USTAV SRBIJE – ŠTA PREDSEDNIK DRŽAVE SME, A ŠTA NE

Često se u delu javnosti može čuti da „Aleksandar Vučić krši Ustav“. Te optužbe se najčešće upućuju zbog njegovog besomučnog komentarisanja i bavljenja dnevno-političkim događajima, čega bi predsednik države trebalo da se uzdrži.

Piše: Marko Pantić //Foto: predsednik.rs

 

Ustavni pravnici saglasni su da je predsednik u ustavnom sistemu Srbije manje-više „protokolarna funkcija“, kao i da političku vlast obavlja Vlada koja proističe iz većine u Narodnoj skupštini. Međutim, slažu se i u činjenici da su ustavna ovlašćenja predsednika duboko disproporcionalna sa njegovim legitimitetom. Po članu 114 Ustava predsednik Republike se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom. Pošto se predsednik Srbije bira na način na koji to čine države sa predsedničkim sistemom, stav struke je jasan: povećajmo ovlašćenja predsedniku države, ili promenimo način njegovog izbora.

U ovom tekstu navodimo i objašnjavamo odredbe Ustava koje se odnose na instituciju predsednika republike.

Član 111 – Položaj predsednika Republike

Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Na nedavno održanoj konferenciji za štampu, Aleksandar Vučić je novinarki „Insajdera“ uputio kontra-pitanje: „Gde u Ustavu piše da sam ja predsednik svih građana?“ Pa piše, upravo u ovom članu. „Duh zakona“ ove odredbe je taj da predsednik mora kontinuirano i predano da radi na reprezentovanju svih građana Srbije i svih njenih delova, da bude istinski predstavnik celokupnog naroda. Samom činjenicom da je ostao predsednik svoje stranke, Aleksandar Vučić se oglušio o Ustav.

Član 112 – Nadležnost

Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Kao što možemo videti, najjače prerogative predsednika Republike jesu: proglašenje zakona i komandovanje Vojskom Srbije. Funkciju „vrhovnog komandanta“, kako aktuelnog predsednika vole da zovu njegovi „saborci“, Ustav Srbije ne poznaje.

Član 113 – Proglašenje zakona

Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje.

Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Ovaj član ilustruje ulogu predsednika Republike u zakonodavnom procesu. U nekom eventualnom slučaju kohabitacije (situacije kada vladajuća većina u Skupštini proističe iz jedne političke grupacije, a predsednik Republike dolazi iz druge) svakako bi predstavljao moćno sredstvo predsednika u političkom nadgornjavanju. Međutim, da je „snaga“ predsednika i ovde limitirana, vidimo po poslednjem stavu ovog člana.

Član 115 – Nespojivost funkcija

Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Iako je struka pozdravila dobar primer bivšeg predsednika Nikolića, koji je po izboru na funkciju podneo ostavku na mestu predsednika stranke, Aleksandar Vučić je ipak „sledio primer“ Borisa Tadića. Može se reći da je ovo propuštena prilika za jačanje intitucije predsednika, jer, da je i Vučić postupio isto kao i Nikolić, moglo bi se reći da je formiran novi ustavni običaj i da bi, shodno njemu, svaki naredni predsednik podnosio ostavku na funkcije u stranci.