PITALI SMO LJUDE KOJI NE KRIJU IDENTITET NA TVITERU O NJIHOVOM ISKUSTVU NA TOJ MREŽI

PITALI SMO LJUDE KOJI NE KRIJU IDENTITET NA TVITERU O NJIHOVOM ISKUSTVU NA TOJ MREŽI

„Tviter je javni servis koji ja uređujem.“

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Pixabay

Ne postoji tema o kojoj se nije pričalo na Tviteru. Sve što se desi u realnom svetu prelije se i na tu virtuelnu platformu. Bilo to da se priča o Greti Tunberg, Kosovu ili nekoj seriji, uvek će postojati kutak u kojem će o tome moći da se debatuje.

Ali, Tviter je i paradoks. Koliko god njegovi korisnici obožavali da sudaraju svoja mišljenja sa tuđim, toliko čak i omalovažavaju značaj Tvitera u njihovom životu, smatrajući da on uopšte nema nikakav uticaj. Sa druge strane, ova platforma omogućava svojim korisncima da prate sve značajne ličnosti sveta, pa čak i da komuniciraju sa njima; da saznaju prvi neki informacije; da vide nešto što ne bi mogli nigde drugde…

Međutim, u Srbiji pojedini tvitovi neretko završavaju na naslovnim stranama tabloida, čak i u Dnevniku, a često se u negativnom kontekstu pominje od ljudi na vlasti. Koliko god mali i tobože beznačajni broj ljudi u Srbiji koristi ovo plavo sokoćalo, njegov uticaj nije zanemarljiv.

Zato smo razgovarali sa tviterašima o njihovom iskustvu na ovoj društvenoj mreži.


Jovana Kolarić, sociološkinja

„Kada sam počela da ga koristim, Tviter je bio samo način da skratim vreme u prevozu. Par godina sam putovala minimum dva sata dnevno i pisala #priceiztaxija. Kasnije, u nekom ne baš lakom momentu za mene, bio mi je dodir sa realnošću i sa samom sobom kakva sam bila. Danas mi je najviše izvor informacija ili put do njih. Doneo mi je prenoćište kada sam se preselila u drugi grad, i sve moje prijatelje u njemu. Ne mislim da je meni lično nešto oduzeo; sa izraženom samokontrolom ne može društvena mreža da mi oduzme ono što sama ne pustim. Nekada je zatrpan banalnošću, brutalnom mržnjom i bezrazložnim šejmovanjem, ali ne može da bude lepši od naše stvarnosti. To je samo sužen prostor na kojem vidimo sve to.“


Vojkan Arsić, reditelj

„Tviter nam je doneo slobodu, često prividnu, a onda se pretvorio u prostor za nekontrolisano maltretiranje i manipulaciju. Naučio nas je kako da živimo u izolovanom svetu svoje lajne. Ja volim Tviter i rado ga se sećam.“


Igor Čobanović, aforističar

„Meni Tviter i dan-danas, baš kao i ostale društvene mreže, izgleda kao neki projekat vlasti da se nezadovoljni građani sklone sa ulice, ali da im se ostavi pravo da kažu šta imaju. Naravno, ovo izgleda kao kakva teorija zavere, ali, u državama poput Srbije, taj „projekat“ sjajno funkcioniše. 1000 lajkova ili fejvova na neku kritičku misao, stvori kod nas lažni privid da je cela Srbija videla i pročitala „šta nam rade“ Nažalost, većina tih koji vide, oni ne samo da ne izlaze više na ulicu nego ne izlaze i na izbore. Oni glasaju na Tviter anketama.“


Jelena Lalatović, književna kritičarka

„Za mene je Tviter ogledalo trendova u društvu — pre svega, u političkom smislu. Ipak, korišćenje ove mreže za žene i feministkinje uglavnom je, najblaže, nebezbedno kako zbog drugih korisnika, tako i zbog pravila mreže. Međutim, druga strana ogledala je u tome što i progresivna strana ne odustaje — lično, uprkos harasmentu i targetiranju, Tviter volim kao podsetnik da ne bi trebalo da se odustaje od sebe i svojih principa. Ukratko, zastrašujuće, kontradiktorno, ali i za čeličenje živaca važno iskustvo.“


Staša Koprivica, dramaturškinja i rediteljka

„Na Tviteru sam od 2008. i moj utisak je da sve njegove faze i inkarnacije savršeno odražavaju promene kroz koje prolazi društvo. Sećam ga se kad nam je služio samo da pratimo strane selebritije i mikroblogujemo o svojim tihim patnjama i preteranim obrocima. Sećam ga se kad se iscrpljivao u grčevitom takmičenju u dobrom, ali i u lošem humoru. Sećam se kada je na njega stigla politička borba i kad je postao bojno polje ljudi sa jasnim domaćim zadacima. Gledam ga sad kada je poligon za haotično i očajničko izrugivanje sa svih strana. Tviter je, mnogo više nego druge mreže, ukinuo posrednike između pojedinca i svih vrsta javnog mnjenja, učinio da se istovremeno osećamo superiorno, ali i bespomoćno. Meni lično je doneo neka divna prijateljstva, veliku ljubav, promociju mog rada kakvu nikada i nigde drugde nisam mogla da dobijem, ali i nekoliko paničnih napada kada sam, kao i mnogi koji ga koriste, došla na red da budem žrtva virtuelnog linča i kolektivne poruge, neprijatnu spoznaju kakve su sve providne veličine spremne da prodaju svoj integritet za sitne beneficije. Tviter je istovremeno i strašan i utešan. Tviter je precizno ogledalo ljudskosti, u svoj njenoj lepoti i užasu. I zato ga još uvek koristim, čak i kada me boli želudac od njega.“


Nikola Adžić, Lokalni front

„Tviter ima pregršt informacija o raznim temama koje se plasiraju i stižu do korisnika neposredno tokom i posle događaja. Ljudi su spremni na debatu, jer ova forma društvene mreže je pogodna za rasprave o jednoj temi koja je pokrenuta tvitom. On je pogodan i za pokretanje tema o kojima se slabo govori. Takođe, u svetlu aktivizma, dobar je kanal za prenošenje političkih poruka kao i za dobijanje trenutne, povratne reakcije. Ali jedna od najznačjnih stvari jeste mogućnost povezivanja ljudi sa sličnim interesovanjima što omogućava umrežavanje, organizovanje, ali i sklapanje prijateljstava. Međutim, Tviter jede slobodno vreme; ljudi koji su duže vreme na mreži provode i po nekoliko sati na njoj, a da to ne primete; dolaze u situaciju, ako nisu prisutni, da će nešto od informacija da propuste. Nekada se, a u poslednje vreme često, debate pretvore u vređanje, koje se čak završe pretnjama. Tako da, korisnici biraju ljude koje će da prate i čitaju, te stvaraju balone istomišljenika, što smanjuje šansu za debatu i iskrivljuje sliku o stavovima u društvu.“


Luka Božović, autor podkasta Dva i po analitičara

„Ja sam, osim nekih sjajnih ljudi i kontakata dobio i jedno saslušanje u krvnim i seksualnim deliktima; jedno tri-četiri teksta u Informeru, Srpskom telegrafu i Kuriru sa suludim optužbama, dva pitanja Vučiću na konferencijama za medije, razvlačenje u jutarnjem programu Pinka i tonu pretnji nekih nacističkih pacova. Izgubio sam dosta živaca jer mi je u proseku potrebno 14 sekundi da izdivljam kada su neke teme u pitanju. Kada zanemarimo taj društveno-politički momenat Tvitera, zapravo sam dobio kanal za širenje raznih ideja i stavova, ličnu prepoznatljivost u nekom krugu ljudi, pa čak i neke poslove. Suštinski, svako od nas svesno bira šta hoće da njegov ili njen Tviter bude i kako će da ga koristi. Od toga najviše zavisi šta dobijamo, a šta gubimo.“


Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a

„Tviter je javni servis koji ja uređujem.“


Srđan Lukić, internista, pulmolog

„Na Tviteru sam nekoliko godina, kao platforma je odličan za brzo širenje informacija, ali i dezinformacija, tako da je važno da se dobro odabere krug ljudi. Nekada samo uživam u čitanju, ali nekada sam inspirisan i za dobru raspravu. Svakako više pozitivnih utisaka, a kao najnegativniji bih izabrao taj da ti pojede slobodno vreme očas posla.“


Branko Klanšček, producent

„Dobili smo privid, ako to može uopšte da se nazove dobitkom, da nekoga znamo. Previše smo se oslonili naTtviter, previše ga uvažavamo a njega čini tek dva do tri odsto Srbije. Takođe, najveće pridike i moralne lekcije nam drže anonimni.“


Katarina Milićević, mirovna aktivistkinja i novinarka

„Otvorila sam nalog na Tviteru 2009. i tih prvih nekoliko godina, on mi je služio za dobijanje informacija i, što je važnije, stavova o događajima raznih ljudi. Poslednjih godina, osim toga, Tviter mi je doneo i lična poznanstva, pa i prijateljstva sa ljudima sa kojima sam se na ovoj mreži prepoznala po vrednosnom sistemu koji nam je sličan. Sa jedne strane, dobila sam neprocenjivo mnogo različitosti stavova, razmene, gledanja na stvar iz različitih uglova. Sa one ružnije strane, često sam izložena i pretnjama, omalovažavanjima, neprijatnostima. Moja blok lista je jako duga, a verujem da su i mene mnogi blokirali, što donekle pobija ono što sam navela na početku: različitost mišljenja i stavova je dobrodošla, ali do granice ljudskih prava, o kojima ne raspravljam, niti mislim da o njima bi trebalo da se rasrpavlja, osim u smislu kako ih proširiti i uvećati.“


Bojan Perkov, istraživač, SHARE Fondacija

„Dobili smo brz i efikasan kanal za izveštavanje o događajima i izražavanje misli. Izgubili smo mogućnost razumne debate, ali to je širi sistemski problem, nije isključivo problem koji se može povezati sa Tviterom. Moje iskustvo je da delim sadržaje za koje smatram da bi mogli biti zanimljivi mojim socijalnim krugovima, i saznajem stvari koje me zanimaju od novinara, akademika i stručnjaka iz oblasti za koje sam privatno i poslovno zainteresovan.“



?>