BURNOUT ĆE NAM SVIMA DOĆI GLAVE

BURNOUT ĆE NAM SVIMA DOĆI GLAVE

U znaku rastuće zabrinutosti zbog povećane učestalosti burnouta na radnom mestu, Svetska zdravstvena organizacija nedavno je burnout dodala na spisak fenomena. Njene karakteristike su premor, cinizam, odsustnost i smanjena profesionalna efikasnost na poslu.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)


Izvor: Guardian // Foto: Pixbay


Kerolin King je dosegla do trenutka raskršća u svom životu. Mrzela je svoj posao, ali je uvek nekako probijala tu mržnju, i odlazila ponedeljkom ujutru na posao. Ipak, to jedno ujutro, pre skoro dve godine, više nije mogla to da uradi.

„Kao da nešto ušlo u mene. Telo mi je govorilo da ne idem na posao. Okrenula sam volan i krenula zada“, rekla je ona.

Imala je burnout. Njen posao, kojim se bavila 17 godina, u međunarodnoj proizvodnji gde je rukovodila mnogim sektorima, crpeo je život iz nje.

„Bila sam veoma posvećena poslu. Ali me je dirnulo to kada mi je neko rekao da sam skroz drugačija osoba van svog posla“, istakla je King.

Međutim, ona je pre dve godine dala otkaz i sada ima svoju malu firmu gde radi. A efekti toga su neprikosnoveni.

„Čak i tri meseca nakon ostavke, pomislila sam da i dalje mrzim nedelju, ali onda sam shvatila da zapravo to uopšte nije tačno“, dodala je.

Izveštaj „Centre for Future Work“ iz 2018. godine navodi da je australijski radnici imaju 312 sati neplaćenog prekovremenog. Još jedan izveštaj iz te godine od „Australia’s Biggest Mental Health Check-In“ kaže da jedna trećina zaposlenih u korporativnom sektoru boluje od neke mentalne tegobe.


„Sada se odjednom pojavio taj osećaj da smo konstatno na poslu, iako nismo“, rekao Stjuard Tejlor, osnivač kompanije za obučavanje korporativne otpornosti „Springfox“.

Majkl Liter, profesor industrijske i organizacione psihologije na Viktorija Dikin Univerzitetu, kaže da „ovih dana oni koji imaju puno sati rada, puno su i plaćeni“.

„Nekada su oni koji mnogo rade bili najmanje plaćeni“, kaže Liter.

U znaku rastuće zabrinutosti zbog povećane učestalosti burnouta na radnom mestu, Svetska zdravstvena organizacija nedavno je burnout dodala na spisak fenomena.

Njene karakteristike su premor, cinizam, odsustnost i smanjena profesionalna efikasnost na poslu.

King kaže da je volela svoj posao, dok joj nije došao novi menadžer.

On je stvorio taj osećaj da moje mišljenje uopšte nije bitno, iako sam bila duže vreme u kompaniji“, rekla je King.

Jedna studija Univerziteta u Montrealu na uzorku od 2026 ljudi, gde su polovina bile žene, rađena je četiri godine, i utvrdila da je su žene sklonije burnoutu, budući da imaju mnogo manji autoritet i kontrolu nad poslom od muškaraca.

„Ljudi imaju potrebu za autonomijom. Ne u onom smislu da rade šta hoće, već da urade nešto na svoj način. Kada moj menadžer kaže da se nešto uradi, on to želi odmah da se učini, a ako ja želim drugačiji putem da završim posao, on to ne bi odobrio, i uporno bi me terao da uradim onako kako je on zamislio, iako to baš i nije bilo najbolje“, rekla je King.

Prema njenom viđenju, mnogi su stopili svoj identitet sa svojim poslom.

„Iskreno mislim da se dosta osoba pogubilo, i da im je posao ostao kao jedina stvar koja ih čini značajnim. Ali, zapravo, vi nemate vremena od toliko posla ni da vidite koliko ste nesrećni“, zaključila je ona.


?>