Maske i rukavice plutaju morima i zagađuju prirodu

Mnoštvo bačenih maski i rukavica za jednokratnu upotrebu pluta okeanima i zagađuje morski svet

Foto: Pixabay

Izvor: Guardian

Nakon što su pronašli velike količine jednokratnih maski i rukavice od lateksa koje morima plutaju poput meduza, ekološki aktivisti upozoravaju da bi pandemija korona virusa mogla da izazove i naglo povećanje zagađenja okeana plastikom.

Francuska neprofitna organizacija Mer Propre (Opération Mer Propre), čije aktivisti redovno sakupljaju otpatke duž obale Azurne obale, počela je da alarmira javnost još krajem prošlog meseca.

Sličnim istraživanjima ranije ove godine počela je da se bavi organizacija Okeani Azije (Oceans Asia), sa sedištem u Hongkongu, nakon što su se na nenaseljenim gradskim ostrvima pojavile desetine maski za jednokratnu upotrebu.

„Na plaži dugačkoj 100 metara, pronašli smo 70 maski. Sledećeg dana još 30. I to na ostrvu koje nije naseljeno usred okeana“, rekao je Geri Stoks iz te organizacije.

On je dodao da „maske pronalaze svuda“.


VIDI NA VUGLU:

Kako je korona virus uticao na korišćenje droga

Klimatske promene ubijaju mnogo više ljudi nego što mislimo

Podkast Vuglanje: Prokleta je Amerika…


Ronioci su ispod mediteranskih talasa pronašli ono što aktivisti već nazivaju „kovid otpadom“ – rukavica, maski i boca u kojima se nalazilo sredstvo za pranje ruku, čaša za jednokratnu upotrebu i aluminijumskih limenki.

„Otpad koji je pronađen i dalje ne predstavlja neke ogromne količine, ali brine nas činjenica da to otkriće nagoveštava novu vrstu zagađenja, koja bi mogla da postane sveprisutna nakon što su se milioni ljudi širom sveta okrenuli plastici za jednokratnu upotrebu u borbi protiv virusa korona“, istakao je sagovornik, uz želju da ljudi korišćenje rukavica zamene češćim pranjem ruku.

U godinama pre pandemije, ekolozi su upozoravali na opasnost koja preti morima i okeanima.

Prema proceni Ujedinjenih nacija, koja je rađena 2018. godine, čak 13 miliona tona plastike odlazi u okeane svake godine.

Samo Mediteran godišnje primi više od pola miliona tona plastike, ili više od 33 hiljade plastičnih boca po minutu.

„Ovo je sada samo još jedan teret koji ćemo preneti na iduće generacije. Defini i morska prasad mogu da pomisle da su te maske ili rukavice hrana. Pitanje je trenutka kada ćemo u njima nakon smrti pronaći ‘kovid otpad’“, zaključio je sagovornik.