Pesme zbog kojih smo voleli Džeja

Foto: Youtube Printscreen

Ljudi više od 24 sata ne mogu sakriju suze zbog smrti Džeja Ramadanovskog. Niko nije mogao tako bolje da otpeva tugu, da je u samo nekoliko stihova sroči, i da zajedno sa svojom publikom svaku pesmu uz plačljive oči otpeva. Čitav jedan spektar ljudi je utihnuo pred smrću ovog dorćolskog velikana, još jednog dečaka iz blata, koji je dodirnuo zvezde. Saradnici i prijatelji Vugla su nam otkrili koja im je to omiljena pesma od ovog vrsnog poznavaoca ljudskog bola, sete i očaja.

Jelena Božić, Oradio

Omiljena pesma Sunce ljubavi. Ovo je jedna od prvih pesama koje sam od njega čula i odmah je postala broj jedan za bilo koji fajront u kafani. Ono kad hoćeš da čuješ još jednu “za dušu”, pa da s mirom ideš kući. Osim toga ta pesma mi baš ima neku divnu boju i emociju.

Isidora Kovačević, RTV Šabac

“Učini nešto živote” divna balada, tekst koji pogađa, naročito kad si mlad čovek koji živi u Srbiji okružen  nezadovoljstvom u svakom segmentu, nemaštinom, beživotnim ljudima, željan sreće, radosti i ljubavi, a što kaže u pesmi požuri sa tim “starim ti već”; mada volim sve njegove pesme, bez njih je nemoguće zamisliti bilo koje slavlje ili tugovanje.

Ruža Veljović, Diplomacy&Comerce

Neki 7. ili 8. razred sam bila, ne sećam se više, zimovanje na Goliji. Skijamo sve u šesnaest. Mi smo na skijanje inače išli sa nastavnicom Gocom i Jahorina je bila sve do 91. Posle toga Goč, Golija, Brezovica – i to sa školom uvek bilo super. Elem, ja smrtno zaljubljena u Caleta. Cale dve godine stariji, ja se družim i s njima, neki su folkloraši a neki sa takmičenja iz hemije i mate. Jedno veče mi u diskać na Goliji, a on se na moje oči kreće grliti sa nekom Majom. Ja besna otrčim nazad u sobu, krenem da tugujem, a iz sobe do gde su neki pravili žur trešti. “Nijedne usne se ne ljube same” prvi put tada čujem pesmu, i tugujem do daske. Zauvek me ova pesma podseti na to zimovanje i moje prvo nesrećno zaljubljivanje.

Jovana Gligorijević

Otkad znam za sebe, znam za Džeja, pa sam u šoku da je imao samo 55 godina. Poznato je da slušam narodnjake i naravno da znam skoro sve njegove pesme. Čak sam jednu stavila na listu mogućih za sopstvenu kremaciju. “Čestitka manje” je njegova relativno nova pesma, od pre nekoliko godina, ali posle pada koji je imao, u njoj se vratio naj bluz Džej kog najviše volim. Plus, skroz mi je na mestu da mi na sahrani ide stih: “Ne traži me po novinama, vestima, tu imena mog nema…”

Emina Ignjatović

Džej je umeo da tugu i mrak pretvori u toplinu. Pevao je i za marginu, ali i za one koji su imali malo više sreće. Ne ulazim uopšte u žanrovsko, njegova emocija prevazilazi žanrove. Nikad nisam preterano razmišljala o tome šta mi je njegova muzika, jer je oduvek bio tu. Deo detinjstva. Ako moram da biram jednu pesmu koju najviše volim, neka bude “Idi jer neko čeka tebe”, uz posebne pozdrave za ekipu iz Gornjeg doma (volim vas) i dobrog vazda našeg Mareta.

Sara Kalember

Nikada nisam bila veliki poznavalac Džejevog lika ili dela, ali bih slagala kada bih rekla da se nikada nisam razmahala na neke od njegovih pesama. Jedna od tih pesama je “Slavija”. Ona je bila integralni deo gotovo svih ekskurzija i dečijih rođendana moje generacije. Iako kao mala nisam baš razumela sve reči ove pesme, ona i dalje u meni budi osećaj kao da ću dobiti prvu nagradu za šiz-friz i sigurno će me još dugi niz godina terati da kao kreten urlam “Slavija” i “Vukov spomenik” svaki put kada je čujem.

Mara Nedeljkov

U ovoj pesmi se oseća unutrašnja borba povređenog čoveka, faza kroz koju svi prolazimo više puta tokom života. Očajanje, samosažaljenje, inat i tvrdoglavo “teranje po svom” koje nas vodi od dna ka vrhu i surva sa vrha ka dnu.

Jovana Netković

Ne mogu da kažem da sam bila veliki fan Džeja, ali jedno desetak najvećih hitova sam volela da čujem. Iako je imao i veselih pesama, meni je Džej sinonim za teške balade i to ne ljubavne, jer mislim da se u većini opraštao od sveta a ne svojih ljubavi. Jedna od omiljenih mi je “Uspori malo sudbino sestro” koju sam znala da pustim nekad kad se smejem od muke kad me sve sastavi. Pesma govori o tome kako je do juče bilo dobro i onda odjednom ponor, što svima može da se desi. Ono što sam kasnije saznala je da je pesma nastala ’93. tokom sankcija i da se odnosila na taj period.

Nikola Krstić

Sada se očekuje da uz Džeja samo očajavamo i suze ronimo, ali njegov radosni glas, kada je pevao vesele pesme, bio je najsrećniji na svetu. Zato moj prvi dodir sa nekrunisanim princom od Dorćola jeste u Kusturičinom filmu “Crni mačor, bela mačka”, dok sam ga još kao mali gledao, kada stihove iz njegovu pesmu “Lubenica” peva Žika Todorović na onoj, jelte, svadbi. Međutim, nakon mnogo godina, kada sam se upoznao sa alkoholom, kafanom i burnim noćima, ova pesma me je vodila do dženneta i nazad. Šapuće se po kojekakvim zadimljenim krčmama i mračnim ćoškovima, da postoji snimak na kojem se vidi kako mlađani Nikola Krstić peva i skače po doroćolskim ulicama, uz ovu pesmu, pred samo svitanje.