Kako mediji treba da izveštavaju o suicidu

„Suicid se rađa iz mentalne nestabilnosti. Mnogi ljudi su imali suicidalne krize, ali su pronašli put ka izlečenju.“

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

IzvorTime // Foto: Pixabay

 

Nije novost stručnjacima za mentalno zdravlje da javno pričanje o suicidu, bilo ono direktno, kroz medije ili čak zabavu, može da trigeruje druge ljude prema takvom činu. Taj fenomen čak se i zove „suicidalna zaraza“.

Tekst koji je izašao od pre više od godinu dana u „Canadian Medical Association Journal“ prikazuje da novinarska praksa izveštavanja o samom suicidu – bilo to detalji o smrti, ili glamurizacija samoubistva – može samo da pogorša sve ovo.

„Ne kažemo da je izveštavanje o suicidu loše samo po sebi. Naš cilj nije da krivimo novinare za to, niti da im govorimo kako da rade svoj posao, već da pružimo veoma kompleksno istraživanje koje će biti smernice kako bi izveštavanje o tome trebalo da bude“, kaže dr Ajal Šafer, psihijatrijski profesor na Univerzitetu u Torontu.

Eksperti se upravo zbog toga analizirali razne priče u 13 različitih medijskih publikacija u Tororntu, uključujući i „The New York Times“. Pronašli su otprilike oko 17.000 priča u kojima se pominje suicid, uključujući 6367 tekstova u kojima je to glavni fokus, objavljenim između 2011. i 2014. Oko 950 ljudi u Torontu je umrlo tokom ovog perioda.

 

Takođe su uočili da u pričama o suicidima poznatih ličnosti naslovi opisuju kako je osoba to učinila, a ispod su izjave koje govore o tome kako je samoubistvo bilo zapravo neizbežno, što dovodi do povećanja „suicidalne zaraze“.

Andru Simen, predsednik komisije za etiku Društva profesionalnih novinara i bivši reporter koji se bavio zdravljem, kazao je da vidi napredak u načinu kako se priče prave. On kaže da je razumevanje evoluira i podseća da je zadatak novinara da pišu činjenice, ali i da ne osuđuju kroz svoje tekstove suicid, da ne bi doprinosili da šire „suicidialnu zarazu“.

Šafer kaže da „bi novinari trebalo da izostavljaju informacije kako se smrt desila ili da spekulišu zbog čega“.

 

„Što više kopaju oko toga, to više pomažu da se „zaraza“ širi“, kaže on.

Dr Mark Sinjor, glavni istraživač i psihijatar u „Sunnybrook Health Sciences Centre“, kaže da „bi bilo idealno da novinari suicid ne tretiraju kao tabloidnu vest već kao zdravstvenu“.

„Suicid se rađa iz mentalne nestabilnosti. Mnogi ljudi su imali suicidalne krize, ali su pronašli put ka izlečenju“, rekao je on.

Šafer dodaje da „bi trebalo da postoje poruke nade“. On kaže da „neke države imaju napretka u prevenciji suicida“.

„Možda bi pominjanje ljudi koji su prošli kroz to moglo da pomogne drugima“, zaključio je on.

 

Ukoliko vas nešto tišti ili razmišljate o samoubistvu, molimo vas da okrenete SOS telefon za prevenciju suicida 011/7777-000, koji je na raspolaganju 24 sata dnevno ili besplatnu liniju Centra Srce 0800-300-303, svakog dana od 17 do 23 časa.