Nokaut komunalne milicajke: ruka pravde ili udarac na sistem

Koliko god ova žena, koja je prodavala bog zna šta, bila kriva, ostaje gorak ukus zbog toga u kakvom nakardnom sistemu je ona uhvaćena.

Pišu: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs), Jovana Gligorijević (jovana.gligorijevic@vugl.rs)

// Foto: Printscreen

Naravno da je javnost Srbije jedva dočekalo da se desi barem neko nasilje na ulicama ove zemlje, u ovom slučaju Beogradu, čisto da se razbudi od prazničnog stonda i mamurluka.

 

Naime, u nedelju se pojavio snimak na društvenim mrežama kako ulična prodavačica na Vidikovačkoj pijaci udara pripadnicu Komunalne milicije u Beogradu. U tobože prijatnu tviterašku čaršiju, koja raspravlja o tome koliko je teško živeti pod Vučićem, uletela je ova nemila scena koja je razbuktala sve kosmički uticajne ličnosti, te su svi brže-bolje kucanjem u samo nekolicini karaktera pokazali svoje uvaženo mišljenje.

 

 

No, epilog ove nesrećene priče je taj da komunalna milicajka završila u Urgentnom centru, dok je prodavačica odvedena u policijsku stanicu u Rakovici.

 

Već je postalo pase pričati o tome koliki prezir i gađenje ljudi osećaju prema Komunalnoj miliciji, s obzirom na niz slučajeva njihovog neljudskog ponašanja prema ljudima koji svakodnevno žive između života i smrti, prodavajući sve što pronađu, kako bi prehranili sebe i svoje najmilije.

 

Ono što u ovoj priči nedostaje upravo jeste taj najvažniji element ljudskosti. Koliko god ova žena, koja je prodavala bog zna šta, bila kriva, ostaje gorak ukus zbog toga u kakvom nakardnom sistemu je ona uhvaćena. U trenutku dok traju afere plagijata, Krušika, Jovanjice i još stotina kriminalnih čuda, pred očima ljudi Komunalna milicija rasteruje bake koje prodaju cveće, deke koje prodaju knjige, i uopšte, sirotinju koja pokušava da preživi do sledećeg jutra.

 

Tviteraši se i oko ovog pitanja podelili u dva tabora: jedni okrivljuju prodavačicu, dok je drugi brane. Neki pokušavaju iz toga da ućare i po koji politički poen, dok ostali vide u tome poprilično duboko zlo koje prikazuje koliko je ovo društvo iskvareno u svom korenu. Dok neki smatraju da su čak obe žrtve ovog nehumano-zločinačkog uređenja koji ovde vlada. Između svih njih takođe i plivaju ljigavi botovi koji za sobom ostavljaju sluz uvlačenja u rektum dubokoj državi, ne znajući, naravno, o čemu uopšte pišu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Deo gde priča dobija zanimljiv obrt jeste otkriće da komunalna inspektorka koja je bila prisutna tokom incidenta na Vidikovcu, navodno u slobodno vreme prodaje svoje rukotvorine preko društvenih mreža.

 

Žena koja se predstavlja kao Jovanka Kalpačina ima profile za prodaju štrikanih i vezenih kapa na Fejsbuku i Instagramu.  U Agenciji za privredne registre ne postoji niko sa tim imenom i prezimenom. Naravno, sve ovo su navodi koje nadležni tek treba da ispitaju, ali šta ako je istina da komunalna inspektorka valja robu na crno preko društvenih mreža? U čemu je razlika između toga i prodaje odeće na ulici? Osim u komforu i činjenici da neko radi na crno jer mora, a neko jer mu se može. Imati hobi koji možeš da unovčiš je privilegija. Stajati na ulici po suncu i mrazu i hraniti decu prodajom krpa iz kofera je nužda.