KAKO SU DRUŠTVENE MREŽE REAGOVALE NA ZEMLJOTRES U ALBANIJI

KAKO SU DRUŠTVENE MREŽE REAGOVALE NA ZEMLJOTRES U ALBANIJI

Na društvenim mrežama građani Srbije su takođe davali podršku i radovali se što je Srbija među prvima priskočila u pomoć za prevazilaženje ove fatalne nezgode.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Youtube Printscreen (Guardian News)


Ta noć je sve promenila. Dani nakon nje su bili ispunjeni tugom i jecajima. Sve oči Balkana su bile uperene prema Albaniji koju je pogodila takva nesreća za koju ljudska ruka nije izmislila odbranu. Zemljotres je odneo 50 života, dok je oko 2.000 ljudi ostalo povređeno. Iza svega toga ostale su ruševine i pustoš.

Dovoljan je očigledno samo jedan takav potres da se svi podsetimo da se ova planeta – po kojoj hodamo, na kojoj živimo, njen vazduh udišemo i sve ostalo radimo – na kraju uvek poslednja pita.


Danima se tragalo za telima. Preturalo se cigla po cigla da bi se pronašli nestali. Srbija, Hrvatska, Severna Makedonija su takođe poslale svoje spasilačke timove da pomognu u toj potrazi. Za sve to vreme tlo u Albaniji nije prestajalo da podrhtava. U vazduhu se osećao tolliki strah građana, da prosto niko nije više znao šta može da usledi.

„Sve je slomljeno, nema struje, nema vode. Plašim se da odvedem decu kući. Sve je uništeno, nameštaj, televizor… Kuća je strašno oštećena i plašimo se da vratimo“, kaže Zidrati za BBC na srpskom.

Međutim, na društvenim mrežama građani Srbije su takođe davali podršku i radovali se što je Srbija među prvima priskočila u pomoć za prevazilaženje ove fatalne nezgode.






Ipak, srbijanski tviteraši su pohrlili da i u ovom zlom trenutku da dodolaju oko smrtonosne katastrofe, pozivajući se na „božije kazne“, „kosovski zavet“, „oni nisu ljudi“ i slične baljezgarije za prepametne srbijatrijske bolesnike.










Niz manijaka, ludaka i mrzitelja je predug, ali se uglavnom se svrstavaju u istu formulu „osvetničkog“ karaktera. Čak je neverovatno kojom brzinom i kreativnošću su se prisetili da igraju oko najmračnijeg trenutka.

Ali, zanemarimo to, ono što na kraju ostaje jeste taj gorak vihor smrti, koji je kroz samo par dana Albaniju zavio u crno. I osećaj nemoći i trenutak shvatanja da čovek jednostavno ne može da ide protiv prirode. Zato se na kraju dana sve svodi na podršku, pomoć i solidarnost ljudi između sebe, jer planeta nam već uveliko objavljuje rat klimatskim promenama i očigledno je rešena da nas zbriše sa lica zemlje.


?>