LOV NA BRANISLAVA TRIFUNOVIĆA I CENA NAŠEG ĆUTANJA

LOV NA BRANISLAVA TRIFUNOVIĆA I CENA NAŠEG ĆUTANJA

Već danima traje linč na glumca Branislava Trifunovića zbog tobožnjeg cepanja zastave Srbije. Od predstavnika vlasti, preko tabloida, do nacionalističkih organizacija kamenovanje ovog umetnika ne prestaje, dok dobar deo javnosti i njegove kolege ćute.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Zvezdara Teatar


Sve je krenulo, kao i uvek, krajnje banalno. Prvo je Pavle Bihali, predsednik Pokreta Levijatan, objavio snimak na kojem poziva „hitnu intervenciju MUP-a Republike Srbije da glumca Branislava Trifunovića procesuira u skladu sa zakonom, koji je bahato nazvao Srbe koljačima, ubicama i uništio zastavu ove zemlje“.

Inače, podsećanja radi, ekipa Levijatan, koja se zdušno bori za zaštitu životinja od raznoraznih nasilnika i sadista, u međuvremenu služi i za sve učestaliji lov na takozvane domaće izdajnike, strane plaćenike i "autošoviniste".

Međutim, Branislav Trifunović je na snimku, koji se može pronaći na Jutjubu na kanalu juGmedia, na koji se Pavle Bihali svesrdno poziva, pričao povodom čina cepanja zastave tokom predstave „Pad“ zapravo rekao: „U ime te zastave ljudi ubijaju, kradu, lažu, varaju, dok se kunu u tu zastavu. Moja zastava je čista i neisprljana, a njihova je lopovska. I oni su ubice, što se mene tiče. Mi cepamo tu zastavu.“

Trifunović je dodao: „Sve što je na sceni je fikcija, a ovo je metafora svega onoga što ljudi rade u ime ove zastave“, istakao je Trifunović.


Naravno da nije bilo potrebno mnogo vremena, a da se državotvorni psi goniči ne aktiviraju i doliju još ulja na Bihalijevu vatricu. Kurir, Informer, Alo, Republika (portal Srpskog telegrafa) i još par manje bitnijih pudlica na povocu je krenulo da prenosi Pavlov vapaj.

Hajka se rasplamsala i proširila, poput plamena u Amazoniji, na sve moguće strane. I dok si rekao SNS, Branislav Trifunović se pronašao na meti svih boraca za Srpsko Pitanje.

Ipak, da patriotska čorba bude gušća, krivičnu prijavu zbog cepanja zastave u pozorišnoj predstavi „Pad“ u Leskovcu protiv ovog glumca je podneo predsednik Sindikata zaposlenih policije, Dejan Đukić, koji je u Kuli, u februaru ove godine, bio jedan od govornika na mitingu #1od5miliona.

Zanimljivo je spomenuti da dotični poseduje i fotografije, gde je u srdačnom zagrljaju sa Draganom J. Vučićevićem, glavnokomandujućim najvećeg lešinarskog tabloida „Informer“, kao i sa Ivicom Dačićem i Vukom Jeremićem. Intresantno je i da se na njegovom profilu na Fejsbuku mogu pronaći raznorazne stvari, kao i slike pištolja gde piše: „Jebem ti sistem kad zbog pravih stvari, iskrene borbe, iznosenja svojih misljenja, postupanja po zakonu umesto sa zenskom osobom u 21. veku moraš spavati sa sluzbenim oruzjem. Nema nazad pravda, istina i iskrena borba na kraju pobedi.“ (tekst je verno prenet sa svim slovnim, pravopisnim i gramatičkim greškama)


Takođe, narodni poslanik Srpske napredne stranke, Aleksandar Marković, kao predstavnik vlasti u ovoj zemlji, nije mogao da izdrži glasove predsednika Vučića u svojoj glavi, stoga je ovog umetnika nazvao „spodobom“ tokom skupštinskog izlaganja.

„Umetnička sloboda je cepanje zastave? Kako ga nije sramota! Koliko je naših predaka poginulo za tu srpsku zastvu, koliko dedova, pradedova je dalo život za tu istu zastavu koju je on cepao pre neki dan“, arlaukalo je povređeno rodoljublje iz Markovića.

Ali, pošto je nacionalistički vihor krenuo sve više da se širi, na kraju se oglasio i sam reditelj predstave „Pad“ Kokan Mladenović na svom Fejsbuk profilu koji je napisao: „U mojoj predstavi „Pad“, u kojoj igraju Branislav Trifunović, Nina Nešković i Jelena Blagojević, ne postoji scena u kojoj „Bane cepa zastavu“, a koja je ovih dana povod za najgnusnije laži, napade i pozive na linč, počev od tablida, pa sve do skupštinske ogovrnice. Povod je, dakle, falsifikovan (ali mi znamo da oni falsifikatima odlično barataju), al ise iza njega krije nešto mnogo strašnije – staljinistički lov na izdajnike, neistomišljenike, one koji još uvek imaju muda i glavu u ovoj bezmudoj i obezglavljenoj zemlji. Na napade, koji poprimaju dimenziju lavine, ne reaguje Udruženje dramskih umetnika, civilno društvo itd. Sve što nam se događa, uostalom, je cena našeg ćutanja i trpljenja. No, pošto nešto mora da se uradi, ili bar javno kaže, ali s obzirom da sam ja autor scene u kojoj šesnaestogodišnja devojčica, nakon pogibije oca, rašiva državnu zastavu i od nje pravi haljinu u kojoj će započeti svoje preživljavanje na estradi, pozivan sve esktremne nacionalistce, Zavetnike, levijatance, narodne poslanike, botove, policijske sindikate i ostale zveri iz vođinog zoo-vrta, da se okanu mojih glumaca i obrate se lično meni. Za razliku od Onog Čije Se Ime Ne Izgovara, ja se ne krijem iza kamarile poslušnika. Dobrodošli!“

Međutim, Branislav Trifunović je za N1 televiziju rekao da „on smatra da ovaj napad na njega ima veze sa aferom sa jahtom koja se u medijima pojavila neposredno pre toga“.

"Bilo je dobro što pre pronaći domaćeg izdajnika i skrenuti pažnju sa jahte na kojoj sede Bedžet Pacoli i rodoljubi Milan Radoičić i Goran Rakić, verovatno je to trebalo da se zabašuri, oni uvek imaju reakcije na to što se dešava njihovo, dokazujući da ima većih izdajnika nego što su oni, a oni su prevelike patriote", izjavio je Trifunović za N1.

On je dodao da je „razočaran zbog izostanka reakcije svojih kolega“.

"Drugi deo priče je da sam ja šest, sedam dana ćutao i trpeo, jer sam smatrao da sam radio svoj posao i da ništa loše nisam uradio, ali to ćutanje ljudi koji su sa mnom, esnafa, koji su kao moji, nije me povredilo, ali sam se zapitao javno ko su i šta su", istakao je Trifunović.

Podsetnika radi, redakcija KRIK je pre samo nekoliko dana došla do fotografije gde se prikazuje tajni susret poznatog kosovskog biznismena i lobiste Bedžeta Pacolija i uticajnog čoveka srpskog podzemlja Milana Radoičića, osumnjičenog za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića, što je izazvalo burnu reakciju javnosti.

Ipak, neke njegove kolege su u znaku solidarnosti na jedan specifičan način na Tviteru mu pružile podršku:


Sve u svemu, na kraju svega ostaje jedno tragično pitanje koliko još puta će šira javnost biti nema i apatična prema progonima pojedinaca. Ono što je u Srbiji jasno jeste da su dobrano organizovane, oformljene i učvršćene kojekakve družine i ekipe sa svakojakih strana rodoljubnog, patriotskog i nacionalističkog bloka, koje očigledno da imaju moć, snagu i zeleno svetlo od vlasti da orgijaju kako im se ćefne. Jer, da se razumemo, svi mi, pasivno ili aktivno, učestvujemo u njihovoj predstavi u kojoj smo poniženi, obespravljeni i marginalizovani. Juče Nikola Kojo, danas Branislav Trifunović, sutra neko od nas.

?>