TAROTBEJB SA DEČKOM NA TERASI ILI REALNOST NOVINARA U SRBIJI

TAROTBEJB SA DEČKOM NA TERASI ILI REALNOST NOVINARA U SRBIJI

Sasvim je legitimna stvar boriti se za bolje uslove rada, bolje radno mesto, okruženje ili platu. Ali Ana, poslednja kategorija novinarske plate, koju ima ukupno 8% novinara (uglavnom urednika, uglavnom na javnim servisima, uglavnom uz minuli rad) je „više od 61.000“. Plata koju si ti sa nevelikim iskustvom imala nakon godinu dana je skoro 40% veća od toga.

Piše: Lazar Čovs // Foto: Screenshot

Pre svega, osećam se dužnim da napomenem da Anu Tarotbejb Jakšić poznajem lično, da (pre ovog teksta) nismo (bili) u lošim odnosima i da su neki njeni detabuizirajući tekstovi bili ono što je Srbiji bilo potrebno.

Ako niste u toku, Ana je bivša autorka VICE Srbija koja je pre 28. maja snimila dugo najavljivani video o tome zašto je izašla iz redakcije.

Video je pogledalo nekoliko hiljada ljudi, uprkos tome što traje suludih 50+ minuta, a danas je dan (a biće i sutra) kada će bezmalo svaki novinar i novinarka u Srbiji imati nešto da kažu o tome.

Uslovi rada

Sasvim je legitimna stvar boriti se za bolje uslove rada, bolje radno mesto, okruženje ili platu. Ja to u velikoj meri podržavam, između ostalog osnivanjem i administracijom grupe Posao Novi Sad u kojoj neretko, poput Ane, skrećem pažnju javnosti na brojne probleme sa kojima se radnici (ali i poslodavci) u Srbiji suočavaju.

Neke od zamerki koje je Ana iznela, poput vrste ugovora, plate, opreme za rad, nerealnih očekivanja poslodavca, broja dana godišnjeg odmora i sl, potpuno su razumne stvari za zameranje. Socijalna politika je veoma važan aspekat rada, države i života pojedinca. Ipak, da bi to imalo težinu, anegdotalni primer ličnog iskustva nije dovoljan.

Potrebno je i poznavati prilike u kojima se obavlja posao kojim se bavite. Da bi se donosili vrednosni sudovi, potrebno je biti dobro informisan o klimi, uslovima i brojkama u čitavoj, kako je Anin partner naziva – industriji.

Posebna je tema to što smo izgubljeni u magli na mostu tranzicije negde ispustili značaj činjenice da novinaru platodavac nije i poslodavac, no haj’mo redom.

Plata

Ja (nebeograđanin) mogu da razumem da nekome ko živi u Beogradu 40.000 dinara neto plate nije dovoljno za neki konkurentni lajfstajl. Ali reći „Početna plata od 40.000 je skandalozno mala“… je ono što je zaista skandalozno.

Foto: K.Kostić

U Srbiji skoro polovina novinara ima neto platu ispod 30.000, a čak tri četvrtine ispod 45.000 dinara koliko Ana kaže da joj je prvih godinu dana iznosila plata, nakon probnog rada.

Potom dodaje da „joj je to bilo dovoljno dok nije imala račune“.

Izvini, Ana, ali imaš zaista veliki broj kolega iz „industrije“ koji ne mogu da se osećaju dobro nakon tvojih ovakvih opaski. Zašto? Zato što ne samo da mogu da žive od tih plata, nego imaju vrlo malo izbora ako žele da ostanu u profesiji.pKaže dalje Ana da joj je „plata posle godinu dana bila 600 evra i da je u razgovoru sa drugim ljudima ukapirala da je to prilično standardno“. Ana, poslednja kategorija novinarske plate, koju ima ukupno 8% novinara (uglavnom urednika, uglavnom na javnim servisima, uglavnom uz minuli rad) je „više od 61.000“. Plata koju si ti sa nevelikim iskustvom imala nakon godinu dana je skoro 40% veća od toga. Naravno, nisi u obavezi da se porediš sa drugima, niti treba da se osećaš loše što ti imaš mnogo veću platu od ljudi sa mnogo dužim stažom u profesiji, naprotiv – super za tebe što si pronašla nišu u kojoj si super i što neko hoće da te plati ozbiljne novce za to. Ali moraš biti svesna da su to u Srbiji zaista ozbiljni novci. Mislim, ne moraš, ali onda pričaš svašta u videu od 51 minuta, pa te ljudi hejtuju po mrežama.

Ugovor

Zamerke što se tiče vrste ugovora su uglavnom na mestu. Ali, šta ovde nedostaje:

• U novinarstvu izuzetno veliki broj autora nema nikakve ugovore. Opet, ne treba nikoga da sažaljevaš, ali bilo bi kul da budeš svesna da se žališ na to što imaš ugovor.

• Autorski ugovor je ipak nešto što je u skladu sa zakonom kada su u pitanju… pa, autori.

• „Jao, imala sam samo 10 dana odmora“ meni zvuči kao kukanje razmažene tinejdžerke. Naročito ako imamo na umu dane za mentalno ventiliranje koje si pomenula, neradne dane, praznike i činjenicu da to uopšte nije predviđeno ugovorom na koji si pristala.

NDA (Ugovor o poverljivosti podataka) – kul je što te nisu opteretili time, inače svakako ništa ne bi bilo od ovog videa

Tajming

Ja iskreno mislim da se Ana i sama premišljala oko snimanja ovog videa i da joj to nije bio neki prioritet. Ne pridružujem se prozivkama o motivima i povodima, nikako. Ono što su činjenice je da NDA ne postoji i da Vajs Srbija nije u fazi u kojoj će mu ovo naneti neki poseban udar na reputaciju, naročito ne posle mikropenisa, masturbiranja po hotelima ili „slikanja kitom“. Neki ljudi su prosto tolerantniji. Ali, očekivanja od fanova su bila uzburkana, ljudi su pominjali da žele tu video-ispovest i dobili su je.

Novinarstvo

Novinarstvo počinje i prestaje tamo gde počinje i prestaje javni interes. Ne interesovanje javnosti, već ono što je od značaja za donošenje informisanih odluka. Novinarstvo se bavi temama koje opisuju i beleže današnjicu i čine sutrašnjicu predvidivijom. Vajs je imao takvih tekstova, a imala je i Ana.

Važno je imati na umu da jako veliki broj mladih ljudi nije zastupljen u medijima, da neki od njih imaju probleme i potrebe za koje javnost ne zna ni da postoje. Recimo stimulacija prostate i poliamorija su stvarni životni koncepti.

Novinaru je platodavac medij za koji radi, a poslodavac su mu uvek njegovi građani koje informiše.

Urednik ≠ Menadžer ≠ Direktor

Direktor, menadžer i urednik nisu sinonimi. Za te pozicije potreban je različit set različitih kompetencija i osobina. U većini modela za uređenje redakcije, urednički posao odvojen je od ljudskih resursa, odvojen je od marketinga i odvojen je od menadžerskih pozicija. Svako od njih može da donese lošu poslovnu ili etičku odluku, ali de fakto je loše kada odbiju vašu ideju i daju je nekom drugom; ili kada nemaju senzibiliteta za njuh i instinkt svojih autora/novinara da predvide dobru priču. Jedino gore od toga bilo bi da uredništvo/menadžment mobinguju radnike, izazivaju im napade anksioznosti, guraju ih dublje u depresiju ili ih oblikuju u „držače mikrofona“, bez kritičke svesti.

Mekbuk

U komentarima ispod originalnog videa, a i na Tviteru, odmetnula se diskusija o tome da li je za skrolanje po društvenim mrežama i kucanje tekstova zaista neophodan Mekbuk Pro ili nije.

Sa jedne strane, i Fiat Punto i Mercedes CLK vas dovode od tačke A do tačke B, nekada jednako brzo, nikada jednako udobno. Sa druge strane, novi Mekbuk Pro (jeftiniji, manji) košta oko četvrt miliona dinara, a veći i skuplji košta oko 4000 evra.

Meni je svanulo od kada sam sa starog polovnog Acer laptopa od 23.000 dinara prešao na Mekbuk Er (najjeftiniji Mekbuk koji postoji). Svanulo mi je jer baterija traje dugo, kućište je metalno, garancija je odlična, a sve je optimizovano za imbecile (što ponekad budem posle mnogo neprospavanih noći). Laptop je moje (i većine novinara koji objavljuju na vebu ili u štampi) osnovno sredstvo za rad i on mora da bude ispravan i funkcionalan. To je minimum koji je potreban; Krojaču igla i konac, kovaču čekić i nakovanj, novinaru računar, internet i glava oštrog jezika i dalje na ramenima. Ja sam svoj uspeo da pazarim za nešto ispod 90.000 dinara i to je novac koji teško da bih ikada uspeo da odvojim za računar, da nisam primao međunarodnu stipendiju i jeo paštetu, majonez i kornišone nekoliko meseci.

To ne znači da ja nisam sposoban novinar, jer očito živim od toga. Ali znači da je u Srbiji posao novinara težak, neizvestan, naporan, retko se isplati, a ponekad naplati.

Svi podaci o platama novinara su iz istraživanja Udruženja novinara Srbije

?>