Šta je muka sa mini hidroelektranama

U vreme kada planeta ubrzano propada, ozonske rupe se šire i neobnovljivi izvori energije su na izdisaju, oni obnovljivi postali su nam jedina nada. Države širom sveta sve više i više koriste snagu vetra, vode i sunca za funkcionisanje, čime se čuva priroda i poboljšava kvalitet života. Ovo, doduše, nije jedna od takvih priča.

Piše: Anastazija Spasojević (anastazija.spasojevic@vugl.rs)

Svako ko je ikada prošao Đerdapom mogao je da vidi onu veliku, ponositu branu koja neumorno vuče ogromne količine energije iz snažnih virova Dunava. Međutim, slučaj sa malim hidroelektranama je drugačiji. Da bi se prvo izgradila jedna mikro hidroelektrana, reka se izmešta iz svog prirodnog korita. To za sobom povlači razne posledice – od buke, preko uništavanja ekosistema, pa sve do iseljavanja čitavih sela zbog nemogućnosti uslova za život.

Jeste li primetili kako vam se račun za struju smanjio od kada su male hidroelektrane počele da niču? Ni mi. Štaviše, hidroelektrane postale su povlašćeni proizvođači električne energije, koju previše plaćamo, mnogo više nego u vreme kada su bile samo pusta želja

Ministarstvo energetike sastavilo je 2013. godine finalnu listu investitora u izgradnju oko 900 malih hidroelektrana širom Srbije. Taj potez bio je rezultat višedecenijskih napora da se angažuju ovakva ulaganja, radi unapređenja kvaliteta života (i novčanika) svih građana. Energoprojekt je još 1987. kreirao detaljan plan u ovu svrhu, mada se on u međuvremenu morao prilagoditi realističnijim uslovima savremene Srbije. Tako danas imamo preko 300 malih hidroelektrana, a izgradnje novih nikako ne usporavaju.

Jeste li primetili kako vam se račun za struju smanjio od kada su male hidroelektrane počele da niču? Ni mi. Štaviše, hidroelektrane postale su povlašćeni proizvođači električne energije, koju previše plaćamo, mnogo više nego u vreme kada su bile samo pusta želja. Možda je tako trebalo i da ostane, jer ono što dobijamo zauzvrat je zanemarljivo.

Energijom koju proizvede jedna mala hidroelektrana jedva se može snabdeti jedna ulica, a kamoli čitavo naselje. Stanovnici Tutina, Ivanjice, Pirota to najbolje znaju. Voda na koju su navikli, čista, sveža i nadomak ruke, za sve životinje, ljude i njive isključuje se i danju i noću, bez ikakvog upozorenja. Buka od radova je nesnosna, a dragocene životinjske i biljne vrste ostavljene su da propadaju i nestaju. Sistemi navodnjavanja su onemogućeni, pa naša dika i ponos — poljoprivreda, zaostaje i stagnira.

FOTO: Jovana Georgievski

Energijom koju proizvede jedna mala hidroelektrana jedva se može snabdeti jedna ulica, a kamoli čitavo naselje. Stanovnici Tutina, Ivanjice, Pirota to najbolje znaju

Sa rastom broja malih hidroelektrana rastu i pobune protiv njih. Građani Srbije okupljaju se u grupe kao što je „Odbranimo reke Stare planine“ u nadi da će ih neko, bilo ko, saslušati. Protesti se uvećavaju sa svakom novom izgradnjom, a grupe izražavaju svoju legitimnu građansku neposlušnost kroz napore da se održe sastanci sa državnim vrhom. Kada to ne urodi plodom, uzimaju kuke i motike u svoje ruke i ulaze u duboko blato praznih, suvih korita kako bi vratili tok reke u normalu.

Ovih dana na udaru je više desetina reka širom Srbije. Kraljevačka reka Želebić opterećena je buldožerima, umesto životinjskim vrstama i turistima, i njen tok se sužava iz minuta u minut. Na Beloj Crkvi planirana je izgradnja čak 4 male hidroelektrane, prema planovima koji su potpisani još pre deset godina. U Bistarskoj reci kod Bosilegrada, naučnici tek treba da otkriju mnogobrojne retke ribe kojima je ta voda dom. Kako stvari stoje, verovatno nikada i neće.

Ono što na kraju preostane, samo su sećanja na dragocenu vodu koja je nekada pojila i hranila sve te ljude. Jer dokle god je sve urađeno po zakonu i dozvole su na broju, ništa drugo nije važno.