UPOZNAJTE RUSKU OPOZICIJU

UPOZNAJTE RUSKU OPOZICIJU

Hapšenja, kazne, zatvaranja, pritisci na porodicu, skrivanje identiteta… Život političke opozicije u Rusiji odvija se na granici ekstremnog.

Piše: Jovana Georgievski (jovana.georgievski@vugl.rs) // Foto: VOA


U mnogim zemljama nije lako ni bezbedno biti u opoziciji. Međutim, ako ste u Rusiji, sve je mnogo teže. Najnoviji slučaj, koji je poslednjih dana okupirao pažnju javnosti u Istočnoj Evropi, jeste hapšenje istraživačkog novinara Ivana Golunova u Moskvi. Golunov je optužen za trgovinu narkoticima, za koje tvrdi da su mu podmetnuti. Struka se usprotivila hapšenju i uporna je u stavu da se radi o pokušaju vlasti da ućutkaju novinara koji je pisao o korupciji. Protesti zbog hapšenja ispred Ministarstva unutrašnjih poslova u Moskvi traju od petka. Prema ocenama pojedinih medija, najnoviji opozicioni pokret u Rusiji – „Sloboda Ivanu Golunovu“ ima potencijal da ujedini ljude suprotstavljenih političkih stavova, s obzirom na to da su se protestu priključili i novinari provladinih medija. Najnovija vest kaže da je oslobođen svih optužbi juče, 11. juna.


Međutim, Ivan Golunov nije usamljen slučaj, a u sličnim situacijama do sada su se našli i mnogi drugi predstavnici opozicije – od političkih lidera, do umetnika i aktivista. Ko su oni?


Aleksej Navaljni

Foto: MItya Aleshkovskiy

Advokat i politički aktivista Aleksej Navaljni verovatno je najistaknutija figura ruske opozicije. Navaljni se našao u centru pažnje 2009. godine, kada je predsednika Rusije Vladimira Putina i njegov krug saradnika optužio za umešanost u korupciju. Navaljni je osnivač Fondacije za borbu protiv korupcije. Dokumentarni film „Nije on vama Dimon“, u produkciji Fonda, pojavio se prošle godine na internetu i imao je više od 30 miliona pregleda samo na Jutjubu. Evo kako je film dobio naslov: Nadimak od Dmitri je Dima. Na ruskim društvenim mrežama, Medvedev po analogiji sa „Dima“ prozvan „Dimon“ (zvuči isto kao „demon“). Na internetu Putina često nazivaju Putler (Putin + Hitler). Sekretarica Dmitrija Medvedeva je u jednom obraćanju javnosti 2013. godine kritikovala one koji Medvedeva nazivaju „Dimon“, rečima „Nije on vama Dimon!”, čemu se javnost zbog dvoznačnosti i tada smejala.

Navaljni je hapšen više puta, a osuđen je za prevaru i pranje novca dvaput, na ukupno osam i po godina. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je 2017. godine presudu da su oba slučaja isfabrikovana, proglasio Navaljnog političkim zatvorenikom i zahtevao od Rusije da ga oslobodi iz kućnog pritvora i isplati mu odštetu. Navaljni je nameravao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2018. godine, ali je njegovu kandidaturu suspendovala Centralna izborna komisija, a žalba koju je uložio Višem sudu nije urodila plodom. Kažnjavan je za organizovanje neprijavljenih protestnih okupljanja više puta. Poslednji put je uhapšen u maju prošle godine, na okupljanju koje nije bilo prethodno najavljeno.


Ksenija Sobčak


Novinarka i političarka Ksenija Sobčak poznata je još i kao „ruska Paris Hilton“ – rođena je u bogatoj porodici, kao devojčica se bavila baletom, išla je u elitnu srednju školu, a onda se proslavila kao javna ličnost. Prema magazinu Forbs, Sobčak je sa zaradom od oko 2.1 miliona dolara godišnje deseta najplaćenija javna ličnost u Rusiji. Deklariše se kao feministkinja. Poznata je po banalno-humorističkim izjavama poput „Moje srce nisu vrata toaleta, pa da na njemu piše slobodno/zauzeto“.

Na predsedničkim izborima koji su održani u martu prošle godine kandidovala se pod sloganom „Protiv svih“. Vladimir Putin, koji je tada pobedio sa 77 odsto glasova, prokomentarisao je da kandidat koji se u kampanji predstavlja kao opozicija svima ne može da donese ništa dobro. Ćerka ruskih liberala Ljudmile Narusove i Anatolija Sobčaka (fun fact: otac Ksenije Sobčak predavao je pravo Vladimiru Putinu i Dmitriju Medvedevu), zalaže se za slobodno tržiste i podržava privatizaciju.

Sobčak je stekla popularnost pre svega kao novinarka i glumica – bila je voditeljka nekoliko rijaliti programa i snimila je duet sa poznatim ruskim reperom Timotijem. Popularni sastav Lenjingrad posvetio joj je pesmu „Naočare (Ksenije) Sobčak“, a ona se pojavila u ovom i još nekoliko muzičkih spotova drugih izvođača. Glumila je i u nekoliko komičnih filmova i TV serija. Film iz 2003. godine „Lopovi i prostitutke“, u kojem je Sobčak debitovala, dobio je loše kritike, ali je Sobčak pohvaljena za ulogu novinarke-psihologa.


Pussy Riot


Članice smelog, feminističkog pank-rok benda Pussy Riot poznate su po svojim gerila performansima uperenim protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i ruske pravoslavne crkve. Ruski mediji označavaju ih kao anarho-liberalne. Nakon performansa „Pank molitva – Bogorodice, oteraj Putina“, u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi 2012. godine, tri članice benda, Jekaterina Samucevič, Nadežda Tolokonikova i Marija Maša Aljohina, uhapšene su za huliganstvo. Samucevič je oslobođena, a Tolokonikova i Aljohina i poslate u kolonije, gde su odrađivale duge smene kao švalje i manuelne radnice. Nekoliko godina nakon što je odslužila kaznu, Aljohina je na leto prošle godine objavila knjigu „Dani pobune“, koju je promovisala u inostranstvu zajedno sa svojim novim momkom, pravoslavnim aktivistom Dmitrijem Corionovom, koji se 2012. godine glasno zalagao za to da članice Pussy Riota budu kažnjene.


StalinGulag



Do nedavno anonimni nalog StalinGulag, koji se na Tviteru pojavio 2013. godine, danas ima više od milion pratilaca. StalinGulag komentariše dnevnopolitička dešavanja u Rusiji i skreće pažnju na društvene nepravde i apsurde iz ruskog života – dete koje je izbačeno iz jedne škole u Sibiru nakon što se ustanovilo da je HIV pozitivno ili prodavnice prehrambenih proizvoda koje daju „kredite“ za kupovinu namirnica siromašnim građanima samo su neke od teme kojima se StalinGulag bavi. Dvadesetsedmogodišnji Aleksandar Gorbunov, koji stoji iza ovih profila, otkrio je svoj identitet javnosti tek u maju ove godine. U intervjuu za ruski servis BBC-ja ispričao da je odlučio da izađe u javnost u pokušaju da stavi tačku na uznemiravanje njegove porodice, nakon što je policija pokucala na vrata stana njegove majke. Gorbunov živi u Moskvi sa suprugom i kreće se pomoću kolica.


Ljudmila Aleksejeva

Foto: Vladimir Lipka

I Rusija ima svoju Sonju Biserko. Ljudmila Aleksejeva je aktivistkinja za ljudska prava i osnivačica moskovskog ogranka Helsinškog odbora. Nakon što se 1968. usprotivila ulasku sovjetskih trupa u Čehoslovačku, izbačena je iz Komunističke partije i otpuštena iz izdavačke kuće u kojoj je radila. Nakon toga, zaposlila se u samizdatu „Hronika dnevnopolitičkih događaja“ – jednom od najpoznatijih nezavisnih izdanja koje je izveštavalo uglavnom o kršenju ljudskih prava za vreme Staljina. Aleksejeva se proslavila svojim radom na izveštavanju o psihijatrijskim klinikama tokom sedamdesetih, u koje su još od Staljinovog vremena zatvarani politički neistomišljenici. Aleksejeva je uhapšena 2009. godine, tokom građanskih protesta „Strategija 31“. Na ovim protestima, demonstranti su se pobunili protiv kršenja Člana 31 Ustava Ruske Federacije, koji predviđa pravo na slobodno organizovanje javnih okupljanja, demonstracija i marševa. Od 2002. do 2012. bila je članica savetodavnog odbora predsednika Rusije u oblasti ljudskih prava, koji je napustila 2012, u znak protesta što je Vladimir Putin treći put izabran za predsednika. Ponovo se priključila radu odbora 2015. godine, tvrdeći da smatra svojom obavezom da zaštiti civilno društvo od „Zakona o stranim agentima“ (eng. Foreign agents law), koji predstavlja pravnu osnovu za ograničavanje rada organizacija čiji su osnovači pojedinci, kompanije ili organizacije iz inostranstva.

U julu pre dve godine, na devedeseti rođendan Aleksejeve, posetio ju je predsednik Rusije Vladimir Putin i poklonio joj dve litografije – krajolik iz Jevpatorije na Krimu, gde je Aleksejeva rođena, i koji je anektiran 2014. godine, kao i tanjir sa slikom glavne zgrade Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“, gde je Aleksejeva diplomirala 1950. godine. Tom prilikom, Aleksejeva je zatražila od Putina da pomiluje Igora Izmestjeva, bivšeg poslanika ruske Dume osuđenog na doživotnu kaznu zatvora 2010. godine za finansiranje kriminalne grupe (još jedan slučaj za koji aktivisti za ljudska prava sumnjaju da je isfabrikovan). „Predsednik kaže da je pomilovanje moguće, ali da će za to trebati vremena, izjavio je tada portparol predsedništva Dmitri Peskov. Izmestjev još uvek čeka na pomilovanje. Aleksejeva je preminula u decembru prošle godine.




?>