STARIJI GRAĐANI PRIČAJU KAKO SE OSEĆAJU POVODOM VANREDNE SITUACIJE

STARIJI GRAĐANI PRIČAJU KAKO SE OSEĆAJU POVODOM VANREDNE SITUACIJE

Neki su uplašeni, neki su svesni opasnosti...

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay


Od nedelje uveče traje vanredno stanje u Srbiji zbog opasnosti od širenja korona virusa. Na udaru su oni najstariji, međutim, uprkos preporukama da ne izlaze napolje, kako bi sačuvali svoje zdravlje i zdravlje drugih, od srede u 10 časova na snagu je stupila odluka, koju je Vlada Srbije donela u utorak uveče, a to je potpuna zabrana kretanja starijim građanima od 65 godina.


VIDI NA VUGLU:

KORONA JE ZARAZNA I PRE POJAVE SIMPTOMA

MILENIJALCI SU FRUSTRIRANI JER IM RODITELJI NE SHVATAJU KORONU OZBILJNO

ZA PRIMER: SINGAPUR JE BIO SPREMAN ZA KORONU


To znači da je od danas u svim urbanim sredinama apsolutno zabranjen izlazak na ulicu svim licima starijim od 65 godina, a u manjim mestima licima starijim od 70 godina. Ipak, nije lako nikome da ostane između četiri zida do daljnjeg. Svima njima je potrebna podrška, stoga smo popričali sa starijim građanima i pitali ih kako se osećaju povodom cele ove vanredne situacije.

Branka (82): Ma ja sam se naživela, ali neću da umrem jer sam bila glupa i nisam se pazila. Nemoj samo niko da mi dolazi na kafu, ali nek kaže Vučić da li smem da prošetam krug po dvorištu ili ne smem. Deca drže ispred vrata ono da prskam obuću, perem ruke, ali volim malo po dvorištu, a jedni kažu može, drugi ne može.

Milica (74): Na prvi trenutak sam osetila bes i šok, doživela sam ovo kao tamnicu, a onda ujutru, kada sam se pribrala, shvatila sam da je to jedini način da ostaneš zaštićen, ti od drugih, i drugi od tebe. Pre svega, zdravi od bolesnih, jer se ne može ni utvrditi ko je zdrav, a ko bolestan. Nema drugog načina osim izolacije. Počela sam i da čitam razne informacije po novinama i društvenim mrežama, i one počnu da te zbunjuju. Veoma su kontradiktorne. Važno je da dajemo jedni drugima podršku.

Spasoje (75): Nisam uplašen uopšte, nervira me što ne mogu nigde da izađem i ne znam kako ću penziju da primim. Ima ovo da traje dva, tri meseca. Pridržavam se pravila, ali ću izludeti. Nemam pojma u šta će ovo da izraste, šta da radim, kako svima, tako i meni. Videćemo...

Živana (76): Jako sam nervozna oko ovoga i uplašena, jer ne znam šta se dešava. Ne smem ništa da radim. Ovo je vrlo opako. Ne smem ni da pomislim u šta će da se pretvori.

Jovan (71): Ne smeta mi, mislim da je korisno. Neugodna je mera, ali mi je smeta jer ne živim u gradu. Imam mlađe članove porodice koji me odmenjuju u poslovima koji su bili moja rutina, najviše nabavka.


Ukoliko znate nekog starijeg kome je potrebna pomoć, na ovom LINKU se nalazi spisak kol centara u svim gradovima i opštinama.

?>