„Rad od kuće“ kao mač sa dve oštrice

Izvor: Wired

„Rad od kuće“ uskoro može postati normalna stvar. Dok su milioni radnika širom sveta bili primorani da rade iz svojih domova kao odgovor na pandemiju kovid-19, dovodeći svoja radna mesta u svoje kuhinje i sobe, ionako nejasne granice između kuće i radnog života dodatno su isparile. Čak i sada, dok vlade ublažavaju ograničenja zaključavanja, daleko je sve od uobičajenog. Budućnost posla se ogleda u fleksibilnosti.

„Svi znakovi ukazuju da će ova kriza da preoblikuje radno iskustvo“, kaže Bridžit Šult, direktorka „Better Life Lab“, američkog think tanka usmerenog na radnu kulturu. Prisustvovanje virtuelnom sastanku u kući kolege ili gledanje njihovog deteta kako se provlači u pozadini zumiranja, razbija četvrti zid radnog mesta.

„Sad kad smo videli pune živote jednih drugih, slučaj fleksibilnog rada biće mnogo lakši“, kaže ona.

Od 2014. godine, svi zaposleni u Velikoj Britaniji koji su u svojoj kompaniji duže od šest meseci imaju zakonsko pravo da zahtevaju fleksibilan rad. Iako se zakon odnosi na sve radnike, uglavnom roditelji i negovatelji traže fleksibilno vreme ili mogućnost rada od kuće. Međutim, svaki treći od ovih zahteva odbija se, prema anketi Kongresa sindikata sindikata (TUC) za 2019. Prošle godine TUC je stvorio koaliciju sa drugim industrijskim telima i pokrenuo kampanju „Flex For All“, pozivajući na promenu zakona kako bi svi radnici od prvog dana imali pravo na fleksibilan rad.

Šult kaže da je istorijska inercija prema daljinskom radu štetna.

„Činjenica da se rad na daljinu nikada nije uhvatio – da se na njega gledalo kao na pogodnost ili kao smeštaj uglavnom za majke koje rade – pokazuje vam moć pristrasnosti status quo“, kaže ona. Uprkos dokazima da prezentizam i kruto radno vreme negativno utiču na dobrobit i produktivnost zaposlenih, prevladala je percepcija da se najbolji posao dešava u kancelariji. Do sada.

Naime, šefovi koji su nekada bili skeptični u pogledu omogućavanja svojim zaposlenima da rade na daljinu, imali su sada zavezane ruke – i mnogi umovi su se promenili. Manje kompanije takođe razmišljaju na sličan način. Bernard Nisner, izvršni direktor i suosnivač startapa „Busuu“, kaže da je sada sve bolje „na daljinu“ otkad je video koliko se dobro njegova organizacija prilagodila radu od kuće. „Bio sam pomalo uplašen, ali nakon prvih nekoliko nedelja postao sam optimističniji u vezi sa daljinskim radom“, kaže on.


VIDI NA VUGLU:

Više od 60 odsto studenata u Srbiji pije alkohol, dok trećina puši

Fight club: 20 godina kasnije

Pet mitova o radu od kuće


Nensi Rotbard, profesorka koja proučava organizaciono ponašanje, kaže da su ovi zaokreti značajni. „Jedna od najvećih prepreka radu na daljinu uvek je bilo ono što vaš direktni nadzornik misli“, kaže ona.

Ali iako je pandemija možda razlog za daljinski ili fleksibilni rad, okolnosti su ipak bile vanredne.

„Zaposleni ne rade samo od kuće – oni rade od kuće tokom neviđene globalne pandemije“, kaže Jakinta Jiminez, klinička psihološkinja.

Rad za vreme takve situacija, sa radnicima koji imaju malu decu, koji žive sa porodicom i ukućanima, dugoročno je neodrživo. Prema podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku, samo 50 procenata radne snage u Velikoj Britaniji moglo je da radi od kuće tokom zaključavanja, a studija Rezolucijske fondacije, britanskog think tanka, pokazala je da su najplaćeniji zaposleni bili mnogo verovatnije da će moći da rade od kuće. Prema izveštaju, manje od jedne desetine onih zarađivača kaže da mogu rade od kuće.

Radnici žele da se ovo promeni. Prema anketi globalne istraživačke kompanije „Gartner“, 48 procenata zaposlenih očekuje da će raditi kod kuće nakon pandemije, u odnosu na 30 procenata pre pandemije. Iako je masovno usvajanje rada na daljinu još daleko, čini se sigurnim da model od devet do pet više nije pogodan za svrhu.

Rotbard očekuje da će ovu igru u početku videti kao hibridni model, u kojem zaposleni rade od kuće nekoliko dana u nedelji, ili samo ulaze u kancelariju iz određenih razloga.

„Moraćemo neko vreme da održavamo takvu postavku ‘rada kod kuće’. Moramo da budemo prilagodljivi i da imamo ove dvostruke režime“, ističe ona. Očekuje i da će prilagodljivost koju su kompanije pokazale u zaštiti svojih zaposlenih tokom pandemije da utiče na poslovanje preduzeća u budućnosti.