„Ok boomer“ ili zašto se stariji ljudi uvek žale na mlade?

Postoji pretpostavka da će i ova „OK boomer“ generacija mladih ljudi jednog dana krenuti da kuka na mlađe od sebe. Verovatno će koristiti slične uvrede, žaleći na klince tokom 2050-ih i 2060-ih da su previše uobraženi, da sebi daju previše za pravo, da ne poštuju prošlost i slično.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)

IzvorVox // Foto: Youtube Printscreen (Maggie Simpson)

 

Stari i mladi se ponovo svađaju. Može se slobodno reći da će u ljudskoj zajednici mladi ljudi uvek postojati, dok će se stariji uvek na njih žaliti. A mladi će im uvek odgovaratI: „Matorci to ne mogu da skapiraju.“

Upravo je ta rečenica metastazirala u viralni „OK boomer“ mim.

Za neupućene: „OK boomer“ je samo reakcija Generacije Z na soljenje pameti starijih ljudi oko svega, između ostalog i zbog klimatskih promena. Međutim, bumeri nisu baš dočekali tu frazu s radošću. Jedan konzervativac je nazvao to „pogrdnom rečju“.

Ipak, postoji pretpostavka da će i ova „OK boomer“ generacija mladih ljudi jednog dana krenuti da kuka na mlađe od sebe. Verovatno će koristiti slične uvrede, žaleći na klince tokom 2050-ih i 2060-ih da su previše uobražena, da sebi daju previše za pravo, da ne poštuju prošlost i slično.

I sve to zbog toga što se zapravo istorija uvek ponavlja, i što nepoverenje starih u mlade ide do najranijih dana.

Ali zašto?

„Izgleda da postoji problem sa pamćenjem. Problem sa memorijom koja to zapravo dozvoljava da se dešava, iz generacije u generaciju“, rekao je Džon Procko, psiholog sa Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji.

Procko je postao zainteresovan da istraži tu čudnu tendenciju gde stariji ljudi okrivljuju mlade, i stalno ponavljaju da nije omladina kao što je nekada bila.

Već 2017. godine, Procko je počeo da kopa po ogromnoj bazi podataka, koji su skupljani tokom prethodnih 60 godina, gde se nalaze rezultati testova u kojima su se merilo odrađivanje obaveza i istovremeno odlaganje zabave. Time je mogao da uvidi da li su mladi ljudi, kroz decenije, poboljašvali ili pogoršavali u odrađivanju svojih obaveza.

Pre nego što je uopšte krenuo do relevantnih zaključaka, na prvu loptu je pitao 260 psihologa da kažu svoje mišljenje.

Njih 84 odsto je pretpostavilo da klinci postaju sve gori, ili ostaju isti. Međutim, nisu bili u pravu. Jedino 16 odsto njih je reklo da današnja omladina – ako se može verovati šeztedesetogodišnjim rezultatima testova – da oni su danas veoma dobri u izvršavanju svojih obaveza.

„Čak su i svetski eksperti, koji istažuju kognitivni razvitak, rekli da su današnji klinci objektivno gori“, istakao je Procko.

„Oni konstatno pričaju da su mladi ljudi lenji i bezobzirni“, rekao je Kort Rudolf, psiholog sa Univerziteta Seint Luisa koji je proveo dugo vremena istraživajući rasprostranjenost žaljenja starih na mlade kroz istoriju.

Ljudsko pamćenje ne fukncioniše baš kao što zamišljamo. Kada se prisećamo, uglavnom se tu javlja lenjost u samom mozgu za prikupljanjem starih sećanja, stoga on grabi najjednostavnije informacije koje su mu pri ruci.

„Mi zapravo imamo jednu iluziju da se sećamo svega što se desilo“, istakla je Linda Levin, psihološkinja sa Univeziteta Irvin u Kaliforniji.

Ona ističe da su naša sećanja obojena sadašnjicom.

Primera radi: Naše pamćenje o odnosima sa nekim ima ugrađene emocija kakve sada osećamo prema tim ljudima.

„Ne možete da imate objektivno znanje kakva je omladina bila dok ste i vi bili mladi. To je samo sećanje, a ono je poprilično pod uticajem sadašnjice“, istakao je Procko.

Takođe, drugi faktori su i kulturološke prirode, i načinu pogleda na svet, što je sasvim normalno da se razlikuje, te se zato dolazi do zaključaka da je prošlost bolje od sadašnjice.

Šta god razlog bio, stariji bi morali malo da spuste gard prema deci. Ako ništa drugo, Generacija Z se manje drogira, manje pije, pa čak stupa u seskualne odnose u starijim godinama.

Sa druge strane, Rudolf kaže da postoji taj jaz „generacijalizma“ iliti provalije između grupa ljudi, koji su jedni protiv drugih samo zbog datuma rođenja.

„Ljudi pokušavaju da naprave od toga tobože bitnu stvar, da postoje nekakvi narativi esencijalne razlike između ljudi“, izričit je.

On smatra da „razlike između ljudi nisu vezane za generaciju, već su samo odraz godina u kojima se ti ljudi nalaze“.

„Mladi ljudi su uvek narcisodino nastrojeni, dok stariji ljudi će uvek biti mrgudni“, kazao je Rudolf.

Procko kaže da „ su i milenijalci takođe ljudi kao i svi ostali“.

„I oni će da ostare, i isto će da kukaju na neke nove klince. Pamćenje pristranosti će na nas uticati i za hiljadu godinu isto ovako“, zaključio je Procko.