Sedam spektakularnih sns mitinga

Piše: Lazar Čovs (lazar.covs@vugl.rs) //Foto: Vugl

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Tanjug da „očekuje da današnji skup u Beogradu bude najveći u poslednjih 40 do 50 godina”. To bi značilo da on mora da bude posećeniji od velikog protestnog dočeka Srpske nove godine 1997, mitinga na Ušću iz 1988. i svakako veći od petooktobarskih demonstracija, ali i od Đinđićeve, pa i Titove sahrane.

 

Nećemo se frljati brojkama, jer svi su izgledi da niko zapravo ne zna koliko mnogo ih ima i da prebrojavanje služi više lečenju kompleksa negoli pokazivanju legitimiteta. Ipak, možemo iskoristiti ovo divno aprilsko jutro da se podsetimo nekih skorašnjih SNS mitinga.

 

1. Stop nasilju, Novi Sad, 10. 04. 2019.

Pre samo devet dana u Novom Sadu održan je miting SNS pod nazivom „Stop nasilju” u sklopu Vučićeve kampanje „Budućnost Srbije”. Kakva je tačno kampanja i za šta još uvek ne znamo zvanično, ali realno smo već 6 godina u nekakvom kampanja-rijalitiju, pa smo se navikli. Za detalje, šmeknite Vučićev instagram.

 

Ipak, potpuni apsurd naziva „Stop nasilju” jasan je ako znamo da su protesti koji se danas zovu (ili su se zvali?) „1 od 5 miliona” počeli upravo kao protesti protiv nasilja, nakon što je predsednik Levice Srbije Borko Stefanović pretučen u Kruševcu. Guglajte „košulja Borka Stefanovića”, još nije čovek izvukao fleke.

Po čaršiji se priča da će na današnjoj osnivačkoj sednici Stranke slobode i pravde Borko Stefanović biti izabran za potpredsednika predsedavajućem Draganu Đilasu, zajedno sa Marinikom Tepić i Dejanom Bulatovićem.

 

2. Poseta Vladimira Putina, Beograd, 17. januar 2019.

U susret današnjem najavljenom „najvećem skupu u poslednjih 40 ili 50 godina”, podsetimo se verovatno najvećeg skupa SNS do sada — Dočeka predsednika Rusije Vladimira Putina. Hladan početak godine obeležilo je, ako je verovati predstavniku saobraćajne policije MUP, 1.200 autobusa koji su pristigli u Beograd. Sve i da je ta brojka malo uvećana i da su bili polupuni, i dalje je u pitanju verovatno najveći skup vladajuće partije do sada.

Foto: Screenshot N1

Ovaj skup obeležila je blamaža kada je predsednik Aleksandar Vučić zamolio patrijarha SPC Irineja da zamoli Putina da se obrati okupljenom narodu i kaže tri rečenice. Potom ga je i sam Vučić zamolio da kaže dve rečenice. Nakon što je na konferenciji izjavio da „to nije po agendi” i da „u planove posete ne ulazi moje učešće na nekim mitinzima”, predsednik Ruske Federacije ipak je popustio i rekao — ni tri, ni dve, već jednu rečenicu: „Hvala na prijateljstvu”.

Ovom prilikom Vladimir Putin uručio je Aleksandru Vučiću Orden svetog Aleksandra Nevskog, za koji je ukaz potpisan 7. januara, a za koji su mnogi mediji preneli da ga je Vučić dobio još u oktobru prošle godine. Ovo je, kako navodi Raskrikavanje, Putinov kabinet demantovao i to je uz venecijanskog Zlatnog lava još jedan od Vučićevih polufalsifikata. Predsednik Srbije, pokazao je Putinu (uglavnom zapravo opoziciji) koliku armiju može da skupi, predsednik Rusije napustio je Beograd, organizatori skupa pokupili su „armiju” iz šoping molova i kafića i poveli ih kućama, a u Beogradu ostao je — šarplaninac Paša, navodno odbijeni dar Aleksandra Vučića Vladimiru Putinu.

 

3. Otkrivanje spomenika Kralju Petru, Novi Sad,25. novembar 2018.

 

Možda nije u pitanju najveći skup vladajuće partije, ali definitivno je u pitanju najapsurdniji. Naime, ovom prilikom je na novosadskom Trgu republike organizovano otkrivanje spomenika ni manje ni više nego kralju; Kralju Petru. A i spikerka Radio televizije Srbije, zagrcnula se pred nekoliko stotina hiljada Novosađana koje je domaštala na ovom skupu. Naravno, kako je i FakeNews Tragač potvrdio, na malenom novosadskom trgu nije bilo mesta za toliko pristalica vladajuće SNS. „Spomenik kralju na Trgu republike” bila je sprdnja danima, ali vremenom su se Novosađani ućutali oko toga, valjda su ukapirali da će im još dugo konj jahati, i podsećati.

 

4. Gazivode, Kosovo, 8. septembar 2018.

Kada već pominjemo istorijske ličnosti, ne treba zaboraviti ni istorijska mesta. Gazimestan je, osim pesme Milana Rakića koju ste učili u osnovnoj, mesto Kosovskog boja, i mesto Miloševićevog čuvenog govora povodom 600 godina Boja na Kosovu sa kojeg je često citirano „Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene.”

Foto: Sanja Kljajić (DW)

„Vučićev Gazimestan” nadimak je koji se daje Vučićevoj poseti, ne poljani kraj Prištine usred Kosova, već Gazivodama — jezeru na samom severu Kosova, dvadeset i koji kilometar vazdušnom linijom od Novog Pazara. Ovom prilikom saznali smo za postojanje misterioznog „Centra za ekologiju i razvoj sporta” u Zubinom potoku, što je nakon Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena, Ekološke organizacije za prava maloletnih Romkinja sa invaliditetom i Agencije za pomorske nesreće Srbije, četvrta najsumnjivija organizacija koja se (možda) bavi bezbednošću. Sve u svemu, Vučić posetio Kosovo nakon hapšenja Marka Đurića, direktora vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, i izrečene zabrane ulaska Aleksandru Vulinu, ministru odbrane. Ovo dvodnevno hodočašće ostalo je zapamćeno po rečenici „Najmanje je običnih racionalnih Srba (…) koji znaju da niti je sve naše, niti je sve njihovo”.

 

5. Inauguracija, dupla, mućena, Beograd, 31. maj i 23. jun 2017.

Foto: Twitter/Milorad Dodik

 

Mnogi su skupovi SNS bili spektakularni, ali možda nijedan ne prikazuje Vučićevu politiku kao udvojena inauguracija. Naime, 31. maja 2017. godine Aleksandar Vučić položio je predsedničku zakletvu. On je to učinio nad posebnim primerkom Ustava koji je izrađen posebno za tu priliku i za koji je predviđeno da na njemu zakletve polažu i budući predsednici. Iz nekog razloga, ispod Ustava bila je i replika Miroslavljevog jevanđelja. Član 11. istog Ustava uređuje sekularnost Srbije i nedvosmisleno kaže da je ona svetovna država i da su Crkve i verske zajednice odvojene od države. Elem, Vučić je kletu zakletvu da će „sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo” položio pred narodnim poslanicima i (pretežno) domaćim gostima, čime je zvanično stupio na dužnost predsednika. Međutim, već 23. juna, iz nekog razloga, dešava se i (druga) inauguracija. Ovaj put namenjena pretežno međunarodnim gostima (pozvano je blizu njih 6000) i na ovoj inauguraciji primetno više vremena posvećeno je pevanju Ivice Dačića, ministra spoljnjih poslova, nego suverenosti Srbije.

 

6. Jedan sasvim običan miting, Dragocvet, 7. 04. 2016.

Te 2016. godine ništa nije ukazivalo da će se Dragocvet, selo od 1147 stanovnika, naći na ovoj listi. Međutim, lokalci su našli fotografiju sa tog skupa i zaokružili sve ljude koje vide prvi put u životu. Primera radi, svi ovi ljudi mogu da stanu u jednu prosečnu salu za fizičko, bez guranja.

Foto: FB/Jagodinska knjiga

 

7. Vi niste naši profesori, Novi Sad, 17.06.2016.

Možda najspektakularniji miting SNS, zapravo je kontramiting. Desio se u Novom Sadu polovinom juna 2016. godine i usledio je nakon serije „Podrži RTV” protesta novinara, urednika i medijskih radnika zbog njihove prekonoćne smene sa Radio-televizije Vojvodine, ubrzo posle smene pokrajinske vlasti. Zašto je tako spektakularan?

Ovako, prvo je savetnica gradonačelnika Novog Sada za informisanje poslala mejl sa agendom i sinopsisom skupa tako da je o svim detaljima obavestila informativni program RTV. U mejlu je navedeno koji bend će nastupiti, kuda će se kretati šetnja i vozilo, šta će pisati na transparentu-šetalici i otprilike šta će izvesni komičar pričati (bilo je katastrofalno, transfer blamalevel 9000). Nakon što se sve ovo zapravo odigralo po navedenom „Send-to-all” scenariju, šifra „Kobac” — desio se drugi spektakl, koji su na trenutak uhvatile sve televizije koje su pokrivale protest. Novosadski studenti, sa obližnje zgrade razvili su OGROMAN transparent na kom je pisalo „Vi niste naši profesori”.

 

Studenti su ovo uradili uz dozvolu predstavnika stanara zgrade, međutim desetine policajaca požurili su da ih zastrašuju, legitimišu i pokušali su da im oduzmu transparente. Gotovo odmah nakon toga, dotrčala je i grupa novinara i aktivista, sa uključenim telefonima i kamerama i počeli su da obaveštavaju studente o njihovim pravima, ali i policiju o njihovim obavezama.

Jedan od bitnih zaključaka je i da građani apsolutno imaju pravo da snimaju i fotografišu policiju i druge javne službenike u obavljanju službene dužnosti, a naročito ako je u javnom interesu da se građani o nekom obrascu ponašanja informišu. Ovo je potvrdio i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i jedan od reprezentativnih policijskih sindikata. Kada ste informisani o svojim pravima, službena lica drastično drugačije postupaju. I pazite na „Send to all”. 😉