RYCO: Mladi zapadnog Balkana da se ujedine

Pet predstavnika mladih iz RYCO, koji dolaze iz Albanije, Kosova *, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, izdali su saopštenje o globalnoj krizi zbog kovida-19 i njegovom uticaju na mlade na zapadnom Balkanu.

Izvor: RYCO

Uzimajući u obzir negativne efekte pandemije COVID-19 na različite aspekte našeg života i društva, a posebno činjenicu da populacija mladih predstavlja najranjiviju kategoriju u ovim neizvesnim vremenima, mi, predstavnici mladih u Upravnom odboru RYCO, ovim putem:

– Apelujte na vlade ugovornih strana RYCO da uvek vode računa o najboljem interesu mladih prilikom preoblikovanja i prilagođavanja obrazovnog procesa trenutnim okolnostima, obraćajući posebnu pažnju na mlade sa manjim mogućnostima, npr. mladi bez ikakvog (ili otežanog) pristupa internetu, digitalno nepismeni mladi ljudi, mladi bez potrebnih uređaja za učenje i slični. Od velike je važnosti pružiti mladima jednake mogućnosti da uživaju svoje pravo na obrazovanje, kako bi mogli da se razvijaju njihovi puni potencijali (npr. izdavanje ICT vaučera onima kojima je potrebna itd.);

– Ističite potrebu za usavršavanjem nastavnika, edukatora i trenera u smislu korišćenja digutalnih tehnologija, na način da mladi što manje osećaju nedostatke onlajn obrazovanja, kao i na način da izvučemo maksimum iz procesa digitalizacije obrazovanja, koji se trenutno odvija na svim ugovornim stranama;

– Ohrabrujte ostale ugovorne strane i druge relevantne zainteresovane strane, da ne odustaju od regionalne saradnje sa mladima. Slažemo se da je proces negovanja omladinske saradnje (putem razmene mladih) usporen, ali je veoma važno da se mladi druže, razmenjuju iskustva, razmišljanja, dobre prakse i budu lideri međukulturne komunikacije i pomirenja u regionu. Stoga je od presudne važnosti da se stvaraju inovativne, privlačne i efikasne metode s ciljem okupljanja mladih iz zapadnog Balkana;

– Pozovite ugovorne strane, zdravstvene zvaničnike i druge relevantne zainteresovane strane da se pozabave aspektom mentalnog zdravlja tokom krize, stavljajući poseban fokus na njene negativne efekte na mlade, jer oni najviše pate zbog toga, budući da su u procesu sazrevanja i odrastanja. Zbog ograničenja kretanja, neizvesnosti, izolacije, gubitka voljenih i straha od budućnosti, mladi ljudi se u zabrinjavajućoj meri suočavaju sa anksioznošću i depresijom. Zato je neophodno da vlade usvoje politike mentalnog zdravlja, integrišući ih u politiku javnog zdravlja, uz usku saradnju sa organizacijama civilnog društva, zdravstvenim radnicima, negovateljima dece itd.;

– Podstaknite nastavnike, profesore i školske psihologe da posebno vode računa o mentalnom zdravlju svojih učenika, npr. organizovanjem radionica/kurseva mentalnog zdravlja, individualnih konsultacija, i da generalno pružaju veću podršku tokom procesa onlajn učenja, kako bi im se pomoglo da se prilagode novom načinu života i prevaziđu mentalna pitanja nastala usled trenutne krize;


VIDI NA VUGLU:

10 serija koje (ne) morate da odgledate

Sve nas na dnu pakla čeka CV i razgovor za posao

Mladi i korona: Zašto osećamo simptome i kad bolest prođe


– Obratite se političarima i drugim donosiocima odluka, javnim ličnostima i drugima da se uzdrže od širenja govora mržnje i / ili lažnih vesti, stvarajući tako nezdravu atmosferu koja dalje utiče na mentalno zdravlje mladih i može dovesti do povećanja stepena netolerancije mladih na različitost. Ova neizvesna vremena utiču na sve nas, ali uglavnom na nas, mlade ljude, koji smo prirodno skloniji tuđem uticaju, i sada tragamo za odgovorima na različita pitanja, koja su rezultat nesigurnosti koja je postala uobičajena;

– Pozvati ugovorne strane i druge relevantne zainteresovane strane da stave poseban fokus na omogućavanje mladim ljudima da učestvuju u procesima donošenja odluka čak i tokom krize. Neophodno je da mladi iskažu svoje potrebe i skrenu pažnju na probleme sa kojima se trenutno susreću, kako bi se mogle stvoriti adekvatne i kvalitetne politike usmerene na mlade. To znači da nijedna odluka koja se tiče mladih ne bi trebalo da se donosi bez mladih, koji su uključeni u proces;

– Podstaknite omladinu da podigne svoj glas, podeli svoje misli, ideje i aktivno učestvuje u procesima donošenja odluka. Podrška vršnjaka je od velike važnosti u ovim vremenima izolacije i ograničenja kretanja, zbog čega dodatno pozivamo mlade da se podržavaju, pokazuju empatiju i motivišu jedni druge da čine ono što je u njihovoj moći da doprinesu saniranju posledica kriza;

– Podstaknite ugovorne strane da izdvoje dodatna sredstva i kreiraju politike za podršku radu sa mladima, posebno za suočavanje sa posledicama nametnutim pandemijom kovida-19 sa kojima se mladi suočavaju;

– Apelujte na ugovorne strane da kreiraju politike koje se bave problemom brzog povećanja nezaposlenosti mladih, kako bi se izbegle ili ublažile što je više moguće negativne dugoročne posledice krize na učešće mladih na tržištu rada, sa posebnim fokusom o javnim politikama čiji je cilj promocija i podsticanje (socijalnog) preduzetništva među mladima (npr. uvođenje mera poreskih olakšica, uključujući mlade u šeme podrške, itd.);

– Ohrabrite ugovorne strane da intenziviraju institucionalnu saradnju u regionu, razmene iskustva i dobre prakse i zajednički rade na pronalaženju zajedničkih rešenja za lakše prevazilaženje ove krize, posebno kada su u pitanju pitanja koja muče mlade ljude iz regiona;

– Pozovite građane da poštuju zaštitne mere koje su nametnule vlade ugovornih strana, kako bi se ublažilo širenje virusa i doprinelo ubrzanju „izlečenja“ regiona.

Frančeska Mučo, predstavnica za mlade Albanije
Edis Papaštica, predstavnik za mlade na Kosovu
Andrea Mićanović, predstavnica za mlade Crne Gore
Vladimir Gjorgjevski, predstavnik mladih za Severnu Makedoniju
Marko Kostić, predstavnik mladih za mlade