Da li Fejsbuk i Instagram zaista utiču na naše mentalno zdravlje

„Zapamtite da imate kontrolu nad načinom na koji koristite društvene medije, koliko vremena trošite [na njih] i sa onim što konzumirate i sa čime se bavite“

Foto: Pixabay

Izvor: Vogue

Netfliksov dokumentarni film „The Social Dilemma“ prikazuje distopijsku sliku društvenih medija, tvrdeći da je sveprisutna tehnologija Silicijumske doline sada egzistencijalna pretnja čovečanstvu. Proveli smo poslednju deceniju u finom podešavanju njihovih sada veoma pametnih algoritama,  blistavi umovi koji stoje iza Fejsbuka, Instagrama i TikToka, među ostalim dominantnim platformama, privukli su nas njima. S obzirom na to da prosečna odrasla osoba, širom sveta, provodi dva sata dnevno na društvenim mrežama, a prosečni američki tinejdžer i do devet sati, istraživanje procenjuje da zavisnost od društvenih medija sada pogađa gotovo pola miliona ljudi širom sveta. Ali koliko su socijalni mediji zaista loši za naše mentalno zdravlje?

Naime, film tvrdi da su društveni mediji izazivaju zavisnost, kao i da su manipulativno dizajnirani na osnovu onoga što se naziva modelom privlačenja pažnje kako bi se kontrolisalo naše ponašanje, i kako bismo nastavili da skrolujemo, tražeći još. Pritom iskorišćava našu ljudsku želju za povezivanjem i validacijom drugih, donoseći nam dopaminski udarac svaki put kad dobijemo lajk ili odgovor. To može dovesti, kako tvrdi dokumentarac, do čitavog niza negativnih emocija, koje nas vraćaju na društvene medije radi brzog rešenja.

Kao takvi, društveni mediji postaju vrsta digitalne cucle, neprilagođene strategije suočavanja koja se koristi kad god se osećamo usamljeno, nelagodno ili tužno. Kao što tvrdi glavni junak filma Tristan Haris, bivši Gugl dizajner i osnivač Centra za humanu tehnologiju, ovo je ogromna opasnost za naše mentalno blagostanje – i samo će se povećavati zbog nedostatka propisa za ove kompanije.

Strah od nepoznatog

Iako je hiperbolično kadriranje dokumentarca ubedljivo, strah od novih tehnologija nije ništa neobično.

„Prirodno je biti zabrinut za bilo koju novu tehnologiju koja dostiže određeni nivo popularnosti u društvu, a tako takođe biti zabrinut za društvene medije“, kaže za „Vogue“ Ami Orben, istraživač sa Univerziteta u Kembridužu na Emanuel koledžu. Ali da li su naše brige, ipak, pogrešno postavljene?

Stope mentalnih bolesti u zemljama sa visokim dohotkom su u porastu, a to je u korelaciji sa povećanom upotrebom društvenih medija, ali korelacija nije nužno jednaka uzročnosti.

„Čini se da je korelacija između društvenih medija i mentalnog zdravlja približno ista kao i korelacija između jedenja krompira i mentalnog zdravlja: ​​mala i slaba“, kaže Pol Marsden, ovlašćeni psiholog u Odeljenju za kiberpsihologiju britanskog psihološkog društva.

Orben nudi nijansiraniju interpretaciju, tvrdeći da je veza između mentalnog zdravlja i socijalnih mreža „složena, dvosmerna i individualna“. Na to jako utiče ono što radimo i zašto to radimo, a ne samo vreme koje provodimo. Ovo potonje tumačenje objašnjava zašto su istraživanja na tu temu toliko pomešana. Tamo gde su neke studije pronašle slučajeve kada upotreba društvenih medija može doprineti lošem mentalnom zdravlju, druge su utvrdile da nema efekta, dok su neke čak pronašle dokaze koji podupiru ideju da to može poboljšati mentalno zdravlje, verovatno smanjenjem usamljenosti i poboljšanjem samopouzdanje.

Digitalna zavisnost

Kritika u filmu „Social Dilemma“ dolazi u zanimljivo vreme kada više nego ikad zavisi od zavisimo od digitalnih načina povezivanja.

„Društveni mediji mogu da naprave pustoš sa našim samopouzdanjem, ali takođe mogu da se osećaju manje usamljenima i povezanima“, objašnjava Tabita Goldstob, predsedavajuća vlade Ujedinjenog Kraljevstva za A.I. i autor knjige „Kako razgovarati sa robotima: Vodič za devojčice u budućnost kojom dominira A.I.“. Kako su mnogi od nas prisiljeni na socijalnu distancu, pronašli smo spas u sposobnosti društvenih mreža da nas održavaju povezanima sa svojim voljenima. U nedostatku fizičke interakcije, naučili smo nove virtuelne jezike – deljenje tekstova, mimove i emodžije – sa prijateljima, porodicom i kolegama koji mogu samo da poboljšaju naše kolektivno mentalno zdravlje.

Ako pogledamo kovid-19, društveni mediji su bili ključni u povezivanju istomišljenika. Odigrali su i fundamentalnu ulogu u različitim oblicima osnovnog aktivizma – Black Lives Matter ili pokreta #MeToo – koji su prouzrokovali neke od najvažnijih društvenih promena koje smo videli u prethodnih par godina.

Na isti način, rast internetskih zajednica zajedničkih interesa pozitivno je uticao na mentalno stanje nekih ljudi. Na primer, istraživanje pokazuje da socijalni mediji mogu pomoći marginalizovanim tinejdžerima – poput onih koji su neuroraznoliki, ili se identifikuju kao deo LGBTQ+ zajednice – da stvore nove društvene konekcije.

„To nas može učiniti da se osećamo delom globalne zajednice sa kojom nikada ne biste mogli da se povežete na isti način pre društvenh medija. Činjenica da ljudi bilo gde u svetu mogu naći nekoga s kim se mogu povezati je prilično čarobna“, kaže Goldstob.

Svakako je potrebno više istraživanja na tu temu, ali konsenzus većine psihologa je da nisu nužno samo platforme društvenih medija, već sadržaj koji konzumiramo, koji imaju najveći uticaj na naše mentalno zdravlje.

„Moramo biti pažljivi prema određenim vrstama sadržaja i određenim pojedincima, ili vremenima u svom životu u kojima smo podložniji negativnim uticajima društvenih medija“, objašnjava Orben. Zapravo, moramo biti kritičniji kada generalizujemo o upotrebi društvenih medija: 20 minuta razgovora sa prijateljima na Mesendžeru nije isto što i 20 minuta gledanja uznemirujućeg sadržaja.

Biti u kontroli

„Zapamtite da imate kontrolu nad načinom na koji koristite društvene medije, koliko vremena trošite [na njih] i sa onim što konzumirate i sa čime se bavite“, kazala je Credok Nađa, istraživačica u Centru za istraživanje izgleda.

Povećavanje naše medijske pismenosti, podizanje svesti o tome kako koristimo društvene medije i kako oni funkcionišu, i kreiranje fidova sa pozitivnim sadržajem sve su strategije koje možemo koristiti za zaštitu mentalnog zdravlja.

„Ako ste svesni da svako od nas pristupa verziji društvenih medija koja je pripremljena da nas podstakne na određene radnje, možete poremetiti ove algoritme aktivnim traženjem alternativnih izvora vesti, prateći ljude i brendove koje ne biste obično. Imate mnogo veću moć nad algoritmima nego što mislite – ne dozvolite da vas oblačić definiše.“, zaključuje Goldstob.