Na pragu dvadesetih

Mladi ljudi danas biju jednu bitku na dva polja: na ličnom, gde ratuju sa sopstvenim strahom od budućnosti i na javnom, gde se bune protiv establišmenta koji im tu budućnost čini neizvesnom. Parola “Lično je političko” nikad nije bila bukvalnija.

Piše: Jovana Gligorijević (jovana.gligorijevic@vugl.rs)

// Foto: Flickr

Kraj je godine, oko toga smo saglasni. Kraj decenije još nije, on dolazi tek za godinu dana, ali oko toga se vode žučne rasprave na internetu. Minimum saglasnosti možemo da postignemo oko toga da se dvehiljadedesete završavaju i da nam dolaze dvadesete.

Pre neki dan na Vuglu smo pitali sagovornike šta je po njima obeležilo dvehiljadedesete. Ispostavilo se da to uopšte nisu bile loše godine, u poređenju sa prethodnim. Takođe, nedavno smo se suočili i sa činjenicama koje kažu da svet nikada nije bio bolje mesto za život. Procenat nepismenih, siromašnih i onih bez krova nad glavom nikad nije bio manji. I to je divno, jer nam ove statistike održavaju veru u progres.

Međutim, to je statistika. Prilično sam sigurna da onih sedam ili osam odsto mladih koji nemaju pristup opismenjavanju nemaju nikakve vajde od toga što je svet danas bolji nego ikada pre. Ali možda imaju nadu.

Nada i jeste suština novogodišnjih praznika, jer jednoj fazi dolazi kraj, a počinje nova. Vreme je svođenja računa, podvlačenja crte i pravljenja novih planova.

Što se nas u Vuglu tiče, mislimo da nam je za podvlačenje crte još rano, ali imamo čime da budemo zadovoljni. Počeli smo pre osam meseci, ne baš sigurni u šta se upuštamo i uvereni da mlade ljude politika, koju smo želeli u središtu svojih sadržaja, baš i ne zanima mnogo.

Brzo smo naučili da ih politika i te kako zanima, ali ne na način prethodnih generacija. U 2019. dogodila nam se Greta Tunberg. Dogodili su nam se studenti koji su blokirali Rektorat Univerziteta u Beogradu i tražili da očigledni plagijat doktorata ministra finansija bude tačno tako i označen, kao plagijat. Globalno i lokalno, iako još uvek u tišini, nadolazi talas mladih koji šire svest o tome da su njihove anksioznosti, strahovi i druge mentalne tegobe posledica prekarnog života. Mladi ljudi danas biju jednu bitku na dva polja: na ličnom, gde ratuju sa sopstvenim strahom od budućnosti i na javnom, gde se bune protiv establišmenta koji im tu budućnost čini neizvesnom. Parola „Lično je političko“ nikad nije bila bukvalnija.

Šta nas čeka u dvadesetima koje dolaze? Nismo proroci, ali izvesno je da ćemo gledati nastavak procesa koji su počeli ove godine. Klimatske promene i dalje će biti tema. Mentalno zdravlje takođe. To su, inače, dve teme koje dobijaju apsolutno najviše prostora u medijima za mlade. Mladi se, dakle, bore za zdravu okolinu i za zdrav razum. Ako je to istina, onda ne samo da je svet bolji nego ikada, nego su i mlade generacije bolje nego ikada. Jer sve za šta se oni danas bore staje u jednu reč: život.

U tom smislu, živeli i srećna nam 2020!