Kako je mlade upropastila pandemija korone

Dobijeno je preko 12.000 odgovora iz 112 zemalja, a veliki deo potiče od obrazovane omladine i onih koji imaju pristup internetu.

Foto: Pixabay

Izvor: Decent Jobs for Youth

Pandemija kovida-19 poremetila je svaki aspekt našeg života. Čak i pre početka krize, socijalna i ekonomska integracija mladih bila je stalni izazov. Sada, ukoliko se hitno ne preduzmu mere, mladi ljudi će verovatno pretrpeti ozbiljne i dugotrajne posledice pandemije. Ova studija izveštava o nalazima Globalne ankete o mladima i kovida-19, koju su sproveli partneri Globalne inicijative za dostojanstven posao za mlade, između aprila i maja 2020. godine.

To je bilo u vreme kada se pandemija kovida-19 brzo pretočila u ekonomsku krizu . Cilj globalne ankete bio je da ukaže na neposredne efekte pandemije na život mladih ljudi (od 18 do 29 godina) u pogledu zaposlenja, obrazovanja, mentalnog blagostanja, prava i društvenog aktivizma.

Dobijeno je preko 12.000 odgovora iz 112 zemalja, a veliki deo potiče od obrazovane omladine i onih koji imaju pristup internetu. Anketna populacija je reprezentativna za studente i radnu omladinu sa tercijarnim obrazovanjem, koji zajedno čine oko četvrtine mladih u zemljama u uzorku. Studija otkriva da je uticaj pandemije na mlade sistematski, dubok i nesrazmeran. Naročito je teško palo mladim ženama, adolescentima i mladima u zemljama sa nižim prihodima. Mladi su zabrinuti za budućnost i svoje mesto u njoj. Ova studija je njihova priča.

Od mladih ljudi koji su ili studirali ili kombinovali studije i rad pre početka krize, tri četvrtine (73 procenta) je doživelo zatvaranje škola, ali nisu svi uspeli da pređu na učenje na mreži i na daljinu. Zapravo, kovid-19 je svakog osmog mladog čoveka (13 procenata) ostavio bez ikakvog pristupa kursevima, nastavi ili obuci; situacija je posebno akutna među mladima u zemljama sa nižim prihodima.

Uprkos najboljim naporima škola i institucija za osposobljavanje da obezbede kontinuitet putem internetske isporuke, 65 posto mladih reklo je da su naučili manje od početka pandemije, 51 posto veruje da će njihovo obrazovanje kasniti, a devet posto se plaši da će njihovo obrazovanje patiti a možda čak i propadne.


VIDI NA VUGLU:

Milenijalci su frustrirani jer im roditelji ne shvataju koronu ozbiljno

„Parasite“ pruža slojevit pogled na klasne razlike

Digitalni rad: Svetla budućnost ili kobna sudbina


Pandemija takođe nanosi veliku štetu mladim radnicima, uništavajući njihovo zaposlenje i podrivajući njihove šanse za karijeru. Jedan od šestih mladih ljudi (17 procenata) koji su bili zaposleni pre izbijanja epidemije prestao je da radi potpuno, naročito mlađi radnici u dobi od 18 do 24 godine, i oni koji rade u administrativnoj podršci, uslugama, prodaji i zanatima i srodnim zanatima. Radno vreme među zaposlenom omladinom smanjilo se za skoro četvrtinu (tj. U proseku za dva sata dnevno), a dvoje od pet mladih ljudi (42 procenta) prijavilo je smanjenje prihoda.

Mladi u zemljama sa nižim prihodima su najizloženiji smanjenju radnog vremena i smanjenju prihoda koje rezultiraju. Utvrđeno je da je zanimanje glavna odrednica za to kako je kriza različito uticala na mlade žene i muškarce u radnom odnosu, pri čemu su mlade žene prijavile veće gubitke u produktivnosti u poređenju sa mladim muškarcima.

Teški poremećaji u učenju i radu, koji se komplikuju sa zdravstvenom krizom, zabeležili su pogoršanje mentalnog blagostanja mladih. Studija otkriva da su 17 procenata mladih ljudi verovatno pogođeni anksioznošću i depresijom. Mentalno blagostanje je najniže za mlade žene i mlađu omladinu između 18 i 24 godine.

Mladi kojima je obrazovanje ili rad odloženo, ili su potpuno prekinuti imali su gotovo dvostruko veću verovatnoću da će na njih uticati anksioznost ili depresija nego oni koji su nastavili biti zaposleni ili čije je obrazovanje bilo na pravom putu. Ovo podvlači veze koje postoje između mentalnog blagostanja, obrazovnog uspeha i integracije tržišta rada.

Istovremeno sa prepoznavanjem važnosti mera zaključavanja u zaštiti života, mladi ljudi su takođe prijavili da su videli indirektni uticaj na njihovu slobodu kretanja. Štaviše, svaki treći (33 procenta) primetio je značajan uticaj na njihovo pravo da učestvuju u javnim poslovima, dok je više od četvrtine (27 procenata) imalo poteškoća u ostvarivanju svog prava na slobodu veroispovesti ili uverenja. Otprilike četvrtina mladih (24 procenta) osetila je da su netačnosti oko pandemije uticale na njihovo pravo na pristup informacijama.

Pitanja su bila vezana i za osnovne potrebe: za petinu mladih (21 odsto), posebno onih bez posla, osporavalo se njihovo pravo na stanovanje dok su se borili da sastave kraj s krajem.


VIDI NA VUGLU:

SAD: Sve više mladih umire iz očaja

„Warcraft III“ je predstavljao pravu revoluciju


Ipak, mladi ljudi su i dalje bili odlučni da se pojačaju i bezbedno i efikasno udruže sa vladama, socijalnim partnerima, civilnim društvom i drugim institucijama kako bi „izgradili bolje“. Dalje, mladi ljudi su dalje pozivali vlade da nastave sa sprovođenjem mera suzbijanja, poput rada od kuće, gde god je to moguće. Oni žele da se ograničenja postepeno ublažavaju, jer je za njih zdravlje i sigurnost svih radnika i građana najvažnija. Studija predstavlja moćne priče i izjave mladih iz celog sveta koje uključuju inovativne ideje o tome kako odgovoriti na krizu.

U njihovoj osnovi su oni najugroženiji, od siromašnih, radnika migranata i neformalnih radnika do starijih, zdravstvenih radnika na prvoj liniji i nedavno nezaposlenih. Glasovi, energija i otpornost mladih oblikuju sigurnu, sveobuhvatniju, ravnopravnu planetu za sve nas. Da bi podržala i pojačala glasove i akcije mladih, ova studija poziva na hitna, ciljana i pametnija ulaganja u dostojna radna mesta za mlade, uključujući i zaštitu ljudskih prava mladih ljudi; programi garantovanja za zapošljavanje i obuku; naknade za socijalnu zaštitu i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za mlade; veći napori na povećanju kvaliteta i pružanja onlajn i učenja na daljinu; i jača komplementarnost sa uslugama mentalnog zdravlja, psihosocijalnom podrškom i sportskim aktivnostima.

Samo zajedničkim radom, sa mladima i za njih, možemo sprečiti da kriza kovida-19 ima ne samo negativan već potencijalno dugotrajan uticaj na živote mladih.