#Trebamilek ili šta mogu mreže kad sistem zataji

Nestašice lekova se događaju najčešće zbog neizmirenih dugova dobavljača prema proizvođaču ili apoteka prema dobavljačima. Kada je reč o prvom slučaju, leka najčešće nema nigde, a ljudi su našli način da u ovim situacijama pomognu jedni drugima.

Piše: Jovana Gligorijević (jovana.gligorijevic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay

Ovih dana smo svedoci nestašice Letroksa i Eutiroksa, lekova neophodnih obolelima od poremećaja rada štitaste žlezde, o čemu smo već pisali. Podsetimo.

Od zastupništva kompanije „Merck“ koja je proizvođač i dobavljač Eutiroksa dobili smo informaciju da je “trenutna deficitarnost leka Eutiroks posledica povećane globalne potražnje.” Od zastupništva kompanije „Berlin-Chemie Menarini“ koja je proizvođač i distributer leka Letroks, dobili smo informaciju da se „povremene nestašice određenih doza se dešavaju jer je nestašica leka Eutiroks izazvala veću potražnju leka Letroks.”

Nestašice lekova se događaju najčešće zbog neizmirenih dugova dobavljača prema proizvođaču ili apoteka prema dobavljačima. Kada je reč o prvom slučaju, leka najčešće nema nigde, a ljudi su našli način da u ovim situacijama pomognu jedni drugima.

Ovo nije prva nestašica Letroksa i Eutiroksa ove godine, a bar nekoliko puta godišnje događa se da nijedna apoteka u Srbiji nema Farin, antikoagulant bez kog ni jedan jedini dan u životu ne smeju da provedu ljudi koji imaju različite vrste trombova, trudnice u riziku od tromboze i apsolutno svako ko ima ugrađeno nešto veštačko – od proteze za koleno ili kuka, do srčane aorte. Za Farin nema zamene, kao ni za antidepresiv komercijalnog imena Zoloft, kog takođe nije bilo nigde celog leta. U sva tri slučaja radi se o medikamentima kod kojih nagli prekid uzimanja može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje, a u slučaju Farina i život.

#ImamLek i #TrebaMiLek su heštegovi koje je na Fejsbuku i Tviteru pokrenula mlada ilustartorka Jelena Jaćimović, motivisana upravo činjenicom da ne sme ni dan bez Eutiroksa.

 

jachim992.exe@Jachim992

Pokrecem hestegove i za sve one kojima je u nekom trenutku tesko i za sve one koji zele i mogu da pomognu onima kojima je tesko. Hvala @generatorovna na tome sto si me inspirisala na ovo.

Bilo bi super da bude neki RT. Ljubi vas Jacko <3

Уграђени видео

360 људи прича(ју) о овоме

 

Ova akcija pokazala se uspešnom, bar za neke koji su imali sreće da im se jave ljudi koji imaju zalihe lekova. Zanimljivo je da su odmah uspostavljena prećutna, ali vrlo jasna pravila unutar zajednice: nema razmene sedativa, anksiolitika, psihoaktivnih lekova i bilo čega što na kutiji ima čuveni „trouglić“, odnosno oznaku da preparat može da izazove pospanost, omamljenost i da se ne sme, ako ga pijete, rukovati vozilima i mašinama. Takođe je zanimljivo kako je ljudska solidarnost brzo postala vidljiva: osobe koje nikad nisu čule jedna za drugu javljaju se da sa nepoznatom osobom podele kutiju leka.

Tokom jedne od prošlogodišnjih nestašica Farina, na Tviteru su se javljali ljudi iz Bosne i Hercegovine i Makedonije i slali preko kurirskih službi lekove u Srbiju.

Da se razumemo: ovakav način samoorganizovanja ima mnogo mana. Može se zloupotrebiti, možda se može podvesti i pod šverc, nedozvoljeno stavljanje lekova u promet, i ko zna šta sve ne. ALI! Ko je kriv što ovih lekova nema u apotekama? Ko nije izmirio svoja dugovanja prema proizvođaču i dobavljaču? Sigurno ne ljudi koji se povezuju preko društvenih mreža na heštegovima #ImamLek i #TrebaMiLek. Uostalom, koliko ste puta natrčali na tvit u kom neko poklanja, dakle besplatno daje, skupe citostatike jer nekom njegovom više nisu potrebni? Jasno vam je zašto nekom ko se lečio od kancera najednom više ne treba citostatik. E pa, sve što ovi ljudi na društvenim mrežama žele, zapravo jedino što žele jeste – da prežive.

Je li to zaista tako mnogo ili je zapravo minimum minimuma?