„THE IRISHMAN“ – FILM O TRAGEDIJI LJUDSKOSTI

„THE IRISHMAN“ – FILM O TRAGEDIJI LJUDSKOSTI

Martin Skorseze ovog puta nam je doneo nešto što nikada do sada nije snimio. Nešto što iskače iz šina njegovih urnebesno brzih kadrova i nenormalnih dijaloga, i uskače u jedan veoma duboki vir koji vodi ka jezgru svih njegovih dosadašnjih filmova.

Piše: Nikola Krstić (nikola.krstic@vugl.rs)

// Foto: Youtube Printscreen (Netflix)


Već je postalo dosadno pričati o tome koliko su bioskopski filmovi otišli dovraga, budući da su postali zaraženi gomilom buđavih rimejkova i šupljih superherojskih trabunjarija koji služe da izmuzu novac i da se potom zaborave do idućeg leta. U vazduhu se osećalo da su filmovi postali passe, da će serije postati novi talas koji će progutati dugometražne filmove, i da će na kraju uloženi trud u pravljenje remek-dela postati uzaludan. Sve je ukazivalo na to do, maltene, ove godine. I odjednom, poput kiše meteora, u bioskopske sale krenuli su da padaju „teškaši“.

Dakle, uz gomilu odbijanja i zatvaranja vrata svih velikih kuća, uz preko 100 miliona uloženih dolara, uz pravljenje najambicionzijeg projekta do sada, uz eksperimentisanje „de-aging“ specijanog efekta, uz spajanje tri filmska lava Roberta De Nira, Al Paćina i Džoa Pešija, uz limitirano prikazivanje u bioskopima i prebacivanje isključivo za kućnu upotrebu, uz ogromnu skepsu da će film uopšte uspeti, njujorški reditelj, koji je preko svoje glave prebacio ogroman broj veličanstvenih filmova, Martin Skorseze, ovog puta nam je doneo nešto što nikada do sada nije snimio. Nešto što iskače iz šina njegovih urnebesno brzih kadrova i nenormalnih dijaloga, i uskače u jedan veoma duboki vir koji vodi ka jezgru svih njegovih dosadašnjih filmova.

U pitanju je sporovozna drama od tri i po sata, u kojoj se običan vozač i radnik Frenk Širan (Robert De Niro) polako uvlači u svet kriminala preko svog novog poznanika Rasela Bafalina (Džo Peši), i tako upoznaje Džimija Hofu (Al Paćino), predsednika najvećeg sindikata u Sjedinjenim Američkim Državama.


Ovaj film nema onu „Goodfellas“ ili „Casino“ žestinu koja će da vas išamara odmah na početku, stisne gas do daske i da, bez imalo zastajkivanja, vozi do samog kraja. Ovo je jedno teško dramsko delo koja ne daje ni trunčicu osećaja da ove ljude sa margine opravda i da izazove empatiju auditorijuma prema njima. Ne, ovo je samo jedan sveukupni prikaz njihovog uspona i pada. Njihove megalomanije da mogu sve sada i odmah. I njihovog vapaja i straha u očima kada vide da se njihova krvava i pohlepna kula od karata ruši kroz treptaj oka.

Ovde nema estradizovanog duha seksa, droge i rokenrola, već je u pitanju jedna sablasna avet života sa kojima se ljudi iz kriminalnih močvara nose. Priča koja je rađena po knjzi Čarlsa Brenta „I Heard You Paint Houses“ nije nimalo srećna, nimalo vesela, ne poseduje „wiseguys“ pošalice, ne prikazuje podzemlje kroz komedijaške lakrdije, ne daje tu glorifikujuću pouku na kraju da se sve to nekako isplatilo, već vas postepeno uvlači u mračnu i ledenu pećinu ljudi koji su mislili da su titani svog vremena.

Zapravo, Skorseze je ovim demitologizovao svoje prethodne filmove. Ogolio je u potpunosti te ljude. Demonstrirao je koliko su njihovi životi zapravo prazni. Kako se njihove porodice raspadaju. Da na kraju dana oni uopšte nisu srećni, a da su oko njih i upravo zbog njih svi nesrećeni. Doslovno nas je uveo u koštanu srž njihovog postojanja i pružio nam uvid da upravo ti „opasni momci“ na kraju ostaju u potpunosti sami, napušteni i zaboravljeni.

Zbog svega toga ovaj film govori o surovoj tragediji ne samo ljudi, već i njihove ljudskosti. O njihovoj metamorfozi iz običnih ljudi u hladnokrvna čudovišta. On kroz svaki svoj minut opisuje tu dekadentnu grozomoru njihovog sveta, kao i njihovu bezobzirnu narcisoidnost i samoživu silovitost, koja im je na kraju došla glave.

Ali ovo delo, može se reći, simboliše i slavan završetak jedne ere filmova o gangsterima kao takvim. Ono je, nažalost, i oproštaj od glumaca koji su ih već decenijama verno dočaravali, budući da postoji tužna verovatnoća da ih više nikada zajedno na filmu nećemo videti.

?>