Klimatske promene ubijaju mnogo više ljudi nego što mislimo

U nepredvidivom svetu, ako želimo da znamo gde idemo, moramo da znamo gde smo bili. Shvatanje koliko je nas već umrlo od klimatskih promena biće ključno za taj proces. Ne možemo to više da ignorišemo.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

Izvor: Science Alert // Foto: Pixabay

 

Ljudi širom sveta već umiru posledica klimatskih promena, ali iako prečesto, zvanični podaci osmrti ne odražavaju uticaj tih velikih ekoloških katastrofa. Prema rečima tima australijskih zdravstvenih stručnjaka, vrućina je najdominantniji rizik koji predstavlja klimatske promene u zemlji. Ako svetske emisije ostanu iste, do 2080. godine u australijskim gradovima broj smrtnih slučajeva bi mogao da se poveća četiri puta više zbog porasta temperature.

„Klimatske promene ubijaju, ali to i dalje ne prikazujemo u izveštajima o smrti“, kaže lekarka Arnagreta Hanter sa australijskog nacionalnog univerziteta.

U novoobjavljenoj prepisci, Hanter i četiri druga stručnjaka za javno zdravstvo procenjuju da su podaci o smrtnosti u Australiji značajno zanemarili smrtne slučajeve povezane sa toplotom. Redak je slučaj da se klimatske promene stave kao spoljni faktor uzroka smrti. Između 2006. i 2017., analizom je utvrđeno da je manje od 0,1 procenta od 1,7 miliona smrti pripisano direktno ili indirektno prekomernoj prirodnoj toploti.

Međutim, nova analiza pokazuje da je smrtnost usled tropskih vrućina ipak oko 2 procenta.

 

„Znamo da su letnji požari bili posledica izuzetne vrućine i suše, a ljudi koji su umrli za vreme požara nisu bili samo oni koji su borili protiv požara – mnogi Australijanci su preminuli zbog izlaganja samom dimu“, rekla je Hanter.

Ona je dodala da „ukoliko imate napad astme tokom izlaganja velikoj količni dima, izveštaj o smrti bi morao da poseduje i tu informaciju“.

Autori to upoređuju sa udarom groma, koji bi mogao da prouzrokuje pad grane na čoveka, koja bi ga ubila. Stvar je u tome da rezultirajući izveštaj smrti uopšte se ne poziva na grom, već samo na granu.

 

„Klimatske promene zabrinjavaju mnoge ljude. Ali ako efekat ekstremnih temperatura i dalje nije zabeležen, njegov pun uticaj nikada neće moći da se razume. Potvrde o smrti treba da se modernizuju, da prikazuju i o indirektne uzroke, pri čemu sve izveštaji ukazuju na spoljašnje faktore koji doprinose smrti, a ti podaci o smrti moraju da se uporedo slože sa velikim brojevima podataka o životnoj sredini da bi mogla da se izvrši potpuna procena uticaja“, ističu autori.

Ovo je od ključnog značaja. Nije samo Australija u problemu, već i ostale države širom sveta. Velika Britanija je takođe mapirala probleme koji ukazuju na povećanje mortalileta usled ogromnih temperatura. Ipak, neke zemlje će morati da učine i više od toga, budući da preko dve milijarde ljudi živi na veoma ranjivim predelima koji su na udaru toplotnih talasa.

„Klimatske promene su jedina najveća zdravstvena pretnja sa kojom se globalno suočavamo čak i nakon što se oporavimo od virusa korona. Pomno pratimo smrtnost od korona virusa, ali potrebni su nam i zdravstveni radnici i sistemi koji će potvrditi i odnos između našeg zdravlja i životne sredine“, zaključila je Hanter.