KAKVE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE KORISTI OMLADINA U SRBIJI?

KAKVE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE KORISTI OMLADINA U SRBIJI?

Vremena su se promenila, pa tako i psihoaktivne supstance. One više i nisu tolika tabu tema, ali ipak ostaje pitanje kakve koristi današnja omladina u Srbiji usled naleta teških nokauta apatije i depresije 21. veka i tereta koji su nasledili od prethodnih generacija.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs) // Foto: Pixabay


Svaka generacija do sada je imala svoj lični pečat. Još od baby boomersa koji su bili zaglavljeni u hladnoratovskom periodu nakon Drugog svetskog rata između retrogradne tradicije i drugačijih talasa nove civilizacije, preko Generacije X koja je pokušala da se odupre svim tim nametnutim pravilima i pobuni protiv represivnih sistema, pa sve do Milenijalaca koji kao u post-apokalitičnoj distopiji lunjaju po bespućima i ruševinama sveta, tražeći nekakav smisao za svojim životom. Sve one su imale svoja utočišta, svoje žanrove muzike, filmove koje su obeležili njihove živiote, idole na koje su se ugledavali, svoje poglede na svet, načine življenja i razmišljanja.

Ali su takođe, pored svega toga, imali i psihoaktivne supstance koje su takođe bile jedan od elemenata njihove mladosti. Od onih najstarijih predratnih generacija, koje su upotrebljavale alkohol i opijum, preko čitavog niza nakon svetskih ratova kojima je heroin bio mainstream, dolazi se do današnje omladine i pitanja šta ona od svega toga koristi.

Irena Molnar, izvršna direktorka nevladine organizacije Re Generacija, kaže za Vugl da „upotreba psihoaktivnih susptanci odavno više nije tabu tema, posebno među mladima”.

„Kada govorimo o vrstama psihoaktivnih supstanci koje mladi koriste, kako bi došli do realnih podataka NVO Re Generacija je 2015. radila istraživanja „Klabing i zdravlje mladih” koje je obuhvatilo uzorak od preko 3500 mladih od 15 do 30 sa teritorije Srbije koji izlaze u grad i posećuju muzičke festivale. Rezultati istraživanja su pokazali da konkretno, čak 96 odsto ispitanika pije alkohol, 72 odsto ispitanih je probalo kanabis bar jednom u životu, a 40 odsto njih namerava da ga koristi u bliskoj budućnosti, dok su sve veću popularnost među mladima dobile sintetičke droge, pogotovo amfetamini (spid) i MDMA (i/ili ekstazi)”, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je „Re Generacija tokom svojih terenskih aktivnosti i nakon sprovođenja ovog istraživanja nastavila da prikuplja podatke o vrstama i načinu upotrebe psihoaktivnih supstanci kako bi pratila trendove i načine upotrebe droga”.

„Podaci pokazuju da su sve više upotrebljavani stimulansi u odnosu na druge vrste psihoaktivnih susptanci, posebno u kombinaciji sa alkoholom”, kaže Molnar.

Na pitanje sa kakvim rizcima se današnja omladina suočava kada koristi psihoaktivne supstance, ona je odgovorila da „danas mladi u Srbiji teško da mogu da znaju šta je tačno sastav supstance koju su odlučili da rade”.

„Pošto Srbija još uvek nema redovne usluge smanjenja štete, a servisi kao što su drug checking nisu dozvoljeni, NVO Re Generacija je snimila film „Belgrade Wonderland” kako bi osvetlila situaciju i promovisala servise smanjenja štete kao mogućnost, kako bi pojedinci testirali svoje supstance i saznali više o njima, i ako je potrebno, preduzeli neophodne mere ili odlučili da uopšte ne uzimaju supstancu koju imaju”, jasna je Molnar.

Ona kaže da „u okviru aktivnosti na ovu temu Re Generacija je pokrenula i Instagram kampanju #DAZNAMSTARADIM”.

Međutim, kako se sve menja, tako su se i psihokativne supstance promenile. Naša sagovornica se slaže sa tom konstatacijom i dodaje da je ta smena vezana pomalo za sve.

„Najveća promena koju vidimo u Srbiji odnosi na smenu sa opijata, gde je heroin koji je bio pored kanabisa jedna od najupotrebljavanijih supstanci devedesetih i ranih dvehiljaditih, dok su danas najpopularniji stimulansi”, istakla je ona.

Molnar smatra da to ima veze sa promenom kulture koja se vezuje za upotrebu droga, kao i sa većom dostupnošću samih supstanci.

„Heroin je sve manje popularan, dok su stimulansi sve preuzeli, a to uključuju supstance kao što su ekstazi, kokain, amfetamin. Na ovu promenu uticala je sama tehnološka revolucija, ubrzanje samog života gde se u kapitalizmu očekuje od mlađih generacija da budu mnogo produktivnije, i postignu više od onih prethodnih. Danas se ipak mnogo bolje poznaju posledice upotrebe opijata, te je upotreba heroina među srednjom i višom klasom prosto manje popularna, dok su stimulansi preuzeli vođstvo, što ne znači da posledica nema. One se samo manifestuju drugačije, dok opet sve zavisi i od predispozicije individualca”, zaključila je naša sagovornica.

?>