BREGZIT ZA POČETNIKE: KO, ŠTA, KADA, KAKO, GDE?

BREGZIT ZA POČETNIKE: KO, ŠTA, KADA, KAKO, GDE?

Bregzit je opet odložen, svi mediji o tome bruje, ali kako je zapravo došlo do njega, zbog čega se on toliko dugo odlaže i šta će na kraju biti sa njim?

Piše: Jovana Georgievski (jovana.georgievski@vugl.rs)

// Foto: Pixabay



Zašto Velika Britanija napušta Evropsku Uniju, zbog čega raskid toliko traje i hoće li ga uopšte biti?

U junu 2016. godine, 51.9 odsto Britanaca se na referendumu izjasnilo za izlazak iz Evropske Unije (EU). Drama oko postizanja dogovora (Brexit Deal) o uslovima pod kojima bi Velika Britanija trebalo da napustiti EU, čija je članica od 1973. godine, traje već tri godine, a nije izvesno kada i kako će se završiti


Zašto su Britanci glasali za Bregzit?

Prema istraživanju agencije Ipsos-Mori iz 2016. godine, 48 odsto Britanaca smatra da je velika stopa imigracije najveći problem sa kojim se Velika Britanija danas suočava. Između 2001. i 2014. godine, zemlja je zabeležila rast od 200 odsto po broju stanovnika rođenih u inostranstvu, piše „The Economist“.

Prema podacima Centra za praćenje migracija pri Univerzitetu Oksford, između 1991. i 2003. godine, u Veliku Britaniju svake godine imigriralo nešto više od 60.000 ljudi. Srbija se trenutno suočava sa suprotnim trendom: iako nema preciznih podataka o tome koliko je ljudi otišlo iz naše zemlje tokom poslednjih pet godine, procenjuje se da na godišnjem nivou emigrira oko 60.000 ljudi.

Osim imigracije, zagovornici Bregzita žele da „zaštite ekonomiju“ od regulativa slobodnog tržišta koji važe u Evropskoj uniji. Oni veruju da je za dalji ekonomski napredak potrebno da Britanija počne da igra po svojim pravilima.


Zašto još uvek nema dogovora?

Pregovore o uslovima Bregzita do sredine ove godine vodila je bivša premijerka Velike Britanije Tereza Mej. Parlament je triput odbio Brexit Deal koji je predložila Mej.

Osnovna kočnica je pitanje regulisanja granice sa Irskom, koja će nakon Bregzita postati granica Velike Britanije i EU. Irska se graniči sa britanskim entitetom Severna Irska. Iako se Mej zalagala za to da granicu između Severne Irske i Irske treba ostaviti otvorenom za trgovinu — sa time sa nisu svi složili. Većina poslanika smatra da bi otvorena granica sa EU predstavljala prepreku za Veliku Britaniju da razvija ekonomsku saradnju sa drugim zemljama.

Pošto je Parlament triput odbio Brexit Deal koji je predložila Mej, ona je u maju ove godine podnela ostavku.

„Uradila sam sve što sam mogla da ispregovaram uslove Bregzita i da ih Parlament prihvati, ali nisam u tome uspela“, rekla je Mej u oproštajnom govoru.

Pred kraj se rasplakala: „Ja sam druga žena na mestu premijera, ali sigurno ne i poslednja. Odlazim bez zle krvi, a sa ogromnom zahvalnošću što sam imala priliku da služim zemlji koju volim“, rekla je Mej.

Velika Britanija je trebalo da napusti EU 29. marta ove godine. Nakon što su predlozi Tereze Mej odbijeni, rok je pomeren za 31. oktobar. Aktuelni britanski premijer, lider Konzervativne partije Boris Džonson, došao je na vlast obećavajući da će iščupati zemlju iz EU, „sa ili bez dogovora“. On je izneo predlog novog dogovora, koji između ostalog podrazumeva uvođenje carinskih provera na granici sa Irskom. Prema tom dogovoru, za deo robe iz Velike Britanije trebalo bi da budu uvedene carine.

Iako je Džonson u septembru isticao da nema alternative Bregzitu u oktobru, parlament je krajem meseca odbio da uopšte glasa o Džonsonovom predlogu. Naime, parlamentarci smatraju da u ovom trenutku to nije pitanje na koje se može odgovoriti jednostavnim „da“ ili „ne“. Parlamentarci traže da se pre toga usvoje sve prateće zakonodavne mere vezane za Bregzit, a glasanje o dogovoru (Brexit Deal) odloženo je do daljnjeg. Tako je premijer Džonson morao da zamoli EU za još jedno odlaganje. Novi datum za Bregzit je 31. januar sledeće godine.


Šta će možda biti sa Bregzitom?

U ovom trenutku, teško je reći. Prevremeni opšti izbori, koji će odrediti dalji tok Bregzita, zakazani su za 12. decembar.

Možda će Velika Britanija zaista izaći iz EU 31. januara sledeće godine. Ako izađe, to će možda biti sa postignutim dogovorom, a možda i bez dogovora.

Možda će biti organizovan ponovoljeni referendum. U tom slučaju, možda će Bregzit biti otkazan, a možda i neće.

Kako je rekao premijer Boris Džonson, populista i tvrdi zagovornik Bregzita: „Ne postoje katastrofe, postoje samo prilike. Doduše, prilike za nove katastrofe.“

?>