Da li je Niš tako dobar za život mladih

„Skoro otvorene fabrike služe za zapošljavanje partijskog kadra, koji bi radio u uslovima eksploatacije radne snage. Ja sam po struci sociolog, i za nas u Nišu potreba ne postoji, pa je većina mojih kolega otišlo iz grada i radi ili u struci, ili su se preorijentisali na nešto drugo“

Piše: Nemanja Stevanović

// Foto: Nemanja Stevanović

 

Niš je nekada imao dva giganta – elektronsku i mašinsku industriju. Imao je i tablu na ulazu „Dobrodošli u grad elektronike“ koja više ne stoji, već putnike dočekuju strane fabrike u kojima se radi za manje od zvanične prosečne plate u gradu. Ipak, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte Niša nedavno je završila kampanju „Niš – dobro mesto za život“.

„Kampanja ’Niš – dobro mesto za život’ je deo veće promotivne akcije čiji je cilj da građanima Niša i gostima našeg Grada predstavi Niš kao dobro mesto pre svega za strane, a onda i domaće investicije u privredu“, rekli su iz Kancelarije i dodali da „putem kreativnih rešenja žele da predstave rezultate koji su doveli do otvaranja velikog broja novih radnih mesta, pre svega za naše mlađe sugrađane“.

Na osnovu toga – raznih manifestacija, gastronomije, turizma i povećanog broja aerodromskih putnika – dodaju da „su izvukli argumente koji stoje iza slogana da je Grad Niš dobro mesto za život, za rad“.

Jedan deo kampanje fokusirao se i na predstavljanje stranih direktnih investicija, tačnije fabrika koje su otvorene u Nišu. Ipak, kao Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte u kontaktu je i sa mladim preduzetnicima. Iako su u pitanju mali biznisi, njih u ovoj kampanji nije bilo.

Gledano iz ugla marketinških poruka trebalo je u komunikaciji istaći veće investitore u prvi plan, jer oni zapošljavaju veliki broj ljudi i imaju značajna finansijska ulaganja“, odgovaraju iz KLERP-a, ali dodaju da „će se fokusirati na projekte mladih preduzetnika i srednjih kompanija, naročito iz IT industrije“.

 

Šta kažu mladi?

Dvadetdvogodišnja Jovana, studentkinja žurnalistike, kaže da „Kancelarija prikazuje ‘neki novi Niš’ koji ona ne poznaje i ne prepoznaje jer mladi žele da odu u inostranstvo, a oni koji u tome ne uspeju osuđeni su da traže mesto na tržištu rada i budu uporni“.

„Takvim mladim ljudima Niš treba da bude bolje mesto za život, što bi značilo i da treba da im se omogući podrška pri pronalaženju radne prakse, prvog zaposlenja ili drugi vid edukacije koji će im pomoći u daljem životu da budu konkurentniji na tržištu rada“, pojašnjava Jovana.

Ipak, ona kaže da je Niš dobro mesto za život za one koji imaju stalne prihode, ali ipak je potrebno da se lokalne institucije više pozabave mladima kako bi se održala ta floskula koju su upotrebili u kampanji.

Ni tridesetogodišnji fotograf Ivan se ne slaže sa Kancelarijom iz više razloga, a jedan je da svršeni studenti nemaju radno mesto de će pokazati stečena znanja.


„Skoro otvorene fabrike služe za zapošljavanje partijskog kadra, koji bi radio u uslovima eksploatacije radne snage. Ja sam po struci sociolog, i za nas u Nišu potreba ne postoji, pa je većina mojih kolega otišlo iz grada i radi ili u struci, ili su se preorijentisali na nešto drugo“, ističe sagovornik za Vugl.

On navodi da „mladi uglavnom sada koriste svoja znanja i veštine na interenetu i tako zarađuju za život, ali da pošto nemaju podršku institucija mahom odlaze iz grada, države jer su cenjeniji i plaćeniji nego u Nišu“.

Sa druge strane, dvadesetsedmogodišnja Jelena došla je 2011. godine u Niš kako bi studirala.

„Iako sam došla pre skoro deset godina, nemam neku adekvatnu potku sa kojom bih uporedila dve sredine, na primer. Sa mog trenutnog stanovišta, uz neke moje kriterijume za ‘dobar život’, čini mi se da bi prevagnulo to da Niš nije baš dobro mesto za život“, navodi ona.

 

Posao? Koji posao?

Ivan je godinama u Nišu radio kao fotograf frilenser za beogradske portale, a uporedo je i predavao engleski onlajn. Međutim, nakon selidbe u Beograd, dobio je priliku za prvi pravi ugovor o radu koji u Nišu nije ni očekivao.

„Ugovor o radu očekuju mnoge moje kolege iz Niša, jer posao fotoreportera nije ni lak ni jednostavan, a onlajn mediji se i te kako oslanjaju na fotografiju, pa bi lepo bilo videti da kolege budu zaposlene za stalno u uslovima koji odgovaraju njihovom angažovanju“, otkriva nam Ivan.

Ni Jelena ne radi u struci ako se ne računa volonterski rad u jednoj organizaciji. Međutim, posao kojim se finansira jeste onlajn profesor engleskog jezika. Ipak, ona navodi da se nije ni angažovala da nađe posao u struci jer je mnogo njenih kolega na birou.

Iako u drugačijem kontekstu, Jovanin posao u nevladinoj organizaciji redak je primer posla u kome može da primeni direktno znanje sa fakulteta. Sa druge strane, ne krije da bi prihvatila ponudu za posao u struci koji podrazumeva ugovor o radu.

 

Kako da Niš bude dobar za život?

Sve troje sagovornika smatraju da niške institucije ne pružaju dovoljno podrške mladima, pa su prinuđeni da se oslone na sebe i svoje znanje. IT zajednica i mladi mali preduzetnici su korak ka razvijenijoj ekonomiji grada, ali im je potrebna podrška.

„Znajući kako se barata projektima i novcem koji grad deli, bilo na medijskim konkursima ili na bilo kojim drugim konkursima, ostaće sve na principu ’u se i u svoje kljuse’“, napominje Ivan.

Kako sama prizaje, Jelena nema kontakt sa reprezentativnim predstavnicima mladih, ali vidi da ograničeni broj njih ima podršku koja je političke prirode.

Ovaj drugi deo mladih, zapravo, nema ni perspektivu ni podršku jer su ovi politički mladi uzeli sve“, navodi ona.

Jovana, pak, zaključuje da će se mladi snaći jer ih je dovoljno ambiciozno, vredno i kreativno, ali da u Nišu nema perspektive za takve ljude upravo zbog manjka podrške.

„Kao što nam institucije rade svoj posao tako pružaju i podršku mladima! A posle se pitamo zašto nam mladi sa završenim fakultetima rade u kineskim prodavnicama i kafićima?“, zaključila je ona.