MENTALNI PROBLEMI MLADIH KORISNIKA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

MENTALNI PROBLEMI MLADIH KORISNIKA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Česta upotreba psihoaktivnih supstanci među mladima može dovesti do dugoročnih problema psihičkog stanja. Ipak, mladima je i dalje problem da pričaju o tome.

Piše: Nikola Krstić // Foto: Needpix


Pod naletom novog milenijuma sve se promenilo. Konačno su se odškrinula vrata mnogim marginalizovanim grupama da budu primećene. Počelo je otvoreno da se priča o ljudskim pravima koja su vekovima bila ugrožavana. Više ništa nije tabu tema, pa ni upotreba psihoaktivnih supstanci. Kao i sve ostalo, i one su se pod vihorom drugačijeg vremena promenile. Pričanje o samoj upotrebi, efektima i opasnostima nije više retka pojava. Međutim, korisnici retko misle o mentalnim posledicama koje bi mogle da ih snađu.

Sa kakvim mentalnim problemima se danas mladi najčešće susreću zbog korišćenja psihoaktivnih supstanci prim. mr sc. dr Mira Kovačević, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti i v.d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Teodora Drajzera, je odgovorila: „Vrlo su česta stanja izmenjene percepcije, raspoloženja ili misaonih sadržaja, koja nekada mogu biti prijatna, a nekada neprijatna, zastrašujuća ili slična paranoidnim stanjima.”

Ona dodaje da se „takođe često javlja povišena anksioznost, stanja straha, naročito kod osoba koje imaju neku vrstu biološke vulnerabilnosti ili predispozicije za takvo reagovanje”.

„Mogu se javiti i delirantna stanja i stanja slična psihozama. Za sve je karakteristično da obično prolaze posle određenog vremena, pošto prestane dejstvo supstance”, istakla je naša sagovornica.

Ona kaže da su „supstance često okidač”.

„Obično se takve reakcije javljaju kod genetski predisponiranih osoba. Kod njih se može desiti da se takvi poremećaji nastave i posle prestanka dejstva supstance. Do mentalnih poremećaja kod uzimanja dolazi zbog toga što one svojim dejstvom poremete normalnu neurohemijsku ravnotežu mozga koji nije biološki programiran da bude toliko "bombardovana" snažnim stimulativnim ili halucinogenim dejstvima ovih supstanci. Zbog toga dolazi do poremećaja normalnog funkcionisanja složenih sistema prenošenja i obrade informacija u mozgu, a rezultat su različiti mentalni poremećaji. Naravno, oni se ne javljaju kod svih. To dosta zavisi od biohemijske strukture mozga, crta ličnosti, količine, vrste i dužine delovanja neke supstance, učestalosti izlaganja istoj i slično”, jasna je Kovačević.

Na pitanje koliko je mladima danas teško da se obrate za pomoć ukoliko imaju mentalne probleme zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, Kovačević je odgovorila: „Primetili smo u našoj ustanovi da se mladi ustežu da se jave zato što se plaše da će ih neko videti ili da ce dobiti neku dijagnozu ili zato što misle da problem nije tako veliki i da mogu sami da izađu sa njim na kraj. Svima bismo preporučili da se nama ili ustanovama koje se bave ovom problematikom jave lično, telefonom, mejlom ili preko naše službene Fejsbuk stranice Drajzerova Beograd. Kod nas se mogu javiti za informaciju ili pomoć našem Savetovalištu za mlade ili potražiti to isto na sajtu www.drajzerova.org.rs.

Ona smatra da je „generalno u celom svetu primetan trend porasta korišćenja kanabisa, novih sintetičkih droga i stimulansa”.

„Tako je i u Srbiji. Pritisak vršnjaka koji imaju iskustva sa supstancama je značajan u adolecentnom periodu, a takođe postoji i neka vrsta pritiska ili trenda u medijima, na društvenim mrežama, u popularnoj kulturi i u klubovima, da je uzimanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci nešto što je in i sastavni deo zabave i dobrog provoda. Naravno da uvek zagovaramo da je provod i dobro raspoloženje moguće i bez hemije, i čak suprotno od toga, da ona može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih, socijalnih ili čak problema sa zakonom”, izričita je Kovačević.

Ona primećuje da „živimo u eri mnogih zavisnosti”.

„Već nas je potopio talas tzv. nehemijskih zavisnosti od kladionica i kocke, a tek nas čeka suočavanje sa sveprisutnim digitalnim zavisnostima pametnih telefona, tableta i interneta u celini. Poruka je da treba biti svestan rizika u koje nas radoznalost može odvesti, voditi racuna čemu se i u kolikoj meri prepuštamo, a naročito je važno da čovek zadrži kontrolu nad sobom i svojim postupcima, da ne uđe u zamku zavisnosti, jer je u nju mnogo lakse ući, nego iz nje izaći”, zaključila je.


?>