Prvi neandertalac u Srbiji

Pretpostavljali smo da su na teritoriji Srbije nekada živeli neandertalci. Danas je objavljen i konačni dokaz da ih je ovde bilo. Jedan zub u jednoj pećini pomogao je naučnicima iz Srbije i Kanade da unaprede znanje o evoluciji i migracijama.

Izvor: Filozofski fakultet u Beogradu //Na fotografiji: Ulaz u pećinu Pešturina

Gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Rezultati detaljne analize ovog fosila objavljeni su danas u časopisu Journal of Human Evolution. Članak je rezultat rada međunarodnog naučnog tima koji čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal, prof. dr Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada), i prof. dr Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Digitalni trodimenzionalni model fosilnog zuba iz Pešturine (Foto: Filozofski fakultet)

„Zub iz Pešturine pokazuje niz anatomskih specifičnosti – poput karakterističnog oblika krunice, relativne veličine pojedinačnih kvržica, relativno malog okluzalnog basena i debljine gleđi – koje nedvosmisleno pokazuju da je u pitanju kutnjak neandertalca“, objašnjava Radović: „Ova arhajska forma čoveka naseljavala je Evropu i deo Azije u periodu između 400 i 40.000 godina pre sadašnjosti. Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim Homo sapiensom, zbog čega većina današnjih ljudi izvan Afrike nosi gene nasleđene od neandertalaca.“

Iako je prisustvo neandertalaca na teritoriji naše zemlje još od ranije pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz njihovog prisustva.

Fosilizovani kutnjak je izvanredno očuvan, a pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva. „Prilikom analize koristili smo trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što nam je omogućilo da obavimo vrlo precizna merenja i poređenja, bez oštećivanja fosila“, rekao je Džošua Lindal.

Fosil neandertalca iz Pešturine potiče iz sloja koji je radiometrijski smešten u period pre oko 102.000 godina. Reč je o početku poslednjeg glacijala, kada je na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima. U sloju su konstatovani okresani kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta i nosoroga), a nađena je i jedna kost sa urezanim paralelnim linijama.

Arheološka istraživanja u pećini Pešturina (Foto: Filozofski fakultet)

Prema rečima prof. Roksandić, Balkan je predstavljao izuzetno važan koridor za migracije i naseljavanja ljudi u Evropi.

Naša međunarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do značajnih otkrića i ima veliki potencijal da promeni način na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na čitavom prostoru Evroazije.

Arheološka iskopavanja pećina u blizini Niša (Balanica, Pešturina) se realizuju u saradnji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Specijalističke paleoantropološke analize finansira kanadski koncil za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC).

Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka.