NIJE KUL BITI SUPER MAMA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

NIJE KUL BITI SUPER MAMA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Pre nekoliko godina, na Fejsbuku se pojavio izazov nazvan „Motherhood Challenge“ u kojem je fora bila da nominovana osoba postavi pet slika u kojima se ona oseća srećnim u ulozi majke, a nakon toga da na tim istim slikama taguje 10 osoba za koje ona misli da su sjajne mame, i da one nastave taj isti niz.

Piše: Vugl (redakcija@vugl.rs)



Izvor: Flic Everett/Guardian // Foto: Pixabay


Mnogo mojih prijatelja je ovo uradilo, sumanuto postavljajući slike svojih beba, tagujući čitavu listu „super mama“ pozivajući ih da i one urade to isto. Bez obzira što sa punim razumevanjem gledam na čitavu situaciju, da one nisu svesne da će time nekoga da povrede, da su jednostavno srećne što imaju predivnu dečicu, ali ja i dalje želim da lupim glavom o ekran kompjutera kada mi iskoči još neka od takvih fotografija.

Najgore od svega je što je ta cela ideja zapravo nazvana ’izazovom’.

Po mom mišljenju, pravi izazov je kada se suočavaš sa bolom u trenucima kada želiš da umreš, ili kada pomeraš svoj um i telo do granice nadljudskih snaga — a ne ovo. Nekoliko slika preslatkih mališana na društvenim mrežama i par komentara ispod: „Jaoj, vidi kako je sladak“, „ista mama“, „ljubi ga tetka Persida“ — nije nikakav izazov.

Zapravo mi nije ni jasno da li je ovaj izazov napravljen zbog toga da se ti kao osoba dokažeš da li si dobra majka, ili je ovo fazon da izazoveš svoje „prijateljice“ kako bi ti dokazale da su i one sjajne mame.

Ova izopačena ideja majčinstva dostiže viktorijanski pojam majke, kada majke nisu morale da rade ništa, jer su imale čitavu poslugu na raspolaganju koja je trčala i pospremala za njihovom razmaženom decom. Uprkos svemu tome, one su prikazivane kao nebeska bića koja su širila dobrotu, pošto je njihova jedina uloga na Zemlji bila da podare decu svojim muževima. Nažalost, ovakve žene su često umirale tokom porođaja, završavajući svoju svetovnu ulogu na vreme.

Izbijanjem svetskih ratova, žene su bile primorane da rade i da se bore za svoju jednakost i svoje mesto pod suncem, stoga majčinstvo više nije bilo primarno „zanimanje“ žene.

Ali ne lezi vraže, usponom svemoćnog Interneta i zaludnih „mama-blogera“, odjednom na svakom drugom ili trećem Tviter nalogu u biografiji piše, između ostalog, „ponosna mama“, koja nije mogla da se skrasi sa svojim detetom u toplom krevetiću i da uživa u radošću tog dara, već je morala da zagazi u virtuelni svet i izreklamira kako je i ona srećna sa svojim detetom.


Instagram nalozi su prepuni malih ručica i nogica od nasmejanih bebica kako se maze sa svojim prelepim mamicama, dok su blogovi pretrpani savetima i beskrajnim pričama kako da zdravo provodite vreme sa svojim anđelčićima.

Sudeći po svemu ovome, više se ne može zaključiti da li je majčinstvo zapravo i dalje teško i depresivno, kako se pričalo nekada, ili da vas detetov neizlečivi plač u sred noći dovede do ivice pokajanja što ste uopšte želeli da ga imate. Očigledno da je pravi razlog tome je zato što ste #blessed.

Naravno, ako ste jedan od onih koji su godinama pokušavali, i sada konačno imate svoju najveću sreću u svojim rukama, taj osećaj je sigurno neopisiv, ali postoji čitava razlika između sreće i samozadovoljstva.

Fejsbuk nije postojao u vreme kada je moj sin bio beba, ali i da ga je bilo, sigurno ga ne bih eksponirala, a kamoli tagovala sve ostale žene za koje smatram da su sjajne majke.


Prvi razlog je zbog toga što se saosećam sa ogromnim brojem žena koje žele da imaju decu, ali zbog nekih određenih razloga ne mogu. Postoji mnogo njih koje su izgubile svoju decu.

Sa druge strane, postoji dosta majki koje su jako nesrećne zbog svoje dece, njihovog odrastanja, ili jednostavno im nedostaje njihovo dete koje ih je napustilo i otišlo u svet kako bi našlo sopstvenu sreću. Sigurna sam da one nisu baš naročito srećne kada je njihov feed na društvenim mrežama pun ljudi koji se hvale kako imaju srećnu porodicu.

To je postala neka vrsta fetišizacije samog majčinstva, nazivajući tu zaista prelepu stvar „izazovom“, dok taj konkretno isti „izazov“ isključuje ustajanje u tri noću, bdenje nad bolesnim detetom, nespavanje noćima, uzimanje bolovanja zbog njega, učenje da hoda, spremanje hrane i ostalih „sitnica“ koje su zapravo zaboravljene da se napomenu u ovom ludilu.

Ruku na srce, čitava ideja tagovanja „super mama“ je krajnje uvredljiva, jer to dođe na isto kao da označavamo ljude koji su dobri u krevetu. Kako ti uopšte znaš da li su one dobre mame?

Još važnije pitanje ove pokondirenosti je kako one koje nisu tagovane se zapravo osećaju, i kako one vide čitavu tu listu „super mama“? Ako neko može da sudi da li si dobra ili loša mama, to mogu samo da budu deca!


Nijedna majka nije uvek bila sjajna, čak postoji dosta slučajeva u kojima su majke pravi monstrumi, a majčinstvo nikako ne sme da bude izazov koji se svodi na jednu društvenu mrežu tj. stvaranje imidža dobre majke.

Naravno, cilj tog izazova jeste zabava, ali u stvarnosti majčinski izazov je samo još jedan u nizu izazova koje žene imaju u svom životu.


?>