Osnova Vučićeve vlasti je teror i strah građana

Trenutno se odvija jedna živa priča koju prožima ovaj dijalog, u toku je ispisivanje stranica istorije koje će postati neophodno štivo despotima savremenog – postkoronskog – sveta.

Piše: Stefan Milosavljević

// Foto: Milovan Milenković

 

Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea knjiga je Morisa Žolia, objavljena 1876. U nastojanju da razuveri Monteskjea da liberalno-demokratske institucije ne mogu da budu brana zloupotrebe političke moći i autokratskih namera, Makijaveli pokazuje na koji način se institucije mogu izigrati i postati instrument uvećanja moći. U devetom dijalogu, a koji se odnosi na usvajanje ustava skrojenog po volji vladara, razgovor se odvija na sledeći način:

Monteskje: Nameravate, dakle, celu naciju pridružiti novom temeljnom zakonu što ga pripremate?

Makijaveli: Da, nema nikakve sumnje. I to vas čudi? Napraviću i više od toga: daću da se putem narodnog izjašnjavanja ratifikuje državni prevrat što sam ga preduzeo. Reći ću narodu u prigladnim izrazima: Sve je krenulo naopako; sve sam skršio, spasio sam vas. Hoćete li me? Slobodni ste da me svojim glasom osudite ili razrešite krivice…..Moj će mi narod klicati. A narodno izjašnjavanje koje sam pretvorio u sredstvo svoje moći, postaće sama osnova moje vladavine….

Trenutno se odvija jedna živa priča koju prožima ovaj dijalog, u toku je ispisivanje stranica istorije koje će postati neophodno štivo despotima savremenog – postkoronskog – sveta.

 

Osnova Vučićeve vlasti je teror i nepodnošljivi strah građana, beskućnik kao simptom sistema u raspadu, a moralna i ekonomska beda kao posledica.

Osnaživanje autokratskih crta vlasti odvija se uporedo sa širenjem korona virusa, ukidanjem „normalnosti“ – privatno i društvenog – života i prinudnom samoizolacijom građana. Konstantne pretnje da će uvesti rigoroznije mere, zbog pomahnitalosti bivšeg „komarca“ koji je počeo da ubija, osvetljavaju proniciljivost i intelektualnu nadarenost vlastodršca. Samoizolacija ne može po sebi proizvesti posledice koje su povoljne po vlast ukoliko se nije ponela na odgovarajući način sa krizom. Trebalo bi samoizolaciju građana pretvoriti u mnoštvo izolovanih i pasivnih pojedinaca, a time pacifikovati političke i ekonomske probleme.

U knjizi nepoznatog posmatrača, Dijalog u Srbiji (paklu) između Vučića i građanina, Vučić objašnjava građaninu na koji način će uvećati svoju moć:

Vučić: Najpre ću svojim oglašavanjem narodu ukinuti svaku predvidljivost svojstvenu zakonima i institucijama koje to omogućavaju, uništiću građansku razboritost i ulogu razuma u čoveku svojim promenama u raspoloženju i održavanjem tirada sa kontradiktornim stavovima. Samim tim će građani izgubiti poverenje u glas razuma i zakona, Ja ću biti razum, a moja nepredvidljivost će biti jedini izvor predvidljivosti na mesto zakona. I, što je najvažnije, okriviću njih za posledice, a sebe prikazati kao spasioca.

Građanin: Zašto ste tako uvereni da se narod neće pobuniti kada sve ovo prođe? Po isteku „vanrednosti“ i povratkom normalnosti života pobuniće se zbog Vaših laži i zastrašivanja?

Vučić: Dragi građaninu, zašto tako naivno i površno shvatate postupke genija? Venredno stanje će možda nestati kao formalnost, ali suština takvog stanja će opstati uprkos povratku „normalnosti“. O tome se staram tokom vanrednog stanja. Prirodna nepogoda je ukinula jedan aspekt normalnosti, a ja sam iskoristio priliku da je uništim u potpunosti. Narod će oberučke dočekati površnu normalnost, a politički problemi će postati izlišni i nebitni u odnosu na blagodeti konzumerističkog života. Jednim udarcem ubiću komarca i građanina – njegovu razboritost i ulogu u demokratskom procesu, a za to će mi se čak i zahvaliti!


VIDI NA VUGLU:

Sedam spektakularnih SNS mitinga

KAKO JE KORONA VIRUS UTICAO NA KORIŠĆENJE DROGA

KAKVI TREBA DA BUDEMO POSLE KORONE


Ukinuvši „normalnost“ života „totalitarizam“ prirode kreirao je uslove za uništenje normalnosti u potpunosti i to postupcima despota koji je, pre svega, paralizovao sposobnost građana da se oslanjaju na sopstvene snage i naloge zdravog razuma. Politički problemi i postupci autokratske vlasti biće besmisleni i zanemareni kada se vrate čari prividne normalnosti.

Teror se ne vrši rasprostranjenom i proizvoljnom upotrebom nasilja već obezređivanjem uloge zdravog razuma i mišljenja, nasilnim ukidanjem normalnosti u potpunosti i brisanjem granice između onog što je opravdano od bahatog i proizvoljnog ophođenja vlastodršca.

Odlike takvog terora su proizvoljnost, nepredvidljivost i agresivno mesijanstvo, a cilj takvih namera jeste ogoliti građanina i lišiti ga političkih sposobnosti i razboritosti.

Nagoveštaj da sistem u sebi sadrži anticipaciju svoga raspada – ali i mogućeg održanja i uspona – jeste postojanje beskućnika. Beskućnik nije samo simptom, to je suština i posledica nehumanog sistema koji ga drži izvan sebe i ostavlja da nastrada. Tokom policijskog časa jedino beskućnici i izbeglice uživaju u „dobrobitima“ slobode, napušteni i izolovani. Beskućnik nije samo čovek bez kuće, on stoji izvan svega. Država se ne stara o njemu tokom postojeće krize, ostavlja ga da se sam snalazi i izbori za sopstveni život, a u zajednici koju prožimaju materijalističke vrednosti njemu mesta nema. Otuda ni njegov život nema nikakvu vrednost. Za razliku od građana Srbije kojima se nipodoštavaju političke sposobnosti, beskućnik je čovek kome se ne priznaje jednakost – njemu je ukinuto ljudsko dostojanstvo.

Hana Arent u svojoj knjizi Izvori totalitarizma piše da se iskušenja da se uvede totalitarni poredak mogu javljati kad god se učini nemogućim da se politička, društvena ili ekonomska beda ublaži na način dostojan čoveka. Daleko od toga da je totalitarizam moguć u obliku kojem je postojao, ali uslovi koji su ga proizveli jesu i biće deo naše realnosti. Ukoliko sistem upadne u duboku krizu, pojaviće se mnoštvo izolovanih pojedinaca – po naliku na beskućnike – koji stoje izvan sistema, bez pomoći i ljudskog dostojanstva.

Postojeći režim može postati sve gori u uslovima krize koja će uslediti ili, pokreti i organizacije – Levijatan, Srpska desnica i drugi – mogu uvideti priliku za svoj uspon na bazi tih ljudi. U meri u kojoj danas targertiramo i maltetiramo izbeglice, sutra ćemo „svoje beskućnike“. Pokreti koji nastoje da demokratizuju sistem i spreče ponor u zlo neće to uspeti ukoliko u svom proračunu nemaju ljudsko dostojanstvo i život kao osnovnu vrednost.