Klimatske promene: Ostalo je još par decenija do kolapsa života na Zemlji

Sprovedena studija pokazuje, ako se nastavi trenutna stopa rasta populacije i korišćenja resursa, posebno šuma, čovečanstvo ima svega par decenija normalnog života pre propasti civilizacije.

Foto: Pixabay

Izvor: EcoWatch

U studiji se navodi da ako se uništavanje šuma nastavi ovom brzinom, sve šume svijeta bi mogle nestati za oko 100 do 200 godina. Ako ljudi nastave da uništavaju šume trenutnim tempom, za najviše četiri decenije doći će do „tačke bez povratka“ i katastrofalnog kolapsa života na Zemlji.

Ova dva naučnika, specijalizovana za složene sisteme, napravili su istraživanje iz kojeg proizlazi da je globalan nestanak šuma, uzrokovan čovekovim delovanjem, samo usputna stanica na putu „nepovratnog kolapsa“ ljudske civilizacije unutar dva do četiri naredne decenije.


VIDI NA VUGLU:

Mladi i korona: Zašto osećamo simptome i kad bolest prođe

Podkast Vuglanje: Idemo na more


Spomenuta studija, objavljena je u časopisu Nature Scientific Reports i prošla je naučnu recenziju. U studiji se ističe da ako ljudi nastave da uništavaju i seku svetske šume, doći će do trenutka kad Zemlja više neće moći da održava veliku ljudsku populaciju na životu.

U studiji se navodi da ako se uništavanje šuma nastavi ovom brzinom, sve šume sveta bi mogle da nestanu za oko 100 do 200 godina.

Autori ove studije su Đerardo Akvino i Mauro Bolonja. Akvino je istraživač na Institutu Alan Turing u Londonu i trenutno radi na modeliranju kompleksnog političkog, ekonomskog i kulturološkog sistema za predviđanje konflikata, dok je Mauro Bolonja profesor na Odseku za elektroničko inženjerstvo Univerziteta Tarapaka u Čileu. Obojica ističu kako život na Zemlji bez šuma nije moguć.

Šume su izuzetno važne za održavanje života i pokreću sistem koji uključuje upijanje ugljenika, proizvodnju kiseonika, očuvanje tla, regulisanje kruženja vode i mnoge druge. Progresivno narušavanje životne sredine, kao posledica nestanka šuma, vrlo loše utiče na ljude, pa bi propast čovečanstva mogla ubrzo da započne.

U studiji, ovo dvoje naučnika koristili su trenutnu stopu rasta ljudske populacije i nestanka šume, te su došli do modela potrošnje resursa i uspeli da izračunaju kolike su šanse čovečanstva da izbegne kolaps.

Pre razvoja ljudske civilizacije, Zemlja je bila prekrivena sa 60 miliona kvadratnih kilometara šuma, dok danas šume prekrivaju samo 40 miliona. Sprovedena studija pokazuje, ako se nastavi trenutna stopa rasta populacije i korišćenja resursa, posebno šuma, čovečanstvo ima svega par decenija normalnog života pre propasti civilizacije.

Naučnici su u studiji izračunali da su šanse za preživljavanje čovečanstva bez katastrofalnog kolapsa, ako sve nastavi da se radi po starom, statistički vrlo malene. U najboljem slučaju, ako se ljudi ne promene, imaju manje od 10 posto šanse za izbegavanje takvog scenarija.

Model koji su autori u studiji napravili prikazuje tačku u kojoj ljudska populacija dostiže „maksimalnu brzinu“ uništavanja šuma, a kad se pređe ta tačka, „nastupa brza i katastrofalna propast populacije“.

Ipak, naučnici u studiji spominju i „tehno-utopijsko“ rešenje problema, pa smatraju da je čovečanstvu potreban izvor energije jednak onom koji predstavlja teoretska Dysonova sfera, što bi se moglo dobiti i nuklearnom fuzijom.

U Francuskoj se već neko vreme i gradi najveći fuzijski reaktor na svijetu “ITER”.