Roboti vs. novinari: Da li bi redakcije trebalo da se plaše za svoju budućnost

Popričali smo sa koleginicama i kolegama...

Foto: Pixabay

Kompanija Microsoft je odlučila da umesto desetina novinara, koji honorarno rade na sajtu MSN, ubuduće koristi automatizovane sisteme za selekciju vesti. Za izbor naslova, vesti i slika, koje se objavljuju na sajtu MSN trenutno su zaduženi novinari, ali oko 50 njih ostaće bez posla do kraja juna, preneo je britanski BBC.

Naime, prema navodima Seatle Times, njihovo mesto će da popuni veštačka inteligencija (AI).

„Demorališuće je da se razmišlja o tome da mašine mogu da nas zamene, ali to je što je“, naveo je jedan od honoraraca.

Iz Microsoft kompanije saopštavaju da je to rezultat evaluacije.

„Mi redovno procenjujemo naše poslovanje. To može da rezultira povećanim investiranjem na nekim mestima i, povremeno, premeštanjem zaposlenih na druga radna mesta. Ove odluke nisu rezultat trenutne pandemije“, rečeno je iz njihove kompanije.

Međutim, ipak ostaje gorko pitanje da li će i novinari doći na red za „zamenjivanje“ u nekoj sledećoj tehnološkoj revoluciji gde više neće biti potrebni ljudi, već roboti koji će mehanički štancovati vesti. Novinar Vugla je pitao kolege i koleginice kako oni vide budućnost novinarskog posla, usled čestog pominjanja da će roboti doći na njihovo mesto.

Mladen Milošević, urednik portala Balkanrock

Mašine zaista mogu raditi i ovaj posao efikasnije od ljudi, u to nema sumnje. Ipak, život je već danas toliko brz da ga mi kao ljudi jedva pratimo, tako da bi ovaj vid dodatnog ubrzanja doveo do još veće haotičnosti. Takođe, glavni problem ove akcije je što se njom gubi ono što je ključ svakog novinarskog rada, a to je upravo empatija, koju mašina nikako ne može osetiti, jer samo čovek istinski može imati takav vid inteligencije i biti svestan šta i na koji način želi da prenese drugom čoveku. Cela odluka je veoma trivijalna i vidim je više kao PR akciju i senzacionalizam, nikako kao nešto što je suštinski bilo potrebno, niti ovoj, niti bilo kojoj drugoj firmi. Ovo što Microsoft radi je, za sada, najveće srljanje u ono kako nam je prikazana digitalna distopija u filmovima, jer jedan od najljudskijih zadataka predaje u ruke mašine. Jedino radikalnije od ovoga će biti kad nam roboti budu vaspitavali decu.

Marina Zec, glavna i odgovorna urednica i novinarka portala Oblakoder

Novinarstvo je specifičan poziv – osnovni element svake vesti jestu interpretacija i ljudski faktor. Ukoliko rešite da zamenite čoveka robotom i zamenite vesti koje ljudi pišu generičkim vestima, za to postoje dva razloga – ili želite da korak po korak ugušite kritičko mišljenje za koje vam je ipak potrebna zdravorazumska interpretacija događaja koju niste sami isprogramirali, ili zaista smatrate da je njihov posao potpuno bespotreban. Obe opcije svode se na isto – uništavanje interpretacije i drugačijeg, kritičkog mišljenja. A to ne smemo da dozvolimo da se desi. Ne bih da izigravam „Black Mirror“ epizodu, ali smatram da će borba za slobodno i promišljeno novinarstvo u budućnosti postati sve ozbiljnija i opasnija – više to neće biti borba protiv državnih moćnika, već protiv korporacija koje imaju svoje motive koji mogu i ne moraju biti uvezani sa državnim odlukama, a od kojih i mi zavisimo, jer nam nude infrastrukturu za rad.

Saša Dragojlo, novinar BIRN-a

Uvođenje robo-novinara i algoritmike u novinarstvo samo po sebi nije problematično. Naprotiv, kada se koristi kao alat izuzetno je korisno za novinare i može da im omogući više vremena za dubinska istraživanja, stilsko brušenje tekstova, odlazak na teren i istinsko slušanje svojih sagovornika bez podsvesne bojazni da morate što pre da pošaljete informaciju nazad u redakciju, jer će neko pre vas. Roboti nesumnjivo brže mogu da obrade velike količine podataka, da ih kategorizuju i da postave temelj za novinarska istraživanja ili analize koje su mašinama strane. S obzirom na to da se roboti već neko vreme koriste u redakcijama širom Zapadnog sveta, iskustvo pokazuje da oni ne mogu (bar ne još uvek) da zamene ljude kada je reč o razumevanju konteksta, nijansiranoj analizi političkog/ideološkog sadržaja, uočavanju značenja koja nisu jednodimenzionalna. Takođe, ne mogu uvek da razlikuju dobro upakovanu lažnu vest, a to je u današnje vreme jedan od važnijih zadataka novinarskih redakcija.

S druge strane, strah da roboti mogu negativno da utiču na novinarstvo i novinare može biti opravdan kada uzmemo u obzir prirodu sveta u kom živimo. Kapitalizam želi maksimalno da smanji troškove, javni interes ga mnogo ne zanima, a ako će robotizacija u tome pomoći, u redu, neki novinari će morati na tržište rada i – prekvalifikaciju.

Dalje, novinarstvo je čuvar javnog interesa i drži zajednicu i njena iskustva na okupu, a znamo da su nam neoliberalni oci još pre nekoliko decenija rekli da društvo ne postoji, a time ni društvene zajednice. Sve ove godine korporacije i njihovi politički saučesnici novinarstvo žele da svedu na njihovu PR službu i potpornu fabriku industrije zabave. Veliki broj novinara do dan-danas nije razumeo strukturnu poziciju novinarstvu u svetu i koliko je ono ugroženo interesima vladajućih elita. Još je paradoksalnije to da se novinari čak ne vide kao radnici i prezrivo gledaju na sindikalno organizovanje, kao da postoje van društva i mreže moći koja nas sve obuhvata.

Robotizacija može pomoći da novinarstvo bude kvalitetnije i profitabilnije, jer će ostati više para za ozbiljno novinarstvo, ali ne nužno. Sve zavisi od novinara, njihovog esnafskog organizovanja i toga da li su konačno shvatili da su izumiruća vrsta, koja da bi opstala i održala svoj uticaj konačno mora da ispostavi kolektivne zahteve vlasnicima medija i državi. Ako bi novinari to uradili pre nego što robotizacija uzme previše maha, budućnost će biti nešto manje mračna, a novinarstvo kvalitetnije.

Jovana Šesterikov, urednica političke rubrike na portalu Nova.rs

Microsoft nije usamnjen kada je reč o korišćenju AI tehnologije u novinarstvu. Prema procenama NYT gotovo trećina sadržaja koji objavi Bloomberg news je proizvela AI. Forbs koristi AI kako bi pomogla novinarima da izaberu teme, fotografije, izvore, pa čak i „sklapa“ jednostavne vesti. AI je svakako jeftinija „radna snaga“ za medijske kuće, ali AI trenutno može da kreira isključivo sadržaj poput sportskih rezultata, vremenske prognoze, kratkih izveštaja, odnosno može da kreira servisne vesti. Sumnjam da će u skorijoj budućnosti moći da zameni novinare u pisanju analiza, reportaža, putopisa, intervjua, istraživanja. Svakako moramo da se pomirimo s tim da je AI postao deo naše svakodnevnice, ali to ne mora nužno da bude loša vest. Svaka industrijska revolucija nosi sa sobom strah od gubitka posla, međutim otvora mogućnosti za nove nauke i nove poslove. Samo se setite kako su pojavom njuz sajtova unapred „sahranjeni“ štampani mediji, oni su zadobili jake udarce, međutim, prilagodili su se novom vremenu i opstali. Verujem da ćemo i mi morati da se prilagođavamo novonastalim pravilima igre, ali takođe sam uverena da novinari neće još dugo biti izbrisani sa liste zanimanja.

Miloš Vučković, glavni i odgovorni urednik portala Radnik

Najava da će novinari biti zamenjeni robotima me ne iznenađuje previše. Poslovi koji zahtevaju manje obrazovanu radnu snagu se polako zamenuju veštačkom inteligencijom jer robot može da radi 24 sata dnevno, ne traži platu a ni staž za penziono osiguranje. To je i razlog zašto Uber i Amazon ulažu velike količine novca u samovozeće automobile, kako ne bi morali da imaju posla sa vozačima od „krvi i mesa“. Posle prve generacije automatizacije koja će zameniti vozače tu će biti i radnici u call centrima koje polako, ali sigurno zamenjuju chatbotovi-kompjuteri. A za njima kreću i druge donekle slične profesije kao što je novinarstvo. Pretpostavljam da će prve na udaru biti novinske agencije i redakcije koje rade dnevno novinarstvo čija priroda posla je takva da prenose šablonske vesti pa se relativno lako mogu automatizovati. Stava sam da se istraživačko novinarstvo ne može automatizovati tako lako s obzirom na kompleksnost tog posla, ali to je zanemarljiv deo novinara koji neće biti prvi na udaru konkurencije od strane kompjutera. Ne možemo zaustaviti razvoj tehnologije u 21. Veku, zato je potrebno da se spremimo za ove promene izmenama u obrazovanju novinara koje bi im omogućilo dodatna znanja koja se ne mogu automatizovati preko noći. To je i apsurd naše državne politike koja se fokusira na jeftinu radnu snagu jer će ti radnici bilo oni radili u fabrikama ili u novinarskim redakcijama prvi biti zamenjeni veštačkom inteligencijom čim to bude bilo isplativo poslodavcu.

Jelena Božić, novinarka Oradio

Još je samo ovo falilo. Nemam ništa protiv napretka tehnologije, čak sam i za to, ali sve ima svoje granice. U ovom slučaju granica je pređena kada mašina postaje zamena za čoveka, a ne pomoć. Novinarstvo je vrlo ranjiva profesija, pogotovo sada. Puna je izopačenih, onih koji nikada nisu videli kodeks, političkih i finansijskih pritisaka. Sada na to dodaj i strah novinara da ga ne zameni robot. Robot koji kvalitet, posećenost, analizu, profesionalnost kao čovek nikada neće imati. A ni osećanja, a to je ključno, to pomera svet, i nazad i napred. Jasno je odavno, da u različitim granama, pokušavaju da naprave robote, mašineriju od ljudi, izgleda da je ispiranje mozga skuplje od proste zamene.

Stefan Slavković, novinar NIN-a i magazina Liceulice

Jedina stana koja će iz ovoga imati nekakav ćeif će biti Microsoft, i to na planu uštede i stabilnosti. Roboti ne zahtevaju plate i doprinose, ne mogu da zahtevaju sindikalno udruživanje i ne mogu da informacijama pristupe kritički i s nekim neophodnim predubeđenjem. Prenošenje i analiza informacija su i pre nastupanja AI na scenu već bili debelo automatizovani i nadgledani procesi, a sada će samo svima biti manje neprijatno kad neka vest bude objavljena, a neka zaboravljena ili zanemarena. Tamo gde je novinara bilo neophodno nečim usloviti ili uceniti, robota jednostavno treba programirati. Pandemija je bila zgodna pokazna vežba za sve algoritamske stranputice. Legitimne vesti o nacionalizaciji privatnih zdravstvenih ustanova u Španiji bile su skinute s društvenih mreža za dan i po. Nalepljena im je etiketa lažnih vesti, ili, starim rečnikom, propagande. Gledamo u budućnost prepunu klikova kao informacijama koje kapital i vlasti procene kao podobne. Istina je da je sporna vest iz Španije bila vraćena u opticaj, ali je istina i da to ubuduće može da ne bude slučaj, naročito kad su istine nalik revolucionarnim činovima, što bi rekao Orvel. Recimo, voleo bih da vidim kako bi AI uposlena kod američkih mejnstrim medija informisala građane o tamošnjoj bezmalo predrevolucionarnoj situaciji nakon ubistva Džordža Flojda. I bez nje su mediji nedvosmisleno stali na stranu represije. No, sve na stranu, ne mislim da je novinarstvo dugoročno ugroženo. Ništa ne može da zameni temeljnu pripremu pred intervju, ozbiljan istraživački rad, reportersku snalažljivost i kolumnističku vrcavost. S druge strane, novinari jesu ugroženi. Delom smo na ugroženost pristali, a delom smo i jednostavno nadjačani.