ŠTA DANAS MLADIMA ZNAČI PETI OKTOBAR

ŠTA DANAS MLADIMA ZNAČI PETI OKTOBAR

„Prilično je teško odgovoriti na to pitanje jer su sa jedne strane Milošević, rat i sankcije, a sa druge kriminalna privatizacija privrede i prirodnih resursa, produbljivanje nejednakosti, sve veće urušavanje radnih prava, sistematsko uništavanje zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite“

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: rtvslo.si


Bio je četvrtak kada je Srbija konačno zaustavila bujicu decenijskog razaranja, izolovanja i otuđenja od čitavog sveta. Taj čuveni datu, Peti oktobar, koji je postao simbol pobune protiv represije, izgladnjivanja, nemaštine, ratova i inflacije, kroz godine što su dolazile kao da je počeo da bledi. Ipak, tog dana kada je konačno svrgnut s vlasti Slobodan Milošević — tadašnji gospodar i života i smrti svih građana i građanki u Saveznoj Republici Jugoslaviji, jer je odbio da prizna poraz na predsedničkim izborima od Vojislava Koštunice — sve je ličilo da takva noćna mora više nikada neće moći da ovo društvo zadesi.

Milan Milošević, novinar nedeljnog lista „Vreme“, za 510. broj, koji je izašao 12. oktobra 2000. godine, napisao je: „U četvrtak 5. oktobra u 15 časova isticao je (Koštunica) ultimatum Slobodanu Miloševiću da prizna izborni rezultat. On se, očito, još dvadesetak sati inatio dok mu pocrnelu dušu nije pritislo isto ono sumorno osećanje koje je zahvatilo i gospodina Čerovića i mnoge druge. Bez njega će ova zemlja biti, kažu nagoveštaji, bolja. On, koji je građanima Srbije bio prepreka na putu u normalan život, završava svoj mandat kao negativna ličnost koju traže razni sudovi, s velikom verovatnoćom da to i istorija potvrdi. Međutim, njegovim odlaskom demokratske snage, koje sada preuzimaju odgovornost, gube i jedan veliki izgovor, i njihove slabosti i sramote sada će biti bez velikog smokvinog lista.“

Naime, 19 godina kasnije, osetno je da je Peti oktobar zapao u potpunu senku. Njegov značaj je postao sinonim za razočarenje. Njegova uloga u današnjici je postala paušalna, sporedna i krajnje neprimetna. Od nekadašnjeg svetionika slobode, sada je spao na stidljivu svećicu obeležavanja. Oni koji su bili u prvim redovima počeli su prvi da se kaju zbog tobože izneverenih očekivanja, ugašenih želja i raskomadanih nada.


Ipak, ostaje gorko pitanje šta se dešava sa znanjem mladih o tom datumu. O onima koji su bili suviše mali, ili se čak nisu ni rodili kada se sve to zbivalo. I kakav amanet je on njima uopšte ostavio.


Za Marka Živkovića, člana Nove stranke, Peti oktobar je dokazao da za smenu jedne loše vlasti koja je svoje građane vodila u ratove, ubijala političke protivnike, zatvarala medije nije potrebna podrška sa strane već je potrebna samo volja građana za borbom.

„Stejt depratment je predlagao opoziciji da bojkotuje izbore 24. septembra jer su znali da će ih Milošević pokrasti, a da oni neće moći da pomognu“, istakao je Živković, pa dodao: „Peti oktobar nas je naučio da dobro isplaniranom i smislenom borbom može da se pobedi loša i korumpirana vlast.“

Sa druge strane, Isidora Petrović, aktivistkinja inicijative „Ne Davimo Beograd“, kaže za Vugl da „jedina generacija koja je ostavila u amanet nešto narednim jeste ona koja je vodila NOB (Narodnooslobodilačka borba), jer je pokazala da je drugačije društvo moguće“.

„Ako je neko i mislio da će parlamentarna demokratija doneti slobodu govora, prevario se, jer vidimo na kom su nivou danas medijske slobode i koliko su ljudi (ekonomski) ucenjeni radnim mestima, tako da postoji samo iluzija slobode izbora. Prilično je teško odgovoriti na to pitanje jer su sa jedne strane Milošević, rat i sankcije, a sa druge kriminalna privatizacija privrede i prirodnih resursa, produbljivanje nejednakosti, sve veće urušavanje radnih prava, sistematsko uništavanje zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite“, izričita je naša sagovornica.

Dimitrije Milić, programski direktor „Novog trećeg puta“, smatra da je „Peti oktobar ostavio mladima značajno otvoreniju Srbiju sa više, iako nedovoljno, mogućnosti za ostvarivanje“.

„Sa druge strane, ostavio je i razočarenje i manjak vere u promene kroz politiku, te je manji broj mladih zainteresovan za učešće u njoj“, dodaje Milić.

Na pitanje kakav je značaj Petog oktobra mlađim generacijama, Katarina Ruvidić, članica Demokratske stranke, za Vugl kaže: „Uzdržala bih se od generalizacije jer kao duboko podeljeno društvo i po pitanju njega umišljamo dve krajnosti: ili da je Peti oktobar praznik demokratije, ili da je Legijina i Đinđićeva zajebancija. Važnije je šta je između te dve krajnosti — ogromna većina mladih ljudi koje apsolutno Peti oktobar ne zanima, već ih zanima da uspeju da stanu u trolu ili da dobiju vizu, jer niko neće da živi u kući koja već dvadeset godina kisne.“


Analitičar Boban Stojanović objašnjava za Vugl da „ono što je amanet tog događaja jeste da se raskrstilo sa Slobodanom Miloševićem, kao i sa ratovima koji su obeležili devedesete godine“.


„U tom smislu, iako je nakon procesa demokratizacije usledio i povratni talas, Peti oktobar je ipak svetao dan u istoriji Srbije i doneo je velike promene koliko god nam se činilo da taj dan ipak nije ispunio sva naša očekivanja. I nije, jer smo očekivali da će doneti novi život, prosperitet, članstvo u EU, viši standard, formiranje institucija i njihovo normalno funkcionisanje, ali Peti oktobar jeste u tom trenutku doneo rezultat koji je trebalo da donese, a to je smena vlasti Slobodana Miloševića“, istakao je naš sagovornik.

Međutim, danas je mišljenje da to nije trebalo da se samo završi sa smenom Miloševića, već sa sveopštom lustracijom svih onih koji su građane tih godina bacali na kolena. Ali, na kraju je sve ukazivalo da je Peti oktobar samo bio koliko-toliko samo smena vlasti.

Foto: vreme.com

Tako je u 510. broju „Vremena“ Dragoslav Grujić u hronologiji događaja, koji su se tih dana izdešavali, zapisao šta se desilo 6. oktobra: „Vojislav Koštunica primio u večernjim satima načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Nebojšu Pavkovića, a potom je imao jednočasovni razgovor sa Miloševićem. Slobodan Milošević javno čestitao pobedu Vojislavu Koštunici i poželeo narodu Jugoslavije mnogo uspeha u narednom periodu. On je u javnom obraćanju na TV YU Info najavio da će, posle kraćeg odmora sa porodicom i unukom, raditi na jačanju svoje partije, koja će, kako je rekao, biti snažna opozicija novoj vlasti. On se istovremeno zahvalio i građanima koji nisu glasali za njega, jer su mu, kako je rekao, „skinuli sa duše jedan veliki teret odgovornosti, koji je u sebi nosio već punih deset godina". Načelnik Generalštaba Nebojša Pavković čestitao je Koštunici izbor za vrhovnog komandanta.“


I protiv Slobodana Miloševića i Nebojše Pavkovića su pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, u Hagu, bile podignute optužnice. Međutim, Slobodan Milošević je preminuo 2006. godine u pritvoru u Ševeningenu, ne dočekavši presudu, budući da je izručen 28. juna 2001. godine Tribunalu u Hagu, dok je Nebojša Pavković 2009. godine osuđen na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti pred Tribunalom, nakon nekoliko godina odbijanja da se preda. Nebojša Pavković je sa izdržavanja kazne u Finskoj u martu 2019. godine uputio „pismo saborcima“ u kojem nedvosmisleno traži da podrže „iskrene napore (sadašnje vlasti) da Vojska bude ono što je bila“.


Bojan Lazić, pak, aktivista Incijative mladih za ljudska prava, kaže da je „značaj Petog oktobra do pre godinu-dve išao putanjom zaborava“.

„Ali pošto su nam se desile stvari za koje smo mislili da su deo prošlosti, pitanje Petog oktobra ponovo je intenzivirano i često se od starijih može čuti da nisu završili posao. To sve utiče da se mlađi zapitaju šta je bilo tog datuma, zašto ga stariji pominju i na taj način prave paralele sa događajima iz prošlosti“, istakao je Lazić, pa dodaje: „Znanje mladih o ovom događaju je jako površno i stavovi obrazovani o tom datumu su uglavnom formirani na osnovu ustaljenih narativa. To je jako opasno, jer su upravo takvi mladi podložni manipulaciji.“

Dok Petrović misli da „za njenu generaciju (1990.), niti za mlađe taj dan nema jasne asocijacije osim da je „Milošević pao““.

„On je važan utoliko što je simbol izneverenih očekivanja generacije naših roditelja, kojima su Miloševićev režim, rat i sankcije oduzeli godine života kad su bili u punoj snazi. Razmišljanje o tome da su se ljudi godinama svakodnevno borili na ulici da bi Miloševićev režim pao, a onda su dočekali da žive u sve većim nejednakostima i egzistencijalnoj neizvesnosti, unapred osujećuje želju da se bore, a dodatno su stisnuti preživljavanjem ili egzistencijalno ucenjeni od korumpirane političke elite. Iz razgovora sa svojim vršnjacima imam utisak da je svima jasno da su se naši roditelji više nego opravdano borili protiv, ali da nisu mogli da imaju celovitu sliku i znaju šta je ono što dolazi — sistem u kom je profit iznad ljudskih života“, jasna je Petrović.

Sa druge strane, Stojanović kaže za Vugl da „oni rođeni devedesetih godina i dalje imaju osećaj o važnosti Petog oktobra i iako nisu ispunjena sva očekivanja.“

„Deluje mi da ipak mladi znaju šta se tada desilo iako gledaju na to kao na propuštenu šansu. Od kada su rođeni slušaju o boljem životu i višem standardu, a i dalje se ništa ne menja, štaviše – deluje kao i da je sve gore i gore. U tom smislu mladi često i nemaju stav prema tim dešavanjima jer ne vide da će u Srbiji da se nešto ozbiljnije promeni i zato velika većina planira samo kako da ode odavde. Negde smatraju da su propuštene neke šanse i da njihovi roditelji nisu uspeli da se izbore za demokratsku Srbiju, a nisam siguran da kod mladih, makar kod najvećeg broja njih, postoji nada, ali ni spremnost da se vode neke nove borbe“, rekao je naš sagovornik.

Ipak, Milić misli da „značaj Petog oktobra bledi zbog razočarenja ljudi koji su verovali u promene“.

„Zbog istrošenosti političara koji su te promene vodili i abolicije onih koji je tim promenama trebalo smeniti trajno“, istakao je on.

Živković takođe smatra da postoji više razloga što značaj Petog oktobra jenjava.

„Pre svega zbog toga što su građani taj datum povezali sa pojedinim akterima koji su godinama nakon toga izdali sve za šta su se građani borili godinama. Drugi razlog je to što oni koji su poraženi tada godinama unazad pokušavaju da ponavljanjem laži promene činjenice o načinu na koji je vlast Slobodana Miloševića poražena. Takođe je jedan od razloga to što se serijom događaja, tribina, debata na kojima o Petom oktobru pričaju ljudi koji su o tim dešavanjima prvi put nešto čuli tek sedmog oktobra relativizuje ovaj događaj, koji je jedan od najsvetlijih događaja u politici u Srbiji“, dodao je Živković.

Petrović kaže za naš portal da je „većina ljudi preopterećena spajanjem kraja sa krajem svakog meseca“.

„Nemaju vremena da reflektuju o političkim događajima koji pripadaju sasvim drugačijem istorijskom trenutku. Svakako je od sećanja važnije da danas, koliko je moguće, neposredno učestvuju u političkim borbama koje usporavaju ili zaustavljaju dalje uništavanje života ljudi koji nemaju bogatstvo ili političke veze“, istakla je ona.

Stojanović ipak ne misli da se „Peti oktobar zaboravlja, već da je sve više ljudi razočarano rezultatima“.

„Sve više se govori o novom Petom oktobru ili da konačno dođe Šesti oktobar. Mislim da će s obzirom na sva dešavanja u prethodnom periodu, odsustvo demokratije i taj reverzibilni talas demokratizacije u Srbiji samo ponovo otvoriti pitanje demokratskih promena i borbe za demokratiju, tako da će se ovi događaji ponovo stavljati u centar pažnje. Stvaraće se novi okvir za nove demokratske promene, a Peti oktobar će biti događaj iz kog će morati da se izvuku pouke za nove demokratske borbe“, zaključio je on.

?>