KAKO BITI USPEŠAN KREATIVAC

KAKO BITI USPEŠAN KREATIVAC

Program Kreativno mentorstvo jedna je od šansi za to da uzmemo pelcer od nekih ljudi koji su se dokazali u svetu kulture, komunikacija i mnogim drugim kreativnim oblastima. Da li i kako može da nam se primi taj pelcer uspeha u kreativi i šta je najvažnije za mlade na početku karijere, pričaju nam „mentiji“ sa programa, odnosno oni koji su prošle godine upijali i razmenjivali znanja od svojih mentora.

Piše: Jovana Netković (jovana.netkovic@vugl.rs) // Foto: Kreativno mentorstvo


Često kad pričamo o „traženju sebe“ i profesionalnoj orijentaciji imamo sliku kako radimo neki super zanimljiv posao, odlično ga radimo i dobro smo plaćeni za to. A onda nas polije hladan tuš realnosti i plaćanja računa i počnemo da razmišljamo šta sad sa ovim fakultetom koji smo završili i znanjima koja smo pokupili malo sa neta, malo kroz iskustvo, kako da stvarno budemo najbolji u tome čime se bavimo.

Videli smo sigurno milion reklama za kurseve sa temom „Kako unaprediti svoja znanja“, „Kako postati uspešan“... koji nam iskaču sa svih društvenih mreža. Verovatno smo sa pravom bili sumnjičavi prema lepo dizajniranom postu sa motivacionim citatom. Ipak, koliko god bili skeptični, duboko u sebi želimo da čujemo kakav su to put prešli uspešni u svom poslu i šta bismo to mogli da „pokupimo“ od njih.

Program Kreativno mentorstvo jedna je od šansi za to da uzmemo pelcer od nekih ljudi koji su se dokazali u svetu kulture, komunikacija i mnogim drugim kreativnim oblastima. Da li i kako može da nam se primi taj pelcer uspeha u kreativi i šta je najvažnije za mlade na početku karijere, pričaju nam „mentiji“ sa programa, odnosno oni koji su prošle godine upijali i razmenjivali znanja od svojih mentora, a ukoliko i sami želite da se na ovaj način razvijate, možete se prijaviti za program.

Marina Prohaska, menadžerka digitalnih komunikacija u UNICEF-u

Foto: Dušica Stojanović

Osoba koja je večito radoznala, koja neprestano uči i istražuje i koja ume da na inovativan način prikaže svoje ideje – to je za mene uspešna osoba u svetu kreative. U početku sam mislila sam da je kreativac jednako buntovnik, neko ko ne prati ustaljena pravila. Međutim, i te kako postoje pravila koja morate da poštujete, jer je sam rad u kreativi timski rad.

Želela sam da što više lično i profersionalno napredujem, ali i da se povežem sa drugim mentijima zbog čega sam se i prijavila za program Kreativnog mentorstva. Tokom godinu dana programa razmenjivali smo iskustva, ideje i učili jedni od drugih. Znanja koja sam stekla tokom programa nisu jednokratna, već ću moći da ih primenjujem i u narednim godinama.

Ono što bih preporučila nekome na početku karijere u kreativi je da upija što više od okruženja, kolega i koleginica iz tima, da što više čita...

Ukratko: da bude radoznao. Kreativna industrija ume da bude veoma haotična, te je moj savet da smireno rešavaju problem po problem i ne dopuštaju stresu i „dosadnim“ zadacima da im unište maštu i entuzijazam.

Biljana Branković, arhitekta i osnivačica brenda ArchiPlay

Foto: Jelena Jeremić

Uzor su mi kreativci i preduzetnici iz različitih sfera i industrija, a zajedničko im je da su izgradili svoj posao od nule, vrednim i posvećenim radom, inoviranjem i istrajnošću. Najviše sam, upravo zbog toga, ponosna na činjenicu da se archiPLAY nije ni na šta i ni na koga ugledao, već je izrastao iz naše edukativne i profesionalne prakse, potpuno organski.

Tokom programa, najvažnije mi je bilo što sam naučila da je najvažnije naučiti se networkingu i spontanom prikupljanju iskustava, znanja i informacija. Smatram da je uspešan kreativac onaj koji uspeva da realizuje svoje ideje u realnom prostoru i vremenu iskomunicira ih sa ciljnom publikom, čime god da se bavi.

Za mlade koji razmišljaju o ovom programu je najvažnije da budu istinski kreativni – da stvaraju sopstvene prilike i vrednosti, jer je danas previše ljudi koji oponašaju druge.

Lana Nikolić, novinarka Radija Beograd 202

Foto: Neda Mojsilović

Uspešna kreativna osoba nije neko ko ima društveno potvrđen uspeh, nagrade i dostignuća, već neko ko je duboko uveren da je nešto kreativno što radi ono pravo, ono bez čega ne bi mogao da živi. Pored toga, uspešna kreativna osoba je neko ko zna kad je vreme da se promeni kurs, i započne nešto novo kreativno, a ne boji se da zakorači u to.

Ono što mi je bilo najznačajnije tokom mentorstva bila je mogućnost da imam priliku za direktan razgovor sa mentorima, iz kog se najviše uči. Najvažnije mi je bilo da razgovaram sa ljudima koji su na mnogo načina slični meni, a opet drugačiji, jer smatram da se tako najbolje uči, razmenom iskustava.

Ima dosta stvari koje su mi bile važne tokom mog profesionalno razvija. Ponosna sam na odbranu mastera, jer zamalo nisam umrla od stresa, na prvu emisiju na Dvestadvojci koju sam radila sama, jer opet zamalo nisam umrla od treme, na jednu naročito dragu desetku na doktorskim, i na sve momente kad sam delila iskustva sa mladima.

Poručila bih mladima da budu svesni da je put do uspeha stvarno dugačak, da iza svega uglavnom mora da stoji mnogo rada, da je sasvim ok da plaču satima i odbijaju da krenu ponovo posle neuspeha, sve dok nalaze snage da posle toga ustanu i krenu. I da nije najvažnije da vas drugi vrednuju u odnosu na vaš kreativan rad, nego da pre svega vama to ima smisla.

Milica Crkvenjakov, dizajnerka video igara i osnivačica programa „Roditelji gejmera“

Sa mentorkom Ivom Eraković // Foto: Dušica Stojanović

Od samog početka sam znala da hoću da se bavim gejmingom i gejming kulturom, kroz igre je najlakše izazvati emocije i to mi je uvek cilj. Ali sam znala da prvo u Srbiji mora da se menja stav o video igrama, i zato sam osnovala Roditelje Gejmera. Kreativno Mentorstvo mi je dalo validaciju da takav projekat nije uzaludan i moja mentorka, Iva Eraković, mi je pružila sve što mi je bilo potrebno. Znala sam puno toga o igrama, ali malo toga o roditeljima, tako da smo obe delile znanja da bi projekat mogao da zaživi.

Plašila sam se da ljudi neće dobro prihvatiti projekat, ali se sećam kada sam posle svoje prve radionice dobila napisan feedback „Promenili ste mi mišljenje o video igrama!“ To je promenilo sve. Zbog toga na ovome i radim

Onima koji žele da se bave kreativom preporučila bih da se spreme na dosta truda i ne uvek na nagrade - pričaće pred praznima salama i imaće nekad nula „lajkova“, ali bitno ja da, pogotovo na početku, ne mere uspeh kvantitativno već kvalitativno i da se oni osećaju dobro u vezi sa time što su postigli.

Lidija Ham-Milovanović, šefica odeljenja za rad sa publikom i PR Narodnog muzeja u Beogradu

Foto: Dušica Stojanović

Tokom jednogodišnjeg iskustva u programu „Kreativno mentorstvo“ dobila sam mogućnost da steknem nova znanja i mnogo značajnih poznanstava, od kojih su neka već rezultirala uspostavljanjem saradnje i partnerstava, dok druga nose značajan kreativni potencijal za budućnost. Neka slična poznanstva i dobre relacije se svakako odvijaju i u životu mimo ovog, u našoj sredini jedinstvenog programa, ipak u ovom slučaju, Kreativno mentorstvo omogućava i obezbeđuje kondenzovano iskustvo za koje bi možda bilo potrebno i nekoliko godina da bi se steklo na drugačije načine.

Imajući u vidu da kao istoričarka umetnosti radim u Narodnom muzeju, baveći se prvenstvono muzejskom komunikacijom, značajna su mi bila znanja i iskustva iz oblasti marketinga, u čemu mi je od presudnog značaja bila komunikacija sa mentorom Borom Miljanovićem. Dodatna znanja iz oblasti menadžmenta vremena, i tome sličnih veština, direktno su našla primenu u mom svakodnevnom radu. Doslovno, sve vreme odvojeno za angažovanje u Kreativnom mentorstvu, vratilo mi se kao poklon.

?>