Utisak na drugi utisak

Prvi mačići se, kaže izreka, u vodu bacaju. Zato nismo ni hteli da se bavimo emisijiom „Utisak nedelje“ odmah posle velikog kambeka, nego sada kad su za nama već dve emisije.

Piše: VUGL //Foto: Nova S

„Utisak nedelje“ vratio se 7. aprila, istina, na kablovskom kanalu Nova S, ali je bez obzira na to, nešto o čemu svi pričaju i, izgleda – svi gledaju, pa makar se dovijali preko Jutjuba ili zajmili od komšije šifru za Eon. Nakon emitovane dve emisije odlučili smo da pitamo nekoliko javnih ličnosti i pasioniranih gledalaca i gledateljki kavi su im utisci o „Utisku“. No, pre toga, malo istorije…

„Utisak nedelje“ autorski je projekat Olje Bećković koji je prvi put emitovan u oktobru 1991. godine na Studiju B. Mnogi će se iznenaditi, ali prekid u emitovanju od juna 2014.do aprila 2019. nije prvi. Od nastanka pa do 2002. godine ova emisija išla je, kao što rekosmo, na Studiju B, koji je nekada važio za nezavisnu televiziju. U to vreme, bio je vlasništvo Grada Beograda. Elem, u poslednjoj deceniji 20. veka gradske i republičke vlasti nisu bile u ljubavi. Uvek zvuči paradoksalno, ali vlast u Beogradu je u to vreme imala – tadašnja opozicija. Zbog toga je STB često bio po pritiskom, pa je u maju 2000. doživeo i upad i neprijateljsko preuzimanje. U oktobru 2000. sve se promenilo, a za STB vratilo se na staro, pa se tako na TV ekrane vratio i „Utisak“.

Godine 2002. Olja Bećković prelaz na TV B92, koja se danas zove O2. Sve ide glatko, gosti se smenjuju iz nedelje u nedelju, čekamo predloge za glasanje jer su im nazivi uvek duhoviti, ponekad nas nervira Olja, ponekad gosti. Negde od 2009. imamo i Tviter, pa svađanje sa televizorom zamenjujemo tvitanjemo pod heš tegom #utisak.

Krajem juna 2014. sve izgleda normalno. Gost poslednjeg „Utiska“ je Vladimir Beba Popović, sam. Olja ga je ispreskakala u dva momenta za pamćenje: kad je od njega izvukla priznanje da radi kao savetnik Vade Srbije i kad je priznao da je navodni porno snimak NVO aktivistkinje Vanje Ćalović slao redakcijama i amabasadama, a Olja ga pitala: „Kako vas nije sramota?“

Tada nismo ni slutili da će proći gotovo pet godina pre nego što ponovo ugledamo Olju Bećković u narandžastoj stolici. Ali, nije to gostovanje razlog ukidanja emisije. O tome ko je i zašto, po njenom mišljenju, zabranio „Utisak“ Olja je ispričala u jednom intervjuu za Istinomer:

Istinomer - Olja Bećković: "Vučić ovde, da više nikad nisi okrenula moj telefon!"

Ali, da ne blebećemo samo mi, pustimo ljude da govore. Mada, ni to neće proći bez naših komentara.

 

Vojkan Arsić, reditelj
Za mene „Utisak“ nije samo emisija, meni je ona kao neki životni lenjir. Pa ja sam odrastao gledajući „Utisak“, ja sam svoje političke stavove kreirao uz „Utisak“– ova emisija je indikator stanja našeg drustva. Ja se osećam sada nekako sigurnije, stabilnije – kao centar za ravnotežu.

Istina je, neko od nas su stvarno odrastali uz ovu emisiju i zahvaljujući njoj i njenim gostima formirali političke stavove i učili se zdravoj debati neistomišljenika.

Robert Čoban, medijski tajkun (šalimo se, Color Press Group)
Oba puta kada je bila sklonjena sa TV, ponudio sam Olji saradnju – između 1994. i 1997. kada je otišla sa Studija B pisala je kolumnu na poslednjoj strani „Sveta“, a posle 2014. je moderirala panele na nekoliko naših konferencija i uvek je bila izuzetno profesionalna. Protekle dve godine sa zadovoljstvom sam čitao njene kolumne u „Blicu“ i intervjue u NIN-u. Ipak, TV je njeno polje delovanja i tu je najbolja, zato mi je drago što ponovo nedeljom u 21 gledamo „Utisak“.

 

Iako je „Utisak“ prognan, Olju Bećković nisu uspeli da ukinu. Pored onoga što Čoban nabraja, radila je sa svojom PG Mreža Jutjub serijal emisija „Moram da kažem“.

 

Hristina Stojiljković, novinarka
Je l’ i vi imate utisak da je ovom društvu 07. aprila stavljena maska za kiseonik? Teško da će ga dva sata nedeljno izvesti iz životne opasnosti, ali „Utisak“ je za ovog pacijenta od koga su i specijalisti digli ruke upravo to – onaj simbolični, dragoceni impuls nade da može doći do ozdravljenja, da još nije sve izgubljeno. Dobrodošao kući.

 

A jeste, gledati ljude koji se ne slažu, pa još to kažu jedni drugima u facu, a suprotna strana to primi sportski, nešto je što odavno nismo videli. I tako je dobro videti to opet.

Jelena Lengold, spisateljica
I prošle nedelje i ove, tokom emisije, razmišljam koliko je to u stvari jedna normalna emisija, kakvih bi trebalo da bude svaki dan, na raznim TV stanicama. A nema ih, i mi taj trenutak normalnosti čekamo bukvalno kao oazu. Po žeđi sa kojom tu normalnost ispijam, shvatam do koje mere su nas iscrpli za ovih nekoliko poslednjih godina. Ono što je najnormalnije doživljavamo kao čudo.

I mi u Vuglu smo malo bili šokirani gledajući prvu emisiju. Boško Jakšić je rekao Bošku Obradoviću da ne deli njegove desničarske stavove, razmenili su argumente, ali niko nije skinuo bubicu i napustio studio, niti su se nadvikivali.

 

Dragan Popović, Kuća ljudskih prava
Povratak „Utiska“ meni deluje kao simbolički protivudar mraku koji nas je pritisnuo. To je znak da smo konačno prešli u protivofanzivu, da više ne trpimo, već da uzvraćamo. I u skladu sa tim, došao je u sred protesta, koji su takođe žestok protivudar Vučićevoj samovlasti, prvi nakon 7 godina. Dakle – jako važna emisija, ne samo suštinski, već i simbolički!

Otkako je ukinut „Utisak“, sa svih naconalnih frekvencija prognane su debatne emisije gde mogu da se čuju različita mišljenja. Zato imamo talas Jutjub emisija koje pokušavaju to da nadoknade. OK, Olja je sada na kablovskom kanalu, ali danas nas je mnogo više na internetu, nego pre pet godina

 

Biljana Stojović, Biološki fakultet
Naravno, jako je dobro to što se „Utisak“vratio na televiziju. Međutim, forma je donekle izmenjena. U situaciji eksplicitnih podela, postaje prostor za predstavljanje tzv. opozicionih lidera uz prisustvo još dva komentatora. Zapravo, to je verovatno jedina forma koja je trenutno moguća. Da li je dobro to što imamo priliku da konačno upoznajemo te ljude koji sebe smatraju političkom budućnošću Srbije? Svakako jeste. Da li su se oni dobro pokazali, a tu mislim na Obradovića i Trifunovića? Nažalost nisu. Ogoljeni u ideološkom smislu, u razumevanju politike, u viziji budućnosti ili shvatanju pristojne retorike, bojim se da su pokazali prilično suženu percepciju društvenih prilika, svaki na svoj način. Nadam se da će doći vreme kada ćemo slušati mišljenja o konkretnim temama umesto analize lika i dela.

Eh, zlatno doba medija kad se razgovaralo o temama, a ne o ljudima. U prve dve emisije, i gosti i tema bili su Boško Obradović i Sergej Trfunović. Predlozi utisaka nekako ostaju u senci razgovora u studiju, što ranije nije bio slučaj.

 

Stevan Filipović, reditelj
Da živimo u nekoj imaginarnoj Srbiji, bez Aleksandra Vučića i teksaškog masakra motornom testerom koji je napravio nad svim nerežimskim medijima, ne bih puno žalio nad tom emisijom. Njena autorka je jedna od mnogih koji su, ušuškani u udobnosti Tadićevog džet-seta, propustili da vide kuda ta žurka vodi, učestvovali u relativizaciji nacionalističke ideologije odgovorne za užase 90-ih, a onda bili šokirani kad je đavo došao po svoje. No, pošto je situacija takva kakva je, utisci o povratku „Utiska“ su mi podeljeni, slično kao i o protestima. S jedne strane, vidim gde to ide (tačno tamo gde je stalo, sa pranjem Boška Obradovića već od prve emisije), s druge – to nam je, što nam je. Vučić sam sa vlasti pasti neće. Pa birajte šta vam je važnije.

Kao što rekosmo, i do pre pet godina, neke je nervirala Olja, neke gosti, a neke svi zajedno. Podeljeni smo kao društvo, ali i svako od nas kao pojedinac bori se sa sopstvenim unutrašnjim podelama. A to je tema o kojoj tek treba da razgovaramo.

 

Ilija Jerković, Institut za evropske poslove
Sjajno je što se vratio Utisak nedelje i deluje mi, u razgovoru sa prijateljima, da su se prvenstveno uključili zbog nostalgije, ali i želje da postoji neko mesto prave diskusije i polemike različitih stavova na televiziji u trenutku kada dijaloga fali svuda – od institucija do društvenih mreža. Zato ohrabruje poruka Olje Bećković sa početka prve emisije da će nastaviti da zove predstavnike i vlasti i opozicije, jer mi deluje da će za održavanje interesovanja i uzbuđenja gledalaca biti sjajno ako gosti ne budu sličnomišljenici. Konačno, glavni utisak o povratku „Utiska nedelje“ je da je preko potrebno da donese odgovor na pitanje koje je Olja Bećković postavila na samom početku: „Da li smo mi uopšte u stanju da se slušamo?“

Zaista, da li smo u stanju da se slušamo, ili smo svi u neprestanom monologu? I kada smo postali takvi?

 

Predrag Voštinić, Lokalni front
Povratak „Utiska“ se ipak desio na televiziji bez nacionalne frekvencije. Slobodno mišljenje je opet, možda i dodatno, getoizirano, a trenutno su uslovi takvi da i u ovom formatu emisije nedostaje politička debata koja je nekada bila njen smisao. Mediji, kojima je jedna od osnovnih uloga pružanje prostora za društveni dijalog, ovako su postali samo uteha istomišljenicima. Sve to opravdava i osnovni utisak o jučerašnjoj epizodi, a to je da se po prvi put desilo da autorka bude malo i gošća, pa čak povremeno i samo publika u sopstvenoj emisiji.

Bilo bi zanimljivo odabrati bilo koji „Utisak“ pre proterivanja sa B92 i uporediti ga sa jednim od ova dva do sada emitovana. Možda bi nam to izoštrilo sliku šta se sve u društvenom dijalogu promenilo za ovih pet godina.

Nikola Jovanović, IT preduzetnik i bloger
Mislim da nismo ni razumeli koliko nam je nedostajao „Utisak“ dok se nije vratio. Sinoć smo se, u našem malom domaćinstvu, setili i koliko nas je ponekad nervirao izbor gostiju i ne znam šta sve, ali je ipak toliko važno da se Olja vratila i da imamo jednu ozbiljnu političku emisiju koja nije satirične prirode. Šteta, naravno, što nije na nacionalnoj frekvenciji, ali nema veze, doći će do ljudi nekako.

Većina sagovornika Vugla saglasna je da je dobro što se „Utisak“ vratio. A to kažu čak i oni koje je ova emisija, pa i njena autorka, često nervirala ili, po njima, predstavlja deo problema ovog društva. S tim u vezi, mi mislimo da je dijalog u Srbiji već uznapredovao. Milimetar, ali i to je nešto.