400.000 smrti godišnje zbog zagađenja

Najveći postotak smrtnih slučajeva, čak 27 posto, pripisuje se Bosni i Hercegovini, a najmanji na Islandu i Norveškoj, koji iznosi oko devet posto.

Foto: Pixabay

Izvor: IAMEXPAT

Zagađenje vazduha i dalje je jedna od najvećih opasnosti po zdravlje u Evropi, a svake godine više od 400.000 preuranjenih smrtnih slučajeva prouzrokovano je zagađenjem vazduha u Evropskoj uniji, navodi se izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Procena EEA pokazla je da ljudi mahom umiru usled klimatskih promena i zagađenja vazduha. Utvrdili su i da nizak kvalitet životne sredinu doprinosi s 13% odnosno jedno od osam smrtnih slučajeva, piše u izveštaju.

Teret zagađenja i klimatskih promena varira širom Europe, s očitim razlikama između zemalja na zapadu i istoku kontinenta.

„Postoji jasna veza između stanja životne sredine i zdravlja našeg stanovništva. Svi moraju da shvate, brinući se o našoj planeti, da ne spasavamo samo ekosisteme, već i živote, posebno one koji su najugroženiji“, objasnio je Virginijus Sinkevičius, evropski portparol za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.


VIDI NA VUGLU:

„I muškarci su žrtve nasilja“: Mhm, ali u kom broju

Kako „Black Lives Matter“ utiče na industriju zabave

Vatra, suzavac, znoj i krv: zašto su građani Srbije napustili Hong Kong?


Najveći postotak nacionalnih smrtnih slučajeva, čak 27 posto, pripisuje se Bosni i Hercegovini, a najmanji na Islandu i Norveškoj koji iznosi oko devet posto.

Upozoravaju da zagađenje vazduha, uticaji klimatskih promena poput vrućina, i izloženost opasnim hemikalijama uzrokuju loše zdravlje u Evropi.

„Iako vidimo poboljšanja u Evropi i jasan fokus u Zelenom dogovoru za održivu budućnost, izveštaj ukazuje da su potrebne snažne mere za zaštitu najugroženijih u našem društvu“, naglasio je Hans Bruninks, izvršni direktor EEA.

Iz Evropske agencije za životnu sredinu izjavili su da je poboljšanje zdravlja i blagostanje evropskih građana važnije nego ikad, s pažnjom koja je trenutno usmerena na rešavanje pandemije korona virusa.

„Pandemija je oštar primer složenih veza između okoline, naših socijalnih uređenja i našeg zdravlja“, istakao je Bruninks.

Dodao je i da „siromaštvo često ide zajedno sa životom u lošim ekološkim uslovima i lošim zdravljem. Upravo zbog toga te veze moraju da se rešavaju kao deo integrisanog pristupa prema inkluzivnijoj i održivijoj Evropi“.