GRETA NIJE JEDINA: DECA KOJA SU USTALA PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

GRETA NIJE JEDINA: DECA KOJA SU USTALA PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Greta Tunberg nije jedina, ima još 15 saboraca. Evo ko su.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

Izvor i foto: Children vs Climate Crisis


Njih je šestnaest, svako od njih je i dalje dete. Žive hiljadama kilometara udaljeni jedni od drugih, ali su se zato odlučili da zajedno podnesu zahtev Komitetu Ujedinjenih nacija za prava deteta da bi ukazali da pet vodećih svetskih ekonomskih sila ne rade ništa po pitanju klimatskih promena.


Aleksandrija Viljasenjor (Sjedinjene Američke Države)



„Prisiljena sam da organizujem revoluciju umesto da radim stvari kao ostali klinci.“

Pre manje od godinu dana, ova četrnaestogodišnjakinja koja živi u Njujorku, među prvima je videla kako klimatske promene utiču na živote ljudi. Bila je u poseti rodnom gradu Dejvis, u Kaliforniji u novembru 2018. godine, kada je jedan od najsmrtonosnijih požara zahvatio poršinu od 153.336 hektara, uništivši gotovo 14.000 domova i usmrtivši oko 85 ljudi. Ovo strašno iskustvo navelo ju je da progovori o posledicama klimatskih promena. Inspirisana Gretinom borbom, počela je sa protestima ispred Ujedinjenih nacija, gde je svakog petka od 14. decembra 2018. godine držala transparent „School Strike 4 Climate“. Postala je vođa učeničkih štrajkova zbog promene klime u Sjedinjenim Američkim Državama, a pokrenula je i svoju neprofitnu omladinsku organizaciju Earthuprising.org.


Karl Smit (Sjedinjene Američke Države)




„Ako bi nas svetski lideri saslušali, deca bi mogla da promene nešto u ovom svetu.“

Sedamnaestogodišnji Karl Smit član je autohtonog plemena Lupiak. Ono je bilo poznato po lovu i ribolovu. To je bio sastavni deo njihove tradicije i kulture. Međutim, klimatska kriza je sve to poremetila. Sve veće temperature u svim sezonama su učinile ribolov nemogućim. Sve ove promene znače za Karla promenu načina života.


Katarina Lorenco (Brazil)





„Ovo je naša budućnost i svetski lideri bi trebalo da nas čuju. Ako ne učine ništa kako bi zaustavili klimatske promene, to će uticati na našu budućnost.“

Katarina živi u Salvadoru, u Brazilu, provodeći dosta vremena na brazilskim plažama. Osetila je na svojoj koži porast temperature. Suše su velike, te pogoršavaju šumske požare i uzrokuje nestašice vode. Do nestašice često dolazi bez upozorenja lokalnih vlasti, i to može potrajati dan ili dva. Katarina je zabrinuta zbog ekstremnih temperatura i promenljivog vremena, stoga poziva sve vodeće svetske lidere da poštuju prirodne limite i resurse planete Zemlje.


Kjara Sači (Argentina)




„Očajna sam, ali ne u smislu da sam tužna. Besna sam. Mi, deca, sami smo u ovome jer nema mnogo odraslih koji će da preduzmu bilo šta.“

Kjara je čitav život živela u Haedu, delu Buenos Airesa. To mesto obično ima vruća leta, hladne zime i umerene padavine. Međutim, u poslednje vreme umerena klima postala je ekstremna, sa nedeljama intenzivnih vrućina u leto i ledenim periodima tokom zime. Ponekad neobične vrućine budu i usred zime. Takvo ekstremno vreme ju je prestrašilo. Plaši se šta će budućnost donesti pod uticajem klimatske krize, ali upravo sve to što proživljava inspirsalo ju je da govori o opasnim uticajima takvih naglih promena.


Greta Tunberg (Švedska)


„Klimatske promene nisu samo promena vremena. One znače i nedostatak hrane i vode, neizdrćive uslove za život i izbgeglice zbog svega toga. To je strašno.“

Kada je Greta Tunberg imala osam godina, u školi je gledala dokumentarac o nečemu što se zove „klimatske promene“, za koji se seća da je prestrašio sve u njenom razredu. Kad je dokumentarni film završen, činilo joj se da su njeni drugovi i drugarice ubrzo na to zaboravili, a njihove brige preusmerile na manje egzistencijalne probleme. Ali, za Gretu, kada je shvatila šta je klimatska kriza, ona nije mogla da se zaustavi da razmišlja o tome; prestala je da jede, da govori, pala je u depresiju. Na kraju je Greta potražila sve informacije koje je mogla pronaći o klimatskim promenama i njenim uzrocima, te je počela da menja svoje navike. Greta se okrenula aktivizmu. U avgustu 2018. godine, tokom školskih časova, počela je da protestuje ispred švedskog parlamenta uz slogan „Skolstrejk for Klimatet“ („School Strike for Climate“). Greta je nastavila da štrajkuje svakog petka, nadahnuvši stotine hiljada dece širom sveta da slede njen primer.


Elen-An (Švedska)


„Irvasi su naš život. Doslovno sve. Živimo s njima, ali i živimo od njih. Ne mogu da zamislim život bez njih“, kaže majka Elen-An, Suzana Riko.

Elen-An je deo zajednice Sami u Švedskoj, koja već hiljadama godina živi i čuva irvase u arktičkim regijama na kojima se danas nalaze Norveška, Švedska, Finska i Rusija. Oba njena roditelja su stočari. I Elen-An želi da bude stočarka kad odraste.

U poslednje vreme, pojačano zagrevanje i kiše predstavljaju direktan rizik za takav način života. Ove promene ugrožavaju snabdevanje zimskom hranom stvarajući neprobojan ledeni pokrov na vrhu lišajeva i mahovine neophodne za opstanak irvasa tokom zime. Klimatske promene prete preživljavanju ove zajednice. Zato se majka Elen-An brine kakav će život biti njenom detetu i budućim generacijama.


Iris Dukesn (Francuska)




„Ljuti me to. Oni bi trebalo da budu naša vlada, da nas štite, a ne mogu da shvate da, će ih manje koštati ako sada reaguju.“

Prvo leto ove šenaestogodišnjakinje bilo je najtoplije leto u Evropi od 1540. Imala je tri meseca kada je smrtonosni toplotni talas 2003. godine progutao Francusku i postao jedan od najgorih vremenskih događaja u istoriji kontinenta, ubivši oko 70.000 Evropljana, od kojih 15.000 samo u Francuskoj. Pošto su od toplotnog talasa najugroženiji stari, deca i nemoćni, Irisini roditelji bili su uplašeni da će da izgube devojčicu zbog vrućine. Kako je Iris odrastala, Bordo je nastavio da doživljava klimatske promene izazvane ekstremnim temperaturama. Iris svakodnevno razmišlja o tome, često se osećajući nemoćna i izdana od vlasti. Plaši se šta će budućnost da nam donese.


Rajna Ivanova (Nemačka)




„Odrasli nisu morali da se suoče sa svim problemima sa kojima se sada suočavamo jer u svom detinjstvu nisu morali da razmišljaju o ovakvim posledicama.“

Rajna Ivanova je petnaestogodišnjakinja koja je odrasla u Hamburgu. Ovog leta Nemačka je zabeležila najvišu temperaturu od 40,5 stepeni. Za Rajnu, ovaj toplotni udar učinio je da njene neklimatizovane učionice budu nepodnošljive za boravak, poremetivši časove i koncentraciju. Posledice klimatskih promena narušavaju njen svakodnevni život. Ona i njene mlađe sestre brinu o porastu temperature. Rajna pokušava da ublaži brige svojih malih sestara, mada postaje emotivna kad razmišlja o klimatskoj krizi, jer zna da će na nju i drugu decu u svetu najviše uticati.


Raslen Jubali (Tunis)



„Naša dužnost je da učinimo sve što možemo da sačuvamo planetu i da živimo u sigurnijem svetu.“

Pre sedam godina, porodica sedamnaestogodišnjeg Raslena Jubalija preselila se u Tabarku, mali primorski gradić u blizini granice s Alžirom. Tabarka je poznata po svojoj prirodnoj lepoti, plažama, živahnim koralnim grebenima i velikim šumama. Tabarka obično ima blaga i suva leta, kišne i hladne zime, ali Raslen je zabrinut jer se klima u Tabarki značajno promenila u poslednjih nekoliko godina: leta su postala izuzetno vruća, sa temperaturama većim od 40 stepeni. Požari su česti i sve rašireniji. Samo prošle godine, požar je bio preblizu njegovog doma; doduše, kuća mu je bila pošteđena, ali drugim komšijama nije.


Debora Adegbile (Nigerija)


„Reći ću svetskim liderima da obrate pažnju na vapaj njihovih građana o posledicama klimatskih promena.“

Dvanaestogodišnja Debora Debi Adegbile je živela ceo svoj život u Lagosu u Nigeriji. Uobičajeni tropski grad je doživeo značajne promene zbog klimatskih promena. U Lagosu je bila sezona kiše koja je uglavnom trajala od aprila do septembra, ali sada traju i do decembra. Svaki put kada je kiša u Lagosu – poplava je. Sve to uzrokuje velike logističke i zdravstvene probleme. Postaje teško za hodanje ili vožnju automobilom, a poplava postaje toliko velika da Deborini roditelji moraju da nose nju i braću do škole. Kao rezultat ovih promena, Debi je postala zagovornica za zaštitu okeana. Razgovarala sa zakonodavcima u Sakramentu u Kaliforniji, zalažući se za smanjenje upotrebe plastike koja utiče na okeanske i morske vrste kraj obale Lagosa.


Ajaka Melithafa (Južna Afrika)




„Kao društvo imamo šansu da promenimo stvari.“

Sedamnaestogodišnja Ajaka Melithafa živi u Ersteu, na periferiji Kejp Tauna, u provinciji Zapadni Kejp u Južnoj Africi. Njena majka radi kao poljoprivrednica na zapadnom rtu, gde su suše ugrozile njene prihode. Jer ako nema vode, oni ne mogu da sade ili da hrane stoku. Između 2017. i 2018. godine, Ajaka je zajedno sa svim stanovnicima Kejp Tauna doživela težak period ozbiljnih nestašica vode. Promene oko nje dovele su do toga da je Ajaka postala posvećena aktivistkinja u svojoj zajednici. Ona je deo inicijative 'Project 90 by 2030'. Ajaka deli svoje znanje i iskustva o klimatskom aktivizmu sa ljudima u svojoj zajednici.


Ridima Pandi (Indija)



„Hoću bolju budućnost. Hoću da sačuvam moju budućnost. Našu budućnost. Želim da sačuvam budućnost sve dece i svih sledećih generacija.“

Pre šest godina, Ridima Pandi preselila se sa porodicom iz Nainitala u severni grad Haridvar, poznat kao "sveto područje" u Indiji. Svake godine u julu se održava festival pod nazivom Kanwar Yatra, u blizini svete reke Gang. Ali, u poslednje vreme je vruće i u letnjim i u zimskim mesecima. Visoe temperature prete reci koja se sada suočava sa smanjenjem vodostaja zbog nedavnih suša. A kada pada kiša – pada previše jako. Sve jače kišne oluje plave lokalnu infrastrukturu. U 2013. godini Ridima i njena porodica doživeli su jednu takvu razarajuću, kišnu oluju, koja je rezultirala poplavom i mnogim žrtvama.


Karlos Manuel (Palau)




„Svi imamo pravo da uživamo na ovoj planeti i to pravo bi trebalo da branimo. Naša generacija pokušava da spreči klimatske promene za buduće generacije.“

Karlos i njegova porodica su se pre 9 godina preselili sa Filipina u Palau. Njegova najdraža uspomena u Palauu jesu oni dani koje je provodio na plaži sa porodicom i društvom. Karlos je prvi put saznao za klimatsku krizu u devetom razredu, i počeo je da shvata da su promene koje je primetio u Palauu deo veće, globalne nevolje, uključujući povećanje temperature, porast nivoa mora i ekstremne oluje.


Litokne Kabua (Maršalska ostrva)



„Klimatske promene su prva stvar koju vidiš napolju. To se dešava i to ne možeš da ignorišeš.“

On je šenaestogodišnji građanin Maršalskih ostrva čija je porodica oduvek živela na ostrvu Ebej. Njegova je kuća udaljena dve minuta hoda od vode, a odrastao je poštujući glavnu ulogu okeana u njegovom životu i zajednici. Njegova porodica se uvek oslanjala na okean kao izvor hrane, ali i vezu sa ostalim ostrvima gde im žive ostali članovi familije i prijatelji. Međutim, klimatska kriza preti načinu života ljudi na Maršalskim ostrvima. Litokne zna da njegov dom i ostrva neće večno da traju zbog ubrzanog porasta nivoa vode.


Dejvid Ekli III (Maršalska ostrva)




„Osećam se pogubljeno. Ne želim da mislim o klimatskim promenama jer me plaše, ali ipak nekoliko puta dnevno pomislim na njih.“

Dejvidov dom, tradicija i način života su u opasnosti. On i njegova porodica prilično često razgovaraju o klimatskim promenama: teško je izbeći temu kada možete videti uticaje klimatskih promena, koje dižu nivo okeana. Dejvidova porodica se pita da li će se morati da se odesli iz svog doma, što njega zapravo i brine, budući da želi da živi na Maršalovim Ostrvima kad odraste.


Ranton Andžain (Maršalska ostrva)




„Ne želim da budem pod vodom. Želim da buduće generacije iskuse ono što sam ja iskusio; želim da iskuse život na Ebeju. Ipak, rastužuje me to – želim da prožive iste stvari kao što sam i ja.“

Ranton Andžain većinu svog života je živeo na Ebeju na Maršalovim Ostrvima. Renton kaže da mu je odrastanje obeležilo plivanje i ribolov svaki dan. Međutim, uticaji klimatskih promena su žestoki. Sve veća vrućina dovela je do češćih izbijanja denge, zaraze koju šire komarci, poznatije kao „groznica kostiju“ zbog bola koji može da prouzrokuje. Zbog izbijanja denge tokom leta 2018. i 2019. godine vlada je proglasila vanredno stanje. Ranton se brine šta će klimatske promene značiti za njegovu budućnost jer zna da klimatske promene ugrožavaju njegov način života i njegov dom.


?>