REAKCIJA: SLOBODINA SLOBODA

REAKCIJA: SLOBODINA SLOBODA

U sanduče Vugl redakcije stigla je reakcija na tekst objavljen u četvrtak (6.2.2020.). Tekst autora prenosimo u celosti.

Piše: Luka Radovanović

// Foto: Printscreen


Pažljivo ću birati reči, ali imam utisak da ipak neću uspeti da eskiviram tu „Loctite“ etiketu seksiste sledećim stavovima.

Na šta tačno ciljam? Pa, recimo da mi je tekst „Koliko je pogrešna i opasna izjava Slobode Mićalović“ svakako zagrebao oči, a nešto se mislim da taj rez nisu napravile „kandže retrogradnog patrijarhata“, već reakcija na isti.

„Imamo pravo mišljenja i malo smo možda zalutale u svemu tome. Malo mešamo muško-ženske uloge. Nije dobro da mi preuzimamo ulogu muškaraca, da radimo, da smo agresivne. Naravno, ne sve, ali svedoci smo da ima i takvih“, istakla je ova glumica, dajući intervju o novoj predstavi „Tre sorele“.

Kako je to već napisao autor pomenutog teksta, Nikola Krstić: “Javne ličnosti nose mnogo veći teret. Njihov eho se daleko čuje i ima ogroman uticaj na širu javnost, stoga kontroverzne izjave mogu da izazovu duboko opasne posledice.”

U potpunosti saosećam sa izrečenim, ali mi nešto ipak smeta u tom moralističkom rasuđivanju. Da li se slažem sa glumicom koja se ironijom pukog slučaja zove Sloboda? Iskreno, ne bih znao. Nisam čuo/pročitao čitav intervju, nemam ni želju iskreno, ali mi se kontroverzna izjava čini školskim primerom izvlačenja iz konteksta. Možda i grešim, ne bi bio prvi put, ali i ako priznam da je izrečeno išlo na ruku „prevaziđenom sistemu vrednosti“ nikako to ne bih izjednačavao sa baljezganjem očigledno manje slobodne Mirke Vasiljević. Možemo li se složiti da nije svaki prestup isti? Da li ista kazna sleduje sitnom džeparošu, dileru i silovatelju? Dobro de, priznaću da je u Srbiji upravo to slučaj, ali ako ćemo pravo (pun intended) ne bi trebalo farbati ih istom bojom. U nijansama je suština. Mirka nije slobod(n)a!

No, dobro. Što se mene tiče zagovornik sam one dobre stare, tradicionalne – Dela, a ne reči! (malo licemerno od nekoga ko pisanja živi, ali lepota je u doslednim nedoslednostima). Drugim rečima, feminizam, odnosno autentična emancipacija žena se ostvaruje primerom. Drago mi je da se danas, pa čak i kod nas, sve više žena, bez busanja u grudi junačke, nalazi na mestu lidera.


Ali čemu potreba da se „preuzima uloga muškarca“? I zašto je štetno reći da je to negativno? Zašto bi žena preuzimala bilo čiju ulogu. Vođa, na primer, je reč muškog roda, ali ne par ekselans muška uloga. Zar poenta feminizma nije da se izbori za svoju? Suština jednakosti je jednakost prilika, a ne jednakost ishoda.

Drugo, zašto se Slobodi uskraćuje sloboda da ima svoje mišljenje, makar i pogrešno. Pogrešno mišljenje nije nužno štetno, ono otvara polemiku. Da li Sloboda smatra da žene ne treba da rade ili da je u redu ako ne rade i prepuste rad muškarcima? Zašto kog đavola moderni feminizam potcenjuje domaćice? Da se razumemo, toj polemici nikako nema mesta u Mirkinom poimanju iste teme jer ćutanje koje ona zastupa nikada ništa nije spasilo, a naročito ne brak. Tu ne možemo govoriti o pogrešnom stavu, već čistoj gluposti. Njena izjava gotovo otvoreno podržava nasilje u porodici koje se u „blagodarnoj nam domovini“ svesrdno upražnjava. Da sumiramo, jedna izjava pokreće razgovor, druga puni Sigurne kuće. Nikako nisu iste!


Treće, da li je retrogradno reći da postoje prirodne naklonosti polova kada su pojedina zanimanja/profesije u pitanju, te da žene, odnosno muškarci imaju različite ciljeve i putanje.

Da li iz mene progovara usađena patrijahalnost kada kažem da su žene u proseku bolje u aritmetici, muškarci u geometriji, da se žene u proseku snažnije u emocionalnoj inteligenciji a slabije u logičkoj? Da li je nauka muška tvorevina ili zajednička?

A kada su uloge u pitanju… Talentovani glumci mogu da igraju svaku, kojeg god da su pola, ali ukoliko preferiram da Hamlet treba da bude muško, a Ofelija žensko, nemojte me nazivati seksistom. Uostalom, oboje su otišli u vražju mater

?>