Digitalni rad: Svetla budućnost ili kobna sudbina

Ako živite u Srbiji u 2019. malo je poslova koje možete da radite, a da u sebi ne uključuju reč „digital“. U nekom najopštijem značenju, to bi značilo da radite nešto što ima veze sa internetom. Ne samo za one koji su odrasli uz internet, već i mnogo starije, kako se kreću tokovi tržišta u Srbiji, tako nam sve više postaje verovatnija opcija da svi kolektivno digitalno firlensujemo.

Piše: Jovana Netković (jovana.netkovic@vugl.rs)

Sveopšta besparica, visoka stopa nezaposlenosti, kao i loši uslovi (čitaj poslodavac može da te izrabljuje kako hoće, jer „ako ti nećeš a radiš, ima ko će“) a ukoliko imate posao, relativno solidan, plate ne mogu da stignu da rastu ni do pola stope kojom rastu troškovi života u Srbiji – sve to nas je preusmerilo na prinudno kreativno razmišljanje po pitanju zaposlenja.

Dvadesetpetogodišnja Nataša ima mogućnost da izabere klasičan „stalni posao“ u porodičnoj firmi, gde bi imala standardno radno vreme od osam sati i doprinose, ali ipak bira, za sada da kombinuje frilens i redovni posao. Frilensujući bavi se medijima i ivent menadžmentom.

„Pitanje na koje me najviše mrzi da odgovaram jeste čime se baviš u životu? Odgovor je kompleksan jer uključuje istoriju mojih zvanja i neformalnog obrazovanja, kao i miks posla sa stalnim radnim vremenom i frilensa. Volim frilens da prevedem kao slobodna strelkinja, jer suštinski ti u ruci i imaš luk i strelu konstantno i tražiš svoje mete“, kaže Nataša.

Fiksno radno vreme za nju je bilo sinonim za monotoniju i ubijanje slobode, a onda je izašla na tržište rada gde su je čekali porezi i doprinosi.

„Ako radiš isključivo na ugovore o autorskom delu, kad frilensuješ, porezi ti pojedu, bez šale, pola honorara. Dakle stalan posao znači stalnu i sigurnu platu svakog prvog, izmiren dug prema državi, rutinu, vezanost za kancelariju i papire (u mom slučaju). S druge strane, tezge su izvrstan dodatni izvor prihoda, svaki honorarni posao je izazov na svoj način, upoznaješ i sarađuješ s novim ljudima, možeš sama sebi da organizuješ satnicu, kao i da, najčešće, radiš od bilo kuda, što je baš bonus ako voliš da putuješ. Produktivnost se meri rezultatima, a ne normom radnih sati“, naglašava Nataša.

Većina digitalnih radnika u Srbiji, ipak uglavnom radi od kuće. Do sada verovano imate u svom okruženju ljude koji ustaju u pet ujutru da bi držali časove engleskog Japancima i Kinezima preko Skajpa, neke dizajnere, programere ili prosto ljude koji popunjavaju neke tabele za stranu klijentelu preko platformi kao što su UpWork, Freelancer, People per Hour i druge. Svi ti ljudi su digitalni radnici, jer za sav posao koji obavljaju nije potrebno da bilo šta rade u oflajnu.

source: imgur.com

(FOTO: Libreshot)

„Ako radiš isključivo na ugovore o autorskom delu, kad frilensuješ, porezi ti pojedu, bez šale, pola honorara. Dakle stalan posao znači stalnu i sigurnu platu svakog prvog, izmiren dug prema državi, rutinu, vezanost za kancelariju i papire (u mom slučaju).“

Srbija dominira kad je u pitanju broj ljudi koji radi na ovim navedenim platformama. Istovremeno, u članku koji se bavi procenom veličine globalnog tržišta onlajn frilensinga za 2018. godinu (AnalyticsHelp, 2018) navodi se da Srbija zauzima jedanaesto mesto u svetu po broju digitalnih radnika i time smo zemlja u kojoj je digitalni rad najrasprostranjeniji po glavi stanovnika. Dakle, Srbija ima 3.52 digitalna radnika na 1000 stanovnika, prema ovom izvoru, dok na primer u Sjedinjenim Američkim Državama je taj broj 1.72 radnika na 1000 stanovnika, a znamo da je SAD stecište digitalnih radnika.

Ova brojka bila je glavni motiv za pokretanje istraživanja „Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?“ koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika. Ovo je prva studija takve vrste u Srbiji i objašanjava ko su ti digitalni radnici iz Srbije i kakav je njihov socio-ekonomski položaj. U isto vreme, ovo eksplorativno istraživanje se bavi i sagledavanjem poštovanja principa dostojanstvenog rada u Srbiji u kontekstu digitalnog rada i digitalizacije.

Istraživanje prvo definiše šta je to uopšte digitalni„masovni“ rad -– plaćeni rad na daljinu u kojem se poslodavac nužno ne nalazi, niti je registrovan, u istoj zemlji kao i radnik. On obuhvata obavljanje niza specifičnih zadataka – šljake (eng. gigs) bez naznaka dugoročnog zaposlenja. U te zadatke, osim časova engleskog za Kineze, ili pisanje eseja američkim srednjoškolcima, za koje nije potrebno neko obrazovanje, spadaju i oni složeniji, koji traže da ste zapravo i školovani za to. To su usluge iz oblasti IT-a, pisanja i prevođenja, prodaje i marketinga, advokatskih, finansijskih, konsultantskih, itd.

Pošto se sve odvija virtuelno, preko platformi, one nekako preuzimaju ulogu poslodavca, kako se navodi u istraživanju. One mogu da propisuju procedure za obavljanje posla, „deluju kao ekonomski aktivni subjekti koji stiču profit, odlučuju ko i pod kojim uslovima može biti angažovan, odnosno prestati da radi, i naposletku, obavljaju knjigovodstvene funkcije“. Ipak, mana je to što platforme ne nude mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa.

Trendovima porasta interesovanja za frilens i uslovima u kojima rade digitalni radnici u Srbiji bavi se i urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković.

„Ima više razloga zašto je frilens toliko popularan kod mladih u Srbiji. Prvi je svakako velika nezaposlenost mladih koji su završili fakultete ili koji još studiraju. Pred njima se često nalazi izbor da budu nezaposleni ili da van svoje struke rade malo plaćene fizičke poslove preko omladinskih zadruge i tako obično počinju kao frilenseri. Takođe, tu je i deo onih koji su sami izabrali da uđu u te vode, a to su uglavnom bolje plaćene profesije programera i dizajnera“, kaže Miloš.

Srbija ima 3.52 digitalna radnika na 1000 stanovnika, prema ovom izvoru, dok na primer u Sjedinjenim Američkim Državama je taj broj 1.72 radnika na 1000 stanovnika, a znamo da je SAD stecište digitalnih radnika

Bez obzira na popularnost, on ističe i bitne nedostatke frilensniga, kao što je to da većina frilensera radi „na crno“, pa samim tim nemaju staž, zdravstveno osiguranje, a ni druga prava iz radnog odnosa. Takođe poslodavac im je van Srbije pa se ne može mnogo da se utiče na cenu rada, kao ni na to da će „poslodavac“ odgovarati ako im ne uplati dogovoreni novac. Frilens rad nije regulisan zakonima u Srbiji pa su frilenseri prinuđeni da biraju između opcije da se registruju kao preduzetnici kako bi „ušli u sistem“ ili da rade „na crno“. Registrovanjem preduzetničke radnje frilenseri postaju poslodavci sami sebi što je još jedan apsurd našeg zakonodavstva, smatra on.

Miloš, kao mlad čovek i sam ima prijatelje koji rade i kao frilenseri i kao „standardno zaposleni“.

„Neki od njih su uzeli najbolje iz oba sveta tako što imaju preduzetničke radnje i stalne klijente iz Zapadne Evrope i SAD za koje rade putem interneta. Dok neki od njih rade stalno u kompanijama, a dodatno frilensuju, i sami kažu da ne bi mogli da puno radno vreme rade kao frilenseri sa čime se i sam slažem”, kaže on.

Frilens i rad preko interneta će sigurno biti sve popularniji i češći vid rada i zato bi naša država trebala da reguliše ovu oblast, smatra on.

„U istraživanju Gig ekonomija u Srbiji: ko su digitalni radnici i radnice u Srbiji i zašto rade na globalnim platforamama“ Centra za istraživanje javnih politika, naveden je primer frilenserskih zadruga koje obavljaju administrativne poslove za frilensere i prijavljuju ih na osiguranje kako bi se smatrali zaposlenima. U Srbiji postoji nešto slično kod omladinskih zadruga koje se koriste za ‘oflajn’ rad, ali se one često zloupotrebljavaju. Naša država bi trebalo da se ugleda na takve pozitivne primere iz inostranstva i da ih prilagodi našim uslovima“, kaže Miloš.

Ipak, uz sve mane, kroz digitalni rad se, za sada u Srbiji može više zaraditi. Za frilensere prosečna bruto zarada iznosi oko 120.000 dinara mesečno u poređenju sa 68.000 dinara, koliko je bila prosečna bruto plata u Srbiji u julu 2018. kada je anketa Centra sprovedena. Među digitalnim radnicima koji su registrovani kao preduzetnici, očekivano najbolje zarađuju IT-evci, u proseku 196.000 bruto. Takođe, ono što je zanimljivo za u ovom istraživanju, je to da je pokazalo da postoje rodne razlike u primanjima jer više od 50% anketiranih žena privređuje 60.000 dinara bruto u poređenju sa više od 50% muškaraca koji mesečno zarade 100.000 dinara bruto, a kao i u svetu oflajna, žene su zastupljenije u sektorima koji su tradicionalno manje plaćeni i unapred okarakterisani kao ženski.