Istraživanje: Ljudi više ne veruju da se trud i rad na kraju isplate

Rastući osećaj nejednakosti podriva poverenje i u institucije društva i u kapitalizam, pokazuju rezultati globalnog istraživanja.

Foto: Pixabay

Izvor: ABC

Edelmanov barometar poverenja za 2020. godinu – koji je sada u svojoj 20. godini – otkrio je da mnogi ljudi više ne veruju da će napornim radom pružiti bolji život. Uprkos snažnim ekonomskim performansama, većina ispitanika na svakom razvijenom tržištu ne veruje da će im biti bolje za pet godina. To znači da izgleda da ekonomski rast više ne pokreće poverenje, barem na razvijenim tržištima – unapred uobičajeno.

„Živimo u paradoksu poverenja. Otkako smo pre 20 godina počeli da merimo poverenje, ekonomski rast je podstakao rast poverenja. Ovo se nastavlja u Aziji i na Bliskom Istoku, ali ne i na razvijenim tržištima, gde je nejednakost nacionalnog dohotka sada najvažniji faktor. Strahovi guše nadu, a dugotrajne pretpostavke o napornom radu koji dovodi do pokretljivosti prema gore sada su nevažeće“, rekao je Ričard Edelman, izvršni direktor kompanije Edelman.

Rastuća „provalija poverenja“ između elita i javnosti

Pedeset i šest procenata anketirane globalne populacije reklo je da kapitalizam u svom sadašnjem obliku donosi više štete nego koristi u svetu.Većina zaposlenih (83 procenta) na globalnom nivou zabrinuta je zbog gubitka posla zbog automatizacije, nadolazeće recesije, nedostatka obuke, jeftinije strane konkurencije, imigracije i ekonomije koncerata. Pedeset i sedam posto ispitanika brine se zbog gubitka poštovanja i dostojanstva koje su nekada uživali u svojoj zemlji.

Gotovo dvoje od troje smatra da je tempo tehnoloških promena prebrz. Australija je zabeležila jedan od najvećih padova poverenja u tehnologiju. Australijance je najviše brinuo gubitak posla zbog ekonomije koncerata, praćene recesijom, nedostatkom obuke i stranim konkurentima.


VIDI NA VUGLU: 

Više od 60 odsto studenata u Srbiji pije alkohol, dok trećina puši

„Ok boomer“ ili zašto se stariji ljudi uvek žale na mlade?

Kviz: Koji ste političar


„Studija je takođe otkrila rastuću ‘provaliju poverenja’ između elita i javnosti koja bi mogla biti odraz nejednakosti u prihodima“, rekao je Edelman.

Dok je 65 procenata svetski informisane javnosti (u dobu od 25 do 65 godina, fakultetski obrazovanih, među top 25 procenata prihoda domaćinstva) izjavilo da veruje svojim institucijama, samo 51 procenat masovne javnosti, svi ostali, koji predstavljaju 83 procenta ukupne globalne populacije, reklo je isto.

„Rezultat je svet dve različite stvarnosti poverenja“, piše u izveštaju.

Informisana javnost – bogatija, obrazovanija i česti potrošači vesti – i dalje imaju mnogo više poverenja u svaku instituciju od masovne populacije. Na većini tržišta manje od polovine masovnog stanovništva veruje svojim institucijama da rade ono što je ispravno. Sada postoji rekordnih osam tržišta koja pokazuju velike razlike između ove dve publike – alarmantna nejednakost u poverenju. Nivoi poverenja među informisanom javnošću u Australiji bili su na nivou od 68 procenata, daleko više od 45 procenata zabeleženih među masovnom populacijom.