea, Stonesa i drugih, tako da sam ja od malena slušao, srećom, jako dobru muziku. Gotovo da uopšte nismo, kao tinejdžeri, slušali narodnjake ili turbo-folk, ne znam kako smo tom pritisku uspeli da odolimo. Knjige su došle pred kraj osnovne, iako sam čitao „Malog princa“ još u drugom razredu. Meni je tada bilo omiljeno da čitam one teške klasike, ne znam zašto. Naravno, obožavao sam naš realizam i sva dela Ive Andrića, po kome nosi ime ulica u kojoj sam odrastao u Kraljevu. Stripovi su u moje vreme odrastanja već bili passé, ali smo skupljali sličice diznijevih junaka, kasnije fudbalera. Dok su filmovi, od najranijih dana koje pamtim, bili skoro omiljena zabava. I baka i deda su bili baš filmofili i voleli su skoro sve žanrove. Voleo sam Stalonea, Švarcenegera i Sigala posebno, ali i klasične i špageti vesterne, koje je obožavao moj deda.“


Dušan Stevanović (Demokratska stranka Srbije)

„Moje odrastanje je prošlo različite faze. Od bajki i basni, preko Ćopića, Rakića i Antića do Andrića, pa potom i do Selindžera, Dantea i mnogih drugih ozbiljnijih štiva. Za sebe danas slobodno mogu reći da sam filmofil u neku ruku; najupečatljiviji filmovi mog odrastanja su svakako bili filmovi iz serijala o Džejmsu Bondu, dok sam sada obožavalac Linča, Kjubrika, Polanskog, Tarantina...

A muzika: tu je bilo toliko promena, koje su aktuelne i danas, ali nekako ex-yu rok, predvođen Bijelim dugmetom uz Parni Valjak, Crvenu jabuku, Plavi orkestar, Film i sve ostale maestralne grupe, svakako je obeležio moje odrastanje. Uz, naravno, Beogradski sindikat iz čijih pesama čovek može da uči i onda kada je u ozbiljnijim godinama. Pridodao bih i veliki uticaj rep muzike na moje tinejdžersko odrastanje. Od Sindikata, preko Marčela, THC-a, pa sve do Prti Bee Gee-a i Mardeljana. Mislim da je to žanr muzike preko kog ljudi mogu najbolje da iskažu svoje emocije. Generalno, moje odrastanje mogu svesti pod jedno normalno i postepeno odrastanje. Iz ove perspektive, baš onako kako bi trebalo da bude. Jako malo kompjutera, život u prirodi, knjige od malena, kasnije filmovi... Imao sam tu sreću što sam to proživeo par godina pre upliva ovolike količine tehnologije uz koju deca odrastaju danas.“


David Cvekić (Demokratska stranka)

„Moja generacija je odrastala na Hariju Poteru i samim tim se ceo opus knjiga koje sam čitao zasnivao na sličnim temama, kao što su „Gospodar prstenova“, „Hobit“, „Čarobnjačka gilda“, knjige Terija Pračeta...

U mladosti, manje-više, nisam slušao ništa specijalno iako sam pohađao muzičku školu. To se promenilo 2007. godine, čini mi se, kada su Lordi ispred Finske pobedili na Evroviziji. Jako mi se svideo njihov nastup, tako da sam počeo da istražujem žanr metal muzike. Igrom slučaja komšinica sprat ispod je slušala metal, pa sam se sa njom konsultovao šta da preslušavam. U tom nekom periodu sam otkrio nemački bend Rammstein, koji mi je i danas omiljeni bend. A počeo sam da sakupljam CD-ove i ploče. Nakon nekoliko godina sam otkrio i Pink Floyd, što mi je isto jedan od omiljenih bendova, nakon čega sam se otvorio i ka nekim drugim žanrovima. Bendovi koje sam najviše slušao u mladosti su: Rammstein, Metallica, Pantera, System of a Down, Guns 'N' Roses, Pink Floyd, Nightwish, Iron Maiden...

Sa filmovima je slično kao i sa knjigama. A stripovi – primarno oni koji su izlazili u „Politikinom zabavniku“, kao i „Alan Ford“.

Ipak, moja generacija je jedna od prvih koja je odrastala uz sada već klasike kompjuterskih igara kao što su GTA Vice City, Counter Strike 1.6, Warcraft III, a malo kasnije je definitivno prednjačio World of Warcraft zbog koga mnogi zamalo da nisu popadali razrede.“


Marko Živković (Nova stranka)

„Jedna od poslednjih knjiga koju sam pročitao je knjiga o snimanju serije „Grlom u jagode“, jedne od meni najdražih serija, u kojoj sam se podsetio jedne replike, gde Miki Rubiroza kaže Banetu Bumbaru da će, čim se domogne nekih para, da ode u svet po lovu i standard, na šta mu Bane odgovara: „Ja neću. Vidiš, mislim da je mnogo veći fazon praviti svoj svet ovde – ovde sam se rodio – nego otići u neki tuđi, i činiti da jednog dana, kada ti i ja budemo u staračkom domu, neka dva kulova, negde u Parizu, na Gar de Lionu kažu: 'Trebalo bi otići u Beograd, to je prava stvar!'“ Ta replika je, po mom mišljenju, najzdraviji motiv za mene i moju generaciju da se bavimo politikom i aktivizmom, kako bismo ispunili to da kad mi budemo stariji, neki klinci iz Pariza, Berlina, Madrida ili Tokija dolaze u Beograd, Niš, Novi Sad i kažu: „E ovo je prava stvar!“ Mislim da naša generacija i zemlja imaju kapaciteta da uspeju da od Srbije naprave lepu, uređenu i modernu državu.

Kao klinac sam u kući slušao legendarne rock'n'roll grupe kao što su Azra, Haustor, Film, EKV, Rolling Stones, ali i ostale žanrove i autore kao što su Duško Gojković, Šaban Bajramović i mnogi drugi, da bih se u jednom trenutku prebacio na domaću rep scenu, i odrastao uz Relju i Ikca, THCF, Struku, Demonia i Furia Đuntu i još mnoge domaće MC-eve. Tako da, sada slušam sve to, idem i na rok svirke i rep žurke, ali u poslednje vreme ponedeljkom u mojoj omiljenoj „Telmi“ slušam Maksa Kočetova i njegove kolege džezere.

Veliki sam fan domaće kinematografije, mislim da napamet znam više replika iz filmova od nekih glumaca. Od malena sam voleo domaće filmove i na Filmskim susretima u Nišu imao privilegiju da se upoznam i pričam sa mnogim velikim glumcima kao što su Dragan Nikolić, Ljubiša Samardžić, Nebojša Glogovac, Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Goran Navojec... Od filmova bih izdvojio „Crnog bombardera“, „Poslednji krug u Monci“, „Lepa sela lepo gore“, „Nacionalnu klasu“...

Moram i da pomenem stripove koje obožavam. Kao baš mali sam obožavao da čitam Hogara i Garfilda iz Politikinog zabavnika, Mikija Mausa, a kasnije sam zavoleo Alana Forda kog i dalje čitam kad god mogu.“


Đorđo Žujović (Liberalno demokratska partija)

„Domaći rep, uvek i zauvek. Hronološki: Gru, Who is the best, Kiza Robin Hood, Sha-Ila, Montenigersi; kasnije Bad Copy, Prti BeeGee, malo VIP i stari THC; danas Smoke Mardeljeno, Marlon Brutal, Bigru i Paja Kratak, Sick Touch, Psihoaktiv Trip, FTP.. Čitam bukvalno sve što mi dopadne ruku, ponekad i razno smeće koje drugi preziru. Od Bukovskog apsolutno sve što sam ovde mogao naći; posebno sam ljubitelj njegovih pesama. A pošto se dosta bavim temom Drugog svetskog rata, čitam sve što nađem, ali ipak ću sada da spomenem knjigu „Političko groblje“ od pokojnog Slavoljuba Slave Đukića. I da izdvojim filmove kojima se vratim, kada sam lošeg raspoloženja, pa se još dotučem. To je odgovor generacije između 1992. godine i 1995. godine: „Crni Bombarder“, „Tamna je noć“ i „Ni na nebu ni na zemlji“. Zajebani filmovi, a podjednako jaka muzika Vlade Divljana, Bajage, Gileta i još nekih.“

?>