Nakon pandemije korone, svet bi trebalo da bude spreman za novu pošast

Ova pandemija nije se približila apokaliptičnim efektima gripa 1918. godine, u kome je 1918. i 1919. ubijeno oko 100 miliona ljudi, ili HIV-a, koji je od 1981. ubio 32 miliona ljudi.

Foto: Pixabay

Izvor: Wired

Tokom 2005. godine, vladine zdravstvene agencije bile su opsednute pretnjom od bolesti koja se širila po svetu – ptičjeg gripa H5N1 – od divljih ptica do kokoši, a potom i ljudi, i usmrtila više od polovine ljudi. Bila je to druga međunarodna vanredna situacija tokom decenije, nakon što je SARS 2003. godine, koji je započeo iz južne Kine, zarazio ljude u oko 20 zemalja i koštao ekonomiju pacifičkog regiona oko 40 milijardi dolara.

Ohrabrena akcijom SARS-a i uznemirena mogućnošću ptičijeg gripa koji izaziva teror, vlada je bila na pragu da objavi ambiciozan plan, Nacionalnu strategiju za pandemiju gripa, kako bi bila spremna da se suoči sa svakom brzo rastućom epidemijom.

Ali epidemiolog Majkl T. Osterholm sa Odeljenja za zdravstvo, direktor Centra za istraživanje zaraznih bolesti na Univerzitetu u Minesoti, koji je upravo završio četvorogodišnji mandat kao specijalni savetnik ministra zdravlja Tomi G. Tompson, nije bio uveren u SAD ili da svet radi dovoljno po tom pitanju.

U članku za magazin Foreign Relations, Osterholm je izložio probleme neadekvatne pripreme za slučaj pandemije širom sveta. To bi zatvorilo državne granice, prouzrokovalo nedostatak osnovnih dobara, rušilo velike industrije i zatvorilo bioskope, restorane i škole. A onda je napisao ovo: „Jednog dana, nakon što pandemija dođe i ode, komisija slična onoj koja je istraživala napade 11. septembra biće zadužena za utvrđivanje koliko su vlade, kompanije i lideri u zdravstvu bili pripremljeni za katastrofu na koju su upozoreni. Šta će biti presuda?“


VIDI NA VUGLU: 

Podkast Vuglanje: Korona uzvraća udarac

Mafija i korona: Humanost ili nešto drugo


Posle 15 godina, Osterholmovo predviđanje pokazalo se obeshrabrujuće tačno.

Njegovo predviđanje da će SAD-u biti potrebna komisija za istraživanje neuspelog odgovora na pandemiju takođe bi trebalo da se posmatra drugačije, jer zdravstveni stručnjaci ističu da bi, uprkos strašnim efektima kovida-19, oni mogli da budu i puno gori.

Ova pandemija nije se približila apokaliptičnim efektima gripa 1918. godine, u kome je 1918. i 1919. ubijeno oko 100 miliona ljudi, ili HIV-a, koji je od 1981. ubio 32 miliona ljudi.

Prelivanje životinjskih patogena u ljudski svet – izbor gripa i HIV-a i virusa koji uzrokuje kovid-19 – događa se u nepredvidivim trenucima. To znači da se sledeća pandemija može da se pojavi bilo kada.

Robert Redfild, direktor američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, priznao je to na sastanku u Predstavničkom domu 4. juna: „Ako mislite da nismo bili spremni za to, pričekajte dok se ne pojavi stvarna globalna pretnja našoj zdravstvenoj bezbednosti.“

Ovo predviđanje dovelo je kreatore planova do teške realizacije. Ne samo da će SAD-u biti potrebni vanredni napori da shvate šta je pošlo po zlu u odgovoru na novi korona virus, već pripreme moraju da počnu odmah, bez čekanja da se završi trenutna pandemija. Osvrćući se na svoje petnaestogodišnje predviđanje, Osterholm je prošle nedelje rekao da je bilo presudno da pripreme počnu odmah.

„Moramo da prikupimo sve moguće informacije o ovoj pandemiji i da se zapitamo šta možemo da učinimo da se ovo ne ponovi, baš kao što to čini i Nacionalni komitet za bezbednost saobraćaja kada utvrdi crnu kutiju srušenog aviona. Deo posla mora da se uradi dok traje pandemija, jer moramo da delujemo brzo na osnovu događaja“, rekao je Osterholm.

Komisija 9/11, formalno Nacionalna komisija za terorističke napade na Sjedinjene Države, bila je nezavisna dvostranačka grupa koju je okupio predsednik Džordž Buš godinu dana nakon napada 2001. na Svetski trgovinski centar.


VIDI NA VUGLU: 

Ni korona ne sprečava „add me, blok sam“ ekipu da operiše

I otirač sam potopila u asepsol: Kako korona deluje na našu psihu


Uporedo sa naučnicima i mnogim drugima, poput kongresmena, bivših čelnika zdravstvenih agencija i članova bivših istražnih komisija, oni danas kažu da je situacija nešto slična toj. Najmanje pet predloga za pokretanje istrage zaokruženo je u Predstavničkom domu, pokazala je analiza Kongresne službe za istraživanje.

„Imajući u vidu katastrofu koju smo doživeli, mora da postoji nešto što će da ujedini zemlju i da odredi na vrlo jasan način šta će dalje da se dešava. To treba da uradi istražno telo i biće nam potrebno izuzetno vođstvo i brzina”, rekao je J. Stefan Morison, direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku pri istraživačkoj grupi Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Prvi zadatak bilo kog ekvivalenta danas Komisiji za 11. septembar bio bi uspostavljenje narativa o pandemiji, jer su Amerikanci osetili njene efekte vrlo različito u zavisnosti od mesta stanovanja.

Naime, država Njujork bila je najteže pogođena sa 388.000 slučajeva, dok je Montana bila najbolja i imala je samo 600 zaraženih. Ali baš kao i napad na Svetski trgovinski centar, ispitivanje načina na koji je SAD propao ove godine zahtevaće da se prihvati da su ignorisana višestruka upozorenja, neka od savezne vlade, neka iz akademske zajednice, da dolazi do sveobuhvatne pandemije.

U okviru Morisonovog CSIS-a, radila je Komisija za unapređenje zdravstvene zaštite koja je predviđala prošlog novembra: „Sjedinjene Države su i dalje slabo spremne da odgovore na globalne pretnje zdravstvenoj bezbednosti.“

Ali drugi deo istrage napada 11. septembra uključuje stvaranje novih struktura unutar vlade kako bi se uspostavila odbrana od budućih napada, kao što je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost. Već očigledna potreba za sprečavanjem još jedne pandemijske katastrofe uključuje stvaranje obilne zalihe lekova i ličnih zaštitnih sredstava. Kovid-19 takođe može da dovede do nove savezne inicijative ili saveznog finansiranja akademskih inicijativa.

Prošle nedelje su, na primer, istraživači Centra za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Džons Hopkins, koji su napisali izveštaj u septembru 2019. godine o predviđanju pandemije, predložili Kongresu da uspostavi nacionalni centar za predviđanje epidemije, agenciju za predviđanje bolesti na osnovu savezne institucije koje upozoravaju Amerikance na katastrofalne vremenske uslove da bi se mogli pripremiti.

Istovremeno s tim predlogom, istraživači Džonsa Hopkinsa predstavili su Kongresu program od 1.5 milijardi dolara koji vodi nekoliko saveznih agencija koje bi po potrebi mogle da proizvedu antivirusne lekove, vakcine i dijagnostičke testove. Ova cena ukazuje da će jedna od poteškoća da se nauči iz kovida-19 biti da odluči koliko novca država želi unapred uložiti kako bi se zaštitila od pretnji čija pojava je nepredvidiva.

Konačno, odnos prema potrošnji pomogao je da se američki odgovor na kovid-19 pretvori u katastrofu.

To uključuje savezne rezove: Savet za nacionalnu bezbednost je raspustio svetsko osoblje za zdravstvenu zaštitu, Bela kuća je smanjila budžet centara za kontrolu i prevenciju bolesti i odluke privatnog sektora, kao što su izrada zaštitnih maski u inostranstvu, kako bi se smanjili troškovi rada. Postoji još jedan aspekt sigurnosti domovine sa kojim SAD nema problema kada je reč o organizaciji dugoročne potrošnje.

Ministarstvo odbrane predviđa potrebe za oružjem i nabavlja borbene avione i transportna vozila decenijama unapred. Federalni novac se troši godinama pre upotrebe onog što se kupi. Osterholm će ponovo objaviti članak u Foreign Relations sledećeg meseca.

To će biti početna analiza američkog odgovora na pandemiju kovida-19, za koju je Osterholm napisao da su „vlada, biznis i lideri u javnom zdravstvu u velikoj meri propali“.

Osterholm preporučuje uvođenje koncepata od vojne pripreme preko mikrobiološke odbrane, do istraživanja pretnji, rangiranja istih, modeliranja mogućih napada i stvaranja planova za brzi i sveobuhvatni odgovor vlade.

Osterholm tvrdi da samo vlada ima mogućnost da troši tokom godina i oslobađa se pritiska analitičara i akcionara, da samo vlada može da počne da razvija vakcine i lekove rano i da započne ih da ih proizvodi čim se ukaže potreba.

Pored detalja o tome gde se proizvode i kome se uplaćuju, i pored poželjnih napora za povezivanje agencija i povećanja budžeta, procene posle kovida-19 mogle bi da nateraju SAD da promeni svoj stav prema zaraznim bolestima. To može da znači da im se pristupa strateški, po vojnom modelu, da prestanu da ih prihvataju kao iznenađenje, već kao stalnu pretnju.