ŠTA NAM JE BIO DEJAN ANASTASIJEVIĆ

ŠTA NAM JE BIO DEJAN ANASTASIJEVIĆ

U Beogradu je danas održana komemoracija novinaru BBC-a i Vremena Dejanu Anastasijeviću. Na njoj su govorili Dejanovi prijatelji i saradnici, a mi smo pitali mlade novinare i aktiviste šta im je značilo njegovo delo.

Piše: Vugl // Foto: Bojan Stekić

Dejan Anastasijević (1962-2019) umro je u sredu, 24. aprila. Javne smrti su komplikovane, jer kad umre neko poznat, svako ima svoju predstavu o njemu. Najčešće su svi, bar svi oni pristojni i dobronamerni – u pravu. Svako od tih sećanja i slika je tačno, ali je i dalje samo jedan mali delić nečije ličnosti i dela. Komemoracija Dejanu Anastasijeviću održana je danas i na njoj su govorili novinari koji su ga najduže i najviše poznavali: Antonela Riha, Filip Švarm, Aleksandra Nikšić, Aleksandar Vasović...

Dejan je bio jedna od najsvestranijih ličnosti u našem medijskom prostoru, ali nesporno je da su njegovu karijeru obeležile dve stvari: istraživačko novinarstvo, i, u sklopu tog žanra beskompromisno istinito izveštavanje o ratnim zločinima, od Hrvatske do Kosova. Zato smo odlučili da mlade novinare i aktiviste pitamo kakav je trag na njihov rad, razmišljanje i karijeru Dejan ostavio.

VLADIMIR KOSTIĆ

Druga godina faksa, cela grupa dobija zadatak da uradi intervju sa novinarom po izboru. Ja se ložio na Vreme, posebno na Vasićeve i Anastasijevićeve tekstove, a baš negde u tom periodu Dejanu su stavili bombe na prozor. Odlučim se da pokušam da dođem do njega. Iskreno, retko ko je verovao da ću uspeti jer jeste, baš će neko koga su upravo pokušali da ubiju da se bakće sa nekim tamo studentom. Odem u Vreme, on nije u redakciji. Zovu ga telefonom i daju meni slušalicu da mu objasnim ko sam i šta hoću. Nervozno se predstavljam i nastavljam da brbljam sve plašeći se da ako stanem, da će me odbiti. Saslušao me je i predložio da se nađemo u Sokoju. Pristao je bez problema. Dejan se tog događaja, siguran sam, kasnije nije ni sećao ali je meni bio vetar u leđa i donekle odredio moj odnos u radu sa onima koji tek počinju da se bave novinarstvom.

LUKA BOŽOVIĆ

Srbiji od kad znam za sebe fale hrabri ljudi koji žive za principe i ne prave kompromise. Nisam dobro poznavao Dejana, ali sam imao par prilika da razgovaram sa njim i on je zaista bio takva osoba. Nesreća ove zemlje je što su takvi ljudi svedeni na savest ovog društva koju većina ne sluša. Neko ko bira da ne menja način svog rada i posle pokušaja atentata je inspiracije koje ću da se setim svaki put kada se uplašim kakve će reakcije druge strane izazvati ono što radim.

LANA AVAKUMOVIĆ

Nažalost, nisam imala priliku da upoznam Dejana, mislim da nam je jedina komunikacija bila na Tviteru u vezi sa nekom sjajnom serijom. I baš taj Tviter, koji inače ume da bude toksičan, negativan, odvratan, te srede uveče u roku od sat vremena bio je preplavljen najlepšim rečima koje sam tu ikada pročitala o nekome. To, valjda, najviše govori o njemu. Posle toga sam do kasno čitala njegove tekstove u Vremenu i BBC na srpskom, pa neke starije priče o 2007, Kosovu, devedesetima... Kako po obrazovanju nisam novinarka, starije kolege mi uvek govore da je manje važno formalno obrazovanje, a mnogo više učenje u hodu, iz svojih i tuđih grešaka, i na dobrim primerima – Dejan Anastasijević je iza sebe ostavio verovatno neke od najvažnijih lekcija iz novinarstva koje su nam ovde potrebne.

BANE GRKOVIĆ

Ulice, trgove, delove grada nazivamo po onima koje zbog svojih zaluga ne želimo da zaboravimo. Novinarska veličina Dejana Anastasijevića veća je od toga. Tolika da bi u Rečniku srpskog jezika pored odrednica novinar/novinarstvo kao definicija trebalo da stoji samo njegovo ime. Bila bi to definicija onog novinarstva kojem nije potrebno da uz njega stoji istraživačko, profesionalno, nezavisno…

Definicija novinara koji nikad ne zaboravlja jedino sveto pravilo da su činjenice svete, a kometari slobodni. Novinara kojem je njegov tekst uvek važniji i ispred njega samog. Novinarstvo onakvo kakvo je nekada bilo i kakvo bi ponovo moralo da bude. Novinarstvo kakvom bismo morali težiti u nadi da će nam nakon napisanog teksta neko jednom reći: "Ispod ovog bi i Dejan Anastasijević stavio svoj potpis."

VUK VELEBIT

Odlazak Dejana Anastasijevića predstavlja veliki gubitak za moju generaciju rođenu devedesetih godina koja verujem uključujući i mene nije imala priliku da se upozna sa celokupnim opusom njegovog rada. Međutim, tekstovi koje je Anastasijević ostavio za sobom bili su i ostali primeri oštre i argumentovane kritike, a već danas oni predstavljaju obavezno štivo svakome ko bolje želi da upozna i razume ovaj politički prostor. Njegova posvećenost i kontinuitet u traganju za istinom i činjenicama bili su pokazna vežba iz novinarstva svakom mlađem kolegi politikologu ili novinaru. Novinski članci Dejana Anastasijevića neretko su za mene predstavljali nezaobilaznu stanicu uoči pripreme za pisanje bilo kakve političke analize. Osim što je Anastasijevićeve tekstove krasila britkost i analitičnost uz puno činjenica, oni su se čitali poput kratkih priča i sa uzbuđenjem kao prilikom čitanja nekakvog političkog trilera. Zato je bio tako velik.

?>