Bombardovanje RTS-a – 20 godina

Pre 20 godina, 23. aprila, tokom NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije bombardovana je zgrada Radiotelevizije Srbije. Poginulo je 16 radnika. Tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović odslužio je desetogodišnju zatvorsku kaznu jer nije preduzeo mere da zaštiti zaposlene.

Nije moralo da bude tako. Presuda Dragoljubu Milanoviću potvrđuje da ima ljudi u Srbiji kojima je bilo poznato da je RTS za NATO legitimni vojni cilj. Ovog jutra, u jutarnjem programu RTS-a rečeno je da je nemoguće da je samo Milanović znao šta će se desiti. Današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je tada savezni ministar informisanja. Međutim, zdrav razum nas upućuje na to da on nije znao da će RTS biti bombardovan: njegova majka Angelina Vučić, novinarka, te noći je bila dežurna urednica i nalazila se u zgradi.

Bombardovanje RTS-a je presedan, jer nikada ni pre ni posle toga nijedna medijska kuća nije proglašena za legitiman vojni cilj.

ŠTA SE DOGODILO

Bombardovanje RTS-a, dok traje dnevnik 18+ (2018)

Tačno u 2 sata i šest minuta, dok je trajao Dnevnik pogođen je deo zgrade u Aberdarevoj. Poginulo je 16 zaposlenih, a još 16 je povređeno. Da će RTS kad-tad biti bombardovan znalo se jer je desetak dana pre početka bombardovanja ova medijska kuća stavljena na listu legitimnig vojnih ciljeva, zbog Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO-a koju je Vlada SRJ donela 8. oktobra 1998. Međutim, neki ljudi znali su i kada će tačno zgrada biti pogođena. Tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti jer nije preduzeo mere da se zaposleni i oprema te noći zaštite i evakuišu. Ima indicija da on nije jedini koji je znao, ali samo je on procesuiran.

Rade Radovanović, koji je u vreme bombardovanja RTS-a bio dopisnik radija „Slobodna Evropa”, rekao je na 10. godišnjicu bombardovanja RTS da ga je istog dana kada je pogođena zgrada pozvao Aleksandar Vučić, tadašnji ministar za informisanje, i rekao mu da on nije znao da će zgrada biti bombardovana, ali da su to znali direktor Televizije Dragoljub Milanović, Jovan Ristić, njegov zamenik, Milorad Komrakov, urednik informativnog programa, Dušan Vojvodić, zamenik urednika informativnog programa, i Dušan Jakovljević, sekretar RTS-a.

Književnik i novinar RTS-a Bojan Bosiljčić svojevremeno je za sajt „Slobodne Evrope” izjavio: „Jovan Ristić pretećim glasom im je pretio da moraju da budu na radnim mestima, da ne sme da im padne na pamet da napuste radno mesto.”

POGINULI

Aleksandar Deletić (30), kamerman

Branislav Jovanović (50), glavni tehničar

Darko Stoimenovski (25), pomoćni tehničar

Dejan Marković (39), stražar

Dragan Tasić (29), električar

Dragorad Dragojević (27), stražar

Ivan Stukalo (33), tehničar

Jelica Munitlak (27), šminka

Ksenija Banković (27), miksanje slike

Milan Joksimović (47), stražar

Milovan Janković (59), mehaničar

Nebojša Stojanović (26), glavni tehničar

Siniša Medić (32), produkcijski dizajn

Slaviša Stevanović (32), tehničar

Slobodan Jontić (54), režiser

Tomislav Mitrović (61), urednik programa

REAKCIJE

Spomenik Zašto u Tašmajdanskom parku (FOTO: MailtrainHellwire/Wikimedia Commons)

Amnesti Internešnal je napad okarakterisao kao ratni zločin. Hjuman Rajts Voč je kritikovao napad obrazloživši da nije bilo razloga da se napadne ceo moderni studio. Nezavisno udruženje novinara Srbije je godine osudilo bombardovanje i dodalo da nema sumnje da su tadašnji režim i rukovodstvo žrtvovali živote 16 ljudi. Porodice žrtava i danas traže potpunu pravdu za svoje stradale. U parku Tašmajdan, u neposrednoj blizini zgrade RTS-a Na spomeniku su uklesana imena 16 radnika RTS koji su poginuli 23. aprila 1999. tokom bombardovanja zgrade državne televizije. Spomenik su podigle porodice stradalih.